Mladi bračni par, Ana i Veljko Nešić su u septembru 2019. godine osnovali fejsbuk grupu pod imenom „Mali proizvođači hrane u Srbiji“. Pre toga, Ana je otvorila blog pod nazivom „Ručak za 200 dinara“ gde je kačila svoje recepte koji su jeftini, jednostavni a zdravi. Na taj način, stvorila je zajednicu kojoj se svideo njen stil pisanja i počela da stvara interakciju sa njom. Ubrzo je stekla veliko poverenje svoje publike i to iskoristila da osnuje gorepomenutu fejsbuk grupu.
Osnivanje stranice „Mali proizvođači hrane u Srbiji“
Nakon što je provela neko vreme sa rodbinom u Dragačevu, dobila je želju da pomogne ljudima koji se zaista muče da proizvedu domaću i zdravu hranu. Kap koja je prelila čašu bila je situacija iz jednog supermarketa kada Ana nije bila nimalo zadovoljna uslugom i kvalitetom mesa koje je kupila. Zapitala se kako je moguće da uopšte bude dozvoljeno da mi jedemo ovako nešto i zašto ne postoji neka druga varijanta. Svoje veštine „storitelinga“ iskoristila je da svojoj publici približi ovaj događaj. Počeli su da joj se javljaju ljudi sa svojim lošim iskustvima. I ne samo potrošači, nego i radnici iz velikih marketa od kojih je iz prve ruke dobila informacije o kvalitetu robe, pre svega mesa.
„To je bio impuls koji će neko vreme voziti tu priču“ istakla je Ana. Ona otkriva da je i pre osnivanja imala listu „malih“ proizvođača koja je bila okačena i na blog, ali se pravi „bum“ dogodio otvaranjem te grupe. Fejsbuk se pokazao kao odličan kanal u komunikaciji između proizvođača i potrošača.
Savet sa UpWorka za fejsbuk stranicu „Mali proizvođači hrane u Srbiji“
Prvobitno, Ana je htela da napravi sajt gde će predstavljati male proizvođače. Međutim, na UpWorku (platforma za frilensere) joj se javilo dosta ljudi sa željom da pomognu. Neko joj je predložio da prvo napravi fejsbuk grupu negoli sajt. Ona je bez sujete prihvatila ovaj savet i sprovela ga u delo. Krenula je da poziva ljude sa bloga da se priključe i u startu joj se priključilo oko 3000 ljudi. Tako su nastali „Mali proizvođači hrane u Srbiji. Prvo joj se javila žena koja je promovisala svoje džemove, a kako ona kaže: “ Ostalo je istorija“.
„Nismo očekivali da će efekat biti takav“
Veljko ističe da je mislio da će ljudi tokom pandemije želeti što pre da odu do marketa i da kupe šta im je potrebno, jer su rafovi sa toalet papirom i uljem bili prazni. Očekivao je da će ljudi kupiti šta im je potrebno od hrane, skladištiti u frižidere i zamrzivače, a da pritom neće toliko obraćati pažnju na kvalitet samih proizvoda. Dogodilo se nešto potpuno drugačije, a desilo se da je grupa „buknula“ u tom momentu, kako kaže Veljko. Iako je startovala sa radom pola godine pre pandemije, u samom jeku, bila je pravo otkrovenje sa mnoge. Dakle, početak 2020. godine, bio je prekretnica za ovaj projekat.
Zatvaranje pijaca
Na samom početku pandemije se dogodilo zatvaranje pijaca. Velikom delu malih proizvođača hrane u Srbiji je blokiran osnovni način plasiranja svoje robe. Sama pandemija je uticala dosta na promenu razmišljanja kod mnogih ljudi, pogotovo što se tiče ishrane. Mnogi su počeli da se hrane zdravije kako bi očuvali svoj imunitet i bili što otporniji. Broj proizvođača a i potrošača se umnogostručio kao i komunikacija i promet robe.
Projekat sada
Na sajtu maliproizvodjaci.rs postoje informacije o svim proizvođačima. Pored toga, tu je niz pogodnosti kako za proizvođače, tako i za kupce. Kupcima se nudi mogućnost neposredne komunikacije sa proizvođačima i pretraga na sajtu. Proizvođačima se nude usluge oglašavanja u fejsbuk grupi kao i održavanje profila na sajtu. Posebne pogodnosti imaju članovi udruženja a to su:
- Nutrikator- usluga softverskog rešenja za izračunavanje nutritivne vrednosti hrane
- Dizajn i priprema etiketa za štampu
- AFS konsalting za mala i srednja preduzeća
„Mali proizvođači hrane u Srbiji“ rastu iz dana u dan, njihova stranica na fejsbuku broji 145 hiljada članova a u njihovoj ponudi se trenutno nalazi preko 70 proizvoda domaće proizvodnje. Takođe, organizuju bazare u Beogradu jednom mesečno i jednom godišnje u Nišu.
