U muzeju na otvorenom, na padinama Midžora na Staroj planini sve je više turista iz zemlje i inostranstva koji žele da uživaju u netaknutoj prirodi, crvenim stenama i uzbudljivim vodopadima
Topli Do je najzabačenije selo na Staroj planini, ali i jedno od najlepših. Toliko je lepo i prirodom bogato da je dobilo i svoju knjigu, bolje reći „kratku istoriju” i to na 165 strana – iako ima svega četrdesetak stanovnika. To bi, ako bismo tako računali, bilo četiri strane po glavi stanovnika. Međutim, da je bilo i tri puta više sadržaja, opet bi još ponešto ostalo da se kaže o istoriji, nastanku, Starini Novaku i ostalim znamenitim hajducima koji su se krili u pećinama, znamenitim ljudima koji su podizali ne samo selo nego i ceo pirotski kraj, a od pre tri godine i novom usponu i sve masovnijem dolasku turista. Taman kada su svi pomislili da će život u ovom kraju lagano nestati pa su i brojne toplodolske anegdote počinjale sa “… bilo jednom na Divljem istoku”, dogodio se preokret.
– Selo je od centra Pirota udaljeno svega trideset tri kilometra. Smešteno je na visini od oko osamsto metara kao stočarska prestonica ovog kraja, priljubljeno za obale dve prelepe i čiste planinske reke, Javorska i Rekitska, ispod Midžora, najvišeg vrha Stare planine. Sa svih strana okruženo je toplim crvenkastim stenama koje su njegov zaštitni znak – kaže dr Srđan Cvetković, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju i autor knjige o svojoj postojbini u kojoj je proveo i prve godine života. Ovde ima oko četrdesetak vodopada, što posetiocima daje osećaj mediteranske klime, kraj je bogat vodom, a to je bio mamac za investitore da grade mini-hidrocentrale. Međutim, meštani su uspeli da odbrane svoje vodotokove, a u toj borbi, dok je trajala, i selo se pročulo, pa su mnogi znatiželjnici želeli da dođu i vide kakav je to kraj. Došli i oduševili se, sad se kupuju placevi, zidaju kuće, kreče one stare izgrađene u moravskom stilu, obnavljaju. Starosedeoci koji su i zaboravili da ovde imaju neku imovinu vraćaju se, krče trnje i čiste dvorišta, a svi meštani su četkama i farbom sproveli i akciju „Celo selo kreči belo”.
Pokrenulo se opet stočarstvo, otvoreni su apartmani za turiste, grade se i novi. Internet igra veliku ulogu pa se obnovljene kuće mogu nadgledati i iz Beograda, a komunikacija s onima koji žive u drugim gradovima i Toplodolcima je svakodnevna. Pri tome se, po Cvetkovićevim rečima, strogo vodi računa da se očuva postojeći ambijent i stil gradnje jer ovo mesto je zbog ratova, buna i ustanaka protiv Turaka i Bugara, a onda i zbog posleratne kolektivizacije, zatiranja privatne inicijative i gušenja razvoja samo po sebi ostalo konzervirano.
Ovde deluje i udruženje „Ja volim Topli Do” koje želi da obnovi život na Staroj planini, razvije turizam i privuče nove ljude u selo. Toplodolci su proglasili u selu „Slobodnu eko-zonu” gde će se graditi što je više moguće u skladu s prirodom, uz dobrodošlicu svim ljudima iskrenih namera i otvorenog uma, kako kažu. „Slobodna eko-zona” ima i svoje ambasadore, skup ostvarenih i stručnih ljudi iz raznih oblasti, od glumice Biljane Stjepanović do princeze Jelisavete Karađorđević.
Do sada je udruženje uspelo da realizuje mnogo važnih projekata, da obnovi Crkvu Svete Paraskeve, uredi seoski vodovod, signalizaciju prema vodovodima, trg, planinarski dom, poboljša put prema Temskoj… U najstarijoj kući u selu, u staroj kafani Dimitrija Mladenovića Gage otvoriće se Muzej života staroplaninskog čoveka u kome će biti pohranjeni zapisi i svedočanstva o životu ljudi ovog kraja. Jedan od najsnažnijih eksponata ovog muzeja je prelepi dokumentarni film „Stara planina i Topli Do 1937”, o nedovoljno poznatim i istraženim predelima jugoistočne Srbije. Slikoviti Pirot s okolinom, seoske duhovske svečanosti sa slavljem i igrom, velika stada jaraca na Midžoru i ovaca na Staroj planini, čuveni ćilimi, pirotski kačkavalj, samo su neke od atrakcija ovog divnog snimljenog i skoro potpuno nepoznatog filma iz 1940. godine – kaže naš sagovornik i podseća na još jedno dostignuće, i to savremeno, „Festival slobodnih reka i planina” koje čini druženje, umetničke radionice, planinarenja, muzički program, sport i izbor najlepših umetničkih fotografija i kratkih video-zapisa srpskih planina.
Kakva je vizija budućnosti? Topli Do trebalo bi, uvereni su meštani, da postane etno-selo, oaza netaknute prirode i slobodnih ljudi pod Midžorom, uz porodični turizam bungalovskog tipa, arhitektonski okrenut obnovljenoj tradiciji. Jedan od najživopisnijih likova Toplog Dola je pop Đorđe Ignjatović, rođen sredinom 19. veka, koji je isprva bio hajduk, da bi zatim postao učitelj i na kraju pop. U to vreme bio je kratak put od učitelja i sveštenika do hajduka pa je i Đorđe još kao dete učeći od starijih menjao „pozive”.
Još jedan meštanin prešao je čudan put, od heroja do „bandita”. Bio je to Dušan Petrović Boroš, koji je kao kapetan Jugoslovenske kraljevske vojske u aprilskom ratu 1941. oborio sedam nemačkih aviona, nekoliko godina proveo u nemačkom zarobljeništvu, a posle rata streljan „kao bandit” marta 1946. godine. Za Kostu Mladenovića Gagu kaže se da je čovek koji je utemeljio Topli Do. Njegov unuk Dimitrije Mladenović, rođen 1886. godine, bio je istaknuti učesnik Prvog svetskog rata, a u međuratno vreme postao je najvažniji industrijalac u celom kraju, jedan od osnivača pirotske fabrike „Tigar”. Usavršio je i porodičnu firmu za proizvodnju kačkavalja koji je bio toliko kvalitetan da je našao mesta i na tržištu SAD. U zrelim godinama bavio se politikom, izabran je za kraljevskog senatora, da bi posle Drugog svetskog rata bio izložen progonu. Život je okončao u siromaštvu 1965. godine kao narodni neprijatelj, zaboravljen od svih. Rehabilitovan je 2009. godine i po njemu se zove jedna manja ulica u Pirotu, a danas postoji inicijativa Toplodolaca da se Miti Gagi podigne spomenik u Toplom Dolu.
