Vrnjačka Banja i Sokobanja u vrhu liste najtraženijih mesta u Srbiji i na početku ovoga leta, jer savremeni turisti i pacijenti tvrde da im u njima ništa od onoga što imaju u gradu ne nedostaje
Od 100 hiljada građana Srbije koji su se prijavili za vaučere za subvencionisani godišnji odmor ove godine, većina je planirala da ih iskoristi tokom predstojećeg leta. U vrhu liste najtraženijih mesta za letovanje su, pored Zlatibora, i Sokobanja, u kojoj će oko 25.000 građana samo preko vaučera provesti odmor, i Vrnjačka Banja, za koju je prihvaćeno oko 15.200 zahteva, rekao je za „Magazin” državni sekretar za turizam Uroš Kandić.
I interesovanje za Ribarsku banju i njene lekovite bazene raste. Isto tako, sve je više zainteresovanih i za avanture u brdovitom topličkom kraju u kom su obnovljene Prolom, Lukovska i Kuršumlijska banja, napreduje i Atomska banja, ali su domaćim, kao i stranim turistima definitivno opet sve interesantnije naše dve najveće „gradske” ili „fensi” banje, kako ih nezvanično zovu.
Letovanje na „srpskom moru”
Banjski gradići postaju omiljeni savremenim turistima i zbog toga što žele da na letovanju imaju i sve ono što imaju u svojim mestima. Prodavnice, kafiće, kulturne sadržaje, zabavu za svačiji džep. Zato su navedene brojke samo deo nekoliko godina unazad stalno rastućeg naleta onih koji se odlučuju za letovanje na „srpskom moru”.
Tragom ovih podataka obišli smo naše poznate banje na početku leta. Pri dolasku u Vrnjce ispratili smo zajedno s ostalim posetiocima maturante koji su odigrali tradicionalni ples pod belim kišobranima. Bodrili su ih posmatrači s prozora stalno otvorene Gradske biblioteke. Ona je istovremeno Kuća scenarija u kojoj mogu da se pogledaju originalni scenariji filmskih klasika.
Ispred Vrnjačkog bioskopa postavljenja je izložba fotografija Bate Živojinovića iz „Borbine” arhive. Promenada ili glavno šetalište pored rečice u Vrnjačkoj Banji vrvi ovih dana od dece, zaljubljenih parova, kongresnih posetilaca i biciklista. Uveče, svrstani su već u dve kolone, dva smera vrnjačkog korzoa.
– Iako cene u kafeima na promenadi ne zaostaju nikako za beogradskim računima kafića u Knez Mihailovoj ulici, trenutno ovde može da se nađe smeštaj i za 1.000 dinara po noćenju u privatnom smeštaju – kako su nam rekle Milka i Ružica iz Alibunara. One dodaju da se cene boljeg smeštaja kreću od 30 evra za apartmane do 200 evra u novijim hotelima. Penzionerke kritikuju stalnu gradnju hotela sa sve većim spa-centrima i pristalice su usvajanja zabrane dalje izgradnje koja može da ugrozi vrnjačke izvore. Zatekle smo ih raspoložene za ćaskanje na hidroterapiji u Specijalnoj bolnici „Merkur”. Podvodnu masažu Ružica plaća dnevno 1.200 dinara, a izdvaja još 600 dinara za terapiju mineralnim blatom za rame. Došla je ovde da pravi društvo svojoj sestri Milki, koja je preko RFZO-a dobila besplatno desetodnevni smeštaj, ishranu za dijabetičare i tretman u banji.
– Na takav boravak preko fonda jednom u četiri godine, osim dijabetičara, pravo imaju i penzioneri s primanjima do 30 hiljada dinara. Omogućeni su im ishrana i smeštaj u zajedničkim sobama, ali i pregledi lekara specijalista za dijabetes i koštano-zglobne bolesti. Imaju prilike i da se kupaju u mineralnom bazenu, ali i da paralelno s terapijama i po savetu lekara koriste spa-centar. Primajući danas sve više i mlade i pacijente srednjih godina, naš tim lekara osavremenjava vežbe i terapije, ali razvija i estetsku medicinu, koja sve više privlači posetioce iz regiona. Pored paketa za opuštanje, danas je moderno da sebi priušte i neku estetsku korekciju u komercijalnom delu bolnice. Ovde gostuju i poznate ličnosti, na koje se mnogih ugledaju u tom pogledu – kaže Bojana Beljić, pi-ar Specijalne bolnice.
