U savremenom svetu, uticaj tehnologije na vaspitanje dece postao je nezaobilazna tema. Danas, više nego ikada, društvo je suočeno sa novim izazovima koji zahtevaju mudrost i rasuđivanje, duboko ukorenjeno u pravoslavnim vrednostima. U ovom tehnološkom dobu, svetlost ekrana zamenila je svetlost sveće, a pikseli su uzeli mesto ikona, vodeći naše najmlađe na put koji često odvlači od vrline i istine.
Umesto molitve i bogomislija, deca danas provode svoje vreme u virtuelnim svetovima, odakle ih mami brzi i površni sadržaj, lišen duhovne dubine. Tehnologija je postala novi idol, a njena čarolija često dovodi do toga da se deca udaljavaju od svoje porodice, svojih korena i svoje vere. Kada ekran postane učitelj, a internet sveštenik, gde će naša deca pronaći svoj duhovni kompas?
Savremeni roditelji, nažalost, često podležu zavodljivosti tehnologije, pružajući svojoj deci „digitalne dadilje“ umesto da ih uče istinskim vrednostima. Time se narušava prirodan odnos između roditelja i deteta, koji je temelj porodice kao male crkve. Duhovna pustoš koja se rađa iz ovakvog vaspitanja ostavlja trajne posledice, stvarajući generacije koje su odvojene od Boga i od svog bližnjeg.
Društvo, koje se klonira po obrascima zapadnog materijalizma i individualizma, prihvatilo je tehnologiju bez kritičkog osvrta i duhovnog promišljanja. U tom slepom prihvatanju, zaboravljamo da je čovek stvoren po liku i prilici Božijoj, a ne po šablonu digitalnog algoritma. Naše duše nisu programirane da traže brza i prolazna zadovoljstva, već večnu istinu i ljubav.
Crkva nas uči da je vaspitanje dece sveta tajna, u kojoj se kroz ljubav i požrtvovanost oblikuje njihova duša i karakter. Savremene tehnologije, umesto da budu alat u službi ove svete misije, često postaju prepreka i izvor iskušenja. Duhovni pastiri i verni roditelji moraju da podignu svoj glas protiv ove nove forme idolopoklonstva, podsećajući da je prava mudrost u Gospodu i da se istinska radost nalazi u zajedništvu sa bližnjima, a ne u virtuelnim iluzijama. Prvi i najvažniji korak u ovom svetom zadatku je uspostavljanje doma kao male crkve. Dom treba da bude mesto molitve, ljubavi i zajedništva. Ikonostas u kući nije samo simbol vere, već i stalni podsećaj na prisustvo Božije. Roditelji treba da se mole zajedno sa svojom decom, učeći ih da traže Božiju mudrost i milost u svakom trenutku svog života. Molitva pred spavanje, pre obroka, i za vreme praznika postaje sveti ritual koji ih povezuje sa Bogom i porodicom.
U vremenu kada tehnologija dominira našim životima, važno je ograničiti vreme koje deca provode ispred ekrana. Umesto da dozvolimo da digitalni svet oblikuje njihove vrednosti i pogled na svet, treba da ih podstaknemo na čitanje knjiga, igru na otvorenom i učešće u zajedničkim aktivnostima. Roditelji treba da budu primer svojoj deci, pokazujući im da su istinske vrednosti u zajedništvu i ljubavi, a ne u virtuelnim iluzijama.
Pravoslavna duhovnost nas uči da je rad osnova zdravog života. Deca treba da budu uključena u kućne poslove i da nauče vrednost truda i odgovornosti. Ovo nije samo pitanje discipline, već i učenja o važnosti služenja bližnjima. Kroz rad, deca razvijaju osećaj postignuća i samopouzdanja, ali i dublje razumevanje značaja zajedništva i pomoći drugima.
Jedan od najvećih izazova savremenog roditeljstva je zaštita dece od štetnih uticaja medija. Odlučno i mudro, roditelji treba da biraju sadržaje koje njihova deca konzumiraju, i da otvoreno razgovaraju sa njima o vrednostima koje ti sadržaji prenose. Objasniti deci zašto su neki sadržaji štetni i kako da prepoznaju prave vrednosti u moru informacija je ključno za njihov zdrav duhovni razvoj.
U svetu gde materijalizam i egoizam često preovladavaju, potrebno je podsećati našu decu na značaj ljubavi, požrtvovanosti i milosrđa. Učimo ih da je pravi uspeh u životu meren količinom ljubavi i dobrote koju delimo sa drugima, a ne materijalnim bogatstvom. Jednostavni akti dobrote, kao što su pomaganje komšijama ili učešće u humanitarnim akcijama, mogu biti od velikog značaja u formiranju njihovih karaktera. Mi svakako ne trebamo da odbacimo tehnologiju, svakako treba da je koristima i upotrebljavamo, ali ne i da joj robujemo. „Kupljeni ste skupo; ne budite robovi onom što je ljudsko.“(1.Kor.7,23)
Ne zaboravimo da je vaspitanje dece dugotrajan i zahtevan proces koji zahteva strpljenje, ljubav i posvećenost. Ali, sa verom u Boga i sledeći principe pravoslavne duhovnosti, možemo uspešno voditi našu decu kroz sve izazove koje savremeni svet donosi. Samo uz mudrost i snagu možemo da odgajamo našu decu u duhu vrline i istine, jer samo tako možemo stvoriti bolje i pravednije društvo.
Dakle, vreme je da se vratimo korenima, da svoju decu vaspitavamo u duhu pravoslavlja, gde će učiti da traže istinu, ljubav i milost u svemu što rade. Tehnologija, koliko god bila napredna, ne sme da zameni toplinu majčinske ruke, mudrost očevog saveta i svetlost crkvene sveće. Samo tako ćemo moći da stvorimo društvo koje će biti dostojno svojih predaka i koje će čuvati istinske vrednosti za buduće generacije.
Nebojša Lazić, teolog
