Topla voda puna minerala izbija iz dubina u vidu mehurića na više mesta, ali prostor na kojem su izvori nije dovoljno pristupačan. Izuzev zimi, posetioci svraćaju s raznih strana
Teče uvek hladnjikava planinska reka Rzav, a tik uz nju, podno ariljskog sela Visoka, bazeni su s toplom vodom. Prirodno zagrejanom, ni studen Rzava je ne hladi. To je Visočka banja, jedinstvena kod nas, s fenomenom visećih termi u stenama nad rečnim koritom.
Kažu, neobičnost neviđena: dve različite vode jedna uz drugu. Rečnu rzavsku, biserno čistu, odavno koriste za vodosnabdevanje pet varoši, a ovu toplu u Visočkoj banji da lekovitim svojstvima pomogne obolelima.
Temperatura vode 27 stepeni
„Temperatura vode u bazenima je 27 stepeni. Povoljno deluje kod lečenja reume, srčanih tegoba, nervnih oboljenja i problema s vidom”, stoji na informativnoj tabli kod bazena ove banje.
Podalje je Visočka banja od glavnih puteva, ali ipak dostupna. Više od 30 kilometara udaljena od Arilja, upola manje od poznate Vodene pećine. U najnižem delu kanjona providnog Velikog Rzava, koji izvire visoko pod planinom Mučanj, spušta se kroz zlatiborska i ariljska planinska sela van urbanih područja, pa ovde dolazi nezagađen. U stvari, samo protiče pored izvora Visočke banje, gde se oni direktno iz podzemnog toplog jezera ulivaju u banjske bazene.
„Ovaj tip kanjonskih izvora smatra se muzejom prirodnih termalnih rariteta, koji su retki. Posebno su retke viseće terme, izvori u stenama iznad korita reke”, piše ovde.
Topla voda puna minerala izbija iz dubina u vidu mehurića na više mesta pored rečnog korita, delom i u samom vodotoku. Prostor na kojem su izvori nije dovoljno pristupačan, prilazi mu se uz reku ili niz reku. Ima podataka da je korišćenje banjske vode za lečenje počelo još 1936. godine. Ali tek tokom devedesetih izgrađena je staza iznad samog vodotoka koja vodi do banje. Put od bazena počinje nevelikim mostom (takozvana Svelova ćuprija, koju je Svetolik Svele Aleksić s komšijama izgradio 1980. godine) i nastavlja stazom uz Rzav. U novije vreme banja je uređivana, u blizini su i sobe za smeštaj, s tim što njene turističke blagodeti nisu dovoljno iskorišćene.
Sada zapisi o Visočkoj banji govore da je ona „pravi spa u srcu prirode”, „bazen tople vode u ledenoj reci”. Priča o njenoj lekovitosti prešla je granice ariljskih i zlatiborskih sela, pa ovde čitave godine, izuzev zimi, svraćaju posetioci s raznih strana. Turističke informacije navode da banja ima dva kupatila otvorenog tipa, te da smeštajni kapaciteti u privatnom sektoru ovde raspolažu s oko 30 ležaja.
Postoje, naravno, i narodna predanja o lekovitosti ove banje. Po jednom, seljani su u davna vremena hteli da se otarase jednog konja kome je bila povređena noga, pa su ga ostavili ovde kraj visokih stena u rzavskom kanjonu. Ali kad su se posle nekoliko dana vratili, konj je hodao obalom reke kao da mu noga nije bila povređena. Začudili se oni, zagazili u vodu pored Rzava i ustanovili da je na tom mestu neobično topla. Postojala je i legenda da su se na ovom izvoru lečili kosovski junaci po povratku s Kosovskog boja. A mnoge su narodne priče o tome kako su nekad ozbiljno obolele ljude ovde dovozili na kolima ili na konjima, da bi se oni posle dve nedelje lečenja u ovoj čudotvornoj banji peške vraćali kući.
U termalnoj vodi ne duže od 20 minuta
Za one koji bi da u naše doba isprobaju lekovitost Visočke banje prvi savet je (vidno istaknut na info-tabli) da u termalnoj vodi ne ostaju duže od 20 minuta: „Voda je najzdravija ako se u njoj miruje. Po izlasku iz bazena valja se toplo obući, a nikako se tu ne prepuštati čarima Rzava čija je voda značajno hladnija od banjske vode.”
Na steni iznad ovog lečilišta nalazi se davnašnje utvrđenje Golubinjak. O njemu ne postoje pisani podaci, čak se ni ne zna da li potiče iz rimskog perioda ili srednjeg veka. „Postoje samo narodna verovanja da je Jerina zidala ovaj grad. Mada su njegovi zidovi razrušeni, razaznaju mu se dimenzije”, piše na info-tabli kraj bazena u Visočkoj banji.
Knjiga utisaka uklesana u kamenu
Valja u Visočkoj banji pogledati i neobičnu knjigu utisaka uklesanu u steni blizu bazena – ljudi koji su se lečili u banji urezali su u znak zahvalnosti svoja imena kako se ne bi zaboravila čudotvornost ove vode. Tu su razna imena, godine, nazivi sela, poneka reč u kamenu…
Najčistija reka
Zlata vredna je reka Rzav, kažu najčistija u Srbiji: dve banje su u njegovom toku (Roška i Visočka), priroda uz njega sasvim je očuvana, impresivni su mu kanjoni i klisure, lepota predela svuda unaokolo. Diči se izobiljem pijaće vode (pet gradova snabdeva: Čačak, Gornji Milanovac, Lučane, Požegu i Arilje). Na Rzavu (desetak kilometara od Arilja) već deceniju se gradi velika brana s akumulacijom „Svračkovo” kojom će se značajno povećati kapaciteti vodosnabdevanja, a deo vode koristiti za proizvodnju struje u pribranskoj hidroelektrani.