Pacijenti bolnice su smešteni u samom velikom Vrnjačkom parku u kom su svakodnevno leti događanja, od koncerata i predstava do festivala. Posle Karnevala, avgustovski „Lav fest” prošle godine privukao je mlade iz zemlje i inostranstva.
Predsednik udruženja hotelijera Đorđe Makuljević upoznao nas je s grupom kineskih turoperatera koji su posetili ovu banju i s kojima se pregovara o turama iz ove zemlje. Oni su uglavnom oduševljeni mineralnim izvorima za razne bolesti.
Uvek zanimljiva Sokobanja
Šetalište pod lipama Sokobanje između Amama i Miloševog konaka ovih dana ponovo oživljava. U šetnju glavnom ulicom pošli smo od fontane i Zavičajnog muzeja, zdanja u moravskom stilu iz 19. veka. Muzej se nalazi u rodnoj kući međuratnog srpskog pisca Stojana Živadinovića, čije je delo posle Drugog svetskog rata „izbrisano” iz književnosti „zato što mu je stric bio Ljotićevac”, kako u muzeju kažu. Ovde je i njegova harmonika, kao da je znao da će biti preteča međunarodnog festivala harmonike koji se 60 godina održava u Sokobanji.
Stara osnovna škola pored koje potom prolazimo, koju je osnovao poglavar SPC Mihajlo Jovanović, nedavno je obnovljena, kao i gradski park u kom je i tursko kupatilo. Ono pripada Specijalnoj bolnici, čije je zdanje na kraju šetališta. Nalazi se iznad samog lekovitog izvora mineralne vode čija je temperatura 57 stepeni i koja se rashlađuje. Podignuto je na rimskih termama koje je knez Miloš obnovio. Kao i u bilo koje doba godine, celog dana je puno. Zbog blagotvornosti vode za astmu i bronhitis, ali i koštano-zglobne tegobe, u njemu se održavaju glavne terapije, a posle njih je Amam otvoren za rekreaciju u kojoj posetiocima pomaže iskusan tim terapeutskih masera. Voda bogata radonom je lek i za alergije. Ali dolaze i oni koji samo žele da se okupaju „tu gde se kupala Zona Zamfirova”, kažu nam u Amamu.
Banja u kojoj preovlađuje privatan smeštaj s prosečnom cenom od osam do deset evra u sezoni planira skoru izgradnju novih hotelskih kompleksa u savremenom stilu, poput tek završnog hotela „Zeleni grad”, čija nas je muzika i graja nekoliko prvih gostiju s travnjaka na krovu privukla. U banji se nadaju da će s novim hotelima produžiti sezonu, a opštinari obećavaju da će ih graditi tako da očuvaju okolinu banje koja leži na području izvora, šuma i planina.
Vazduh srcu mio
Turisti koje srećemo leti najviše dolaze zbog toga što mogu da se kupaju kako u Moravici, tako i u bazenima velikog akva-parka. Ali posle kupanja ovde i šetaju stazama blagotvornog Ozrena do vodopada Velike ripaljke sa 11 slapova.
U parku Lepterija pored Moravice naišli smo i na pećinu i stazu kojima je stalno šetao Ivo Andrić. Nedaleko odatle je drvo za kratkoročne želje u narednih deseta dana, kom svi hitaju dok ih učenici Ugostiteljsko-turističke škole „Branislav Nušić” anketiraju pitanjima. Kako priča đak druge godine Kristijan Jovanović, idu na praksu u hotele i na turističke obilaske.
Fontana „velikih” želja nalazi se malo dalje, na mestu s kog se, kako ovde veruju, vidi Bogorodica u steni. Veruje se da mesto ima isceliteljske moći, zbog čega neki od turista upravo dolaze i više puta godišnje. Oni drugi ih uveravaju da se osećaju bolje zbog čistog vazduha i struja s Ozrena i Device ponavljajući ovdašnju mantru da nije slučajno Nušić napisao na razglednici koju je slao u Beograd: „Sokobanja, Soko-grad, dođeš mator, odeš mlad.”
Doktori uglavnom savetuju kupanje u Amamu ujutru, sedenje dva sata dnevno na vidikovcu kod Očne bolnice na Ozrenu i još jedno kupanje predveče u starom kupatilu na Banjici, čiji mehurići, kažu, leče i nesanicu.
