У музеју на отвореном, на падинама Миџора на Старој планини све је више туриста из земље и иностранства који желе да уживају у нетакнутој природи, црвеним стенама и узбудљивим водопадима
Топли До је најзабаченије село на Старој планини, али и једно од најлепших. Толико је лепо и природом богато да је добило и своју књигу, боље рећи „кратку историју” и то на 165 страна – иако има свега четрдесетак становника. То би, ако бисмо тако рачунали, било четири стране по глави становника. Међутим, да је било и три пута више садржаја, опет би још понешто остало да се каже о историји, настанку, Старини Новаку и осталим знаменитим хајдуцима који су се крили у пећинама, знаменитим људима који су подизали не само село него и цео пиротски крај, а од пре три године и новом успону и све масовнијем доласку туриста. Таман када су сви помислили да ће живот у овом крају лагано нестати па су и бројне топлодолске анегдоте почињале са “… било једном на Дивљем истоку”, догодио се преокрет.
– Село је од центра Пирота удаљено свега тридесет три километра. Смештено је на висини од око осамсто метара као сточарска престоница овог краја, приљубљено за обале две прелепе и чисте планинске реке, Јаворска и Рекитска, испод Миџора, највишег врха Старе планине. Са свих страна окружено је топлим црвенкастим стенама које су његов заштитни знак – каже др Срђан Цветковић, научни сарадник Института за савремену историју и аутор књиге о својој постојбини у којој је провео и прве године живота. Овде има око четрдесетак водопада, што посетиоцима даје осећај медитеранске климе, крај је богат водом, а то је био мамац за инвеститоре да граде мини-хидроцентрале. Међутим, мештани су успели да одбране своје водотокове, а у тој борби, док је трајала, и село се прочуло, па су многи знатижељници желели да дођу и виде какав је то крај. Дошли и одушевили се, сад се купују плацеви, зидају куће, крече оне старе изграђене у моравском стилу, обнављају. Староседеоци који су и заборавили да овде имају неку имовину враћају се, крче трње и чисте дворишта, а сви мештани су четкама и фарбом спровели и акцију „Цело село кречи бело”.
Покренуло се опет сточарство, отворени су апартмани за туристе, граде се и нови. Интернет игра велику улогу па се обновљене куће могу надгледати и из Београда, а комуникација с онима који живе у другим градовима и Топлодолцима је свакодневна. При томе се, по Цветковићевим речима, строго води рачуна да се очува постојећи амбијент и стил градње јер ово место је због ратова, буна и устанака против Турака и Бугара, а онда и због послератне колективизације, затирања приватне иницијативе и гушења развоја само по себи остало конзервирано.
Овде делује и удружење „Ја волим Топли До” које жели да обнови живот на Старој планини, развије туризам и привуче нове људе у село. Топлодолци су прогласили у селу „Слободну еко-зону” где ће се градити што је више могуће у складу с природом, уз добродошлицу свим људима искрених намера и отвореног ума, како кажу. „Слободна еко-зона” има и своје амбасадоре, скуп остварених и стручних људи из разних области, од глумице Биљане Стјепановић до принцезе Јелисавете Карађорђевић.
До сада је удружење успело да реализује много важних пројеката, да обнови Цркву Свете Параскеве, уреди сеоски водовод, сигнализацију према водоводима, трг, планинарски дом, побољша пут према Темској… У најстаријој кући у селу, у старој кафани Димитрија Младеновића Гаге отвориће се Музеј живота старопланинског човека у коме ће бити похрањени записи и сведочанства о животу људи овог краја. Један од најснажнијих експоната овог музеја је прелепи документарни филм „Стара планина и Топли До 1937”, о недовољно познатим и истраженим пределима југоисточне Србије. Сликовити Пирот с околином, сеоске духовске свечаности са слављем и игром, велика стада јараца на Миџору и оваца на Старој планини, чувени ћилими, пиротски качкаваљ, само су неке од атракција овог дивног снимљеног и скоро потпуно непознатог филма из 1940. године – каже наш саговорник и подсећа на још једно достигнуће, и то савремено, „Фестивал слободних река и планина” које чини дружење, уметничке радионице, планинарења, музички програм, спорт и избор најлепших уметничких фотографија и кратких видео-записа српских планина.
Каква је визија будућности? Топли До требало би, уверени су мештани, да постане етно-село, оаза нетакнуте природе и слободних људи под Миџором, уз породични туризам бунгаловског типа, архитектонски окренут обновљеној традицији. Један од најживописнијих ликова Топлог Дола је поп Ђорђе Игњатовић, рођен средином 19. века, који је испрва био хајдук, да би затим постао учитељ и на крају поп. У то време био је кратак пут од учитеља и свештеника до хајдука па је и Ђорђе још као дете учећи од старијих мењао „позиве”.
Још један мештанин прешао је чудан пут, од хероја до „бандита”. Био је то Душан Петровић Борош, који је као капетан Југословенске краљевске војске у априлском рату 1941. оборио седам немачких авиона, неколико година провео у немачком заробљеништву, а после рата стрељан „као бандит” марта 1946. године. За Косту Младеновића Гагу каже се да је човек који је утемељио Топли До. Његов унук Димитрије Младеновић, рођен 1886. године, био је истакнути учесник Првог светског рата, а у међуратно време постао је најважнији индустријалац у целом крају, један од оснивача пиротске фабрике „Тигар”. Усавршио је и породичну фирму за производњу качкаваља који је био толико квалитетан да је нашао места и на тржишту САД. У зрелим годинама бавио се политиком, изабран је за краљевског сенатора, да би после Другог светског рата био изложен прогону. Живот је окончао у сиромаштву 1965. године као народни непријатељ, заборављен од свих. Рехабилитован је 2009. године и по њему се зове једна мања улица у Пироту, а данас постоји иницијатива Топлодолаца да се Мити Гаги подигне споменик у Топлом Долу.