Kako kaže direktor Turističke organizacije Sokobanje Ljubinko Milenković, u prvih pet meseci je već zabeležen rast turista za 12,8 odsto u odnosu na prošlu godinu, sa 156.000 noćenja u predsezoni.
– Godinama unazad od svih podeljenih vaučera 33 odsto se ostvaruje ovde. Akcija podele vaučera svakako je najviše doprinela porastu turizma u Sokobanji u kojoj preovlađuju apartmani za izdavanje. Pomogla nam je i da imamo evidenciju o porastu broja turista, a olakšala i postupak kategorizacije smeštaja, bez koje privatnici ne mogu da učestvuju u izdavanju soba preko vaučera. Veliki broj prešao je u „belu” zonu. Vaučerima smo produžili sezonu do sredine novembra – rekao je za „Magazin”.
On je najavio da će pored Zavičajnog muzeja u centru do kraja juna biti otvoren novi info-centar sa svim informacijama za turiste. Takođe, gradi se sada i ekološki edukativni centar za mlade u šumi Rudina na Devici u kojoj su hrastovi stariji od 200 godina. Namera je da prvu opštinu koja je proglasila svoje područje ekološkim buduća pokolenja sačuvaju od zagađivača koji bi ugrozili „vazduh srcu mio”, kako je pisala Isidora Sekulić dodajući da „u Sokobanji srce ne tuče, ne lupa, nego se ljuljuška”.
Gondola nad banjom poznatom 17 vekova
– Vrnjačka Banja će u ovoj jubilarnoj 1700. godini rimskog izvora Topla voda u centralnom parku dobiti gondolu. Ona će prevoziti turiste do planine Goč na trasi žičare od sedam kilometara, koja se gradi u saradnji sa porodicom Đoković, Skijalištima i Vladom Srbije. Turisti će otkriti pešačke staze u netaknutoj prirodi, popularizovaćemo adrenalinske ture i terensko jahanje do Kopaonika i nazad. Završetak Moravskog koridora olakšaće dolazak gostiju iz svih pravaca, a iz glavnog grada stizaće se za sat i po vremena. Banja godišnje beleži više od 600.000 noćenja domaćih i 400.0000 stranih turista. Cilj je da privuče još više stranaca uvođenjem komercijalnih letova preko Aerodroma „Morava” u Kraljevu, kakav je let iz Istanbula, koji je doveo turske turiste, pa i let preko Tivta za turiste iz regiona. Želimo da se vrati avio-linija iz Beča zbog dijaspore, kao i da se što više organizuju letovi povezani sa zemljama Dalekog istoka – kaže Ivan Trifunović, direktor TO Vrnjačka banja.
Individualni pristup
Nataša Binić, glavni fiozioterapeut vrnjačke specijalne bolnice, kaže da dnevno kroz terapeutski blok u sezoni prođe 450 pacijenata. Odnedavno se u ovoj bolnici primenjuje novi, individualni pristup. Kada jedan terapeut prati pacijenta od elektro, laser i hidro terapije do vežbi, efekat lečenja ili oporavak je brži. Zoran Ilić iz Pančeva žalio se prvog dana da ne može da stane na nogu koju je operisao, a sedmog je šetao parkom, kako nam se pohvalio.
Najveća panoramska staza u Srbiji
Po najavama Ljubinka Milenkovića, zahvaljujući kofinansiranju opštine i EU, gradiće se nova panoramska staza Sokobanja – Soko-grad. Reč je o banjskom šetalištu od 13 km, preko obronaka Ozrena i Device. – Izgradnja počinje početkom naredne godine i trajaće 12 meseci – kaže on.
Nedavno je počelo uređenje vizitorskog centra blizu Seselačke pećine. U selu Seselcu, od kog je pećina udaljena 1,5 kilometar, turisti će na pijaci moći da kupe suvenire, ali i domaće proizvode. Električnim vozilima moći će da se prevezu od sela do pećine.
Država je prepoznala Sokobanju kao ogroman turistički potencijal, kaže za „Magazin” narodna poslanica Olivera Denić.
– Akcija podele vaučera dovela je veliki broj stalnih posetilaca i podstakla ekonomski razvoj sredine, izgradnju novih puteva… U Sokobanji su u planu, osim luksuznih hotela, i razvoj infrastrukture i više novih staza. Planiraju se i uređenje Bovanskog jezera, kojim će se krstariti do Aleksinca i nazad, kao i rekonstrukcija fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, koja će biti jedna od najsavremenijih u Evropi – istakala je.
