Zenica oka mog gnezdo je lepote tvoje – pozajmio je Hafizov stih nekakav putnik i dao da se ureže arapskim slovima, čitko, da vide svi koji uđu u Ljevišku. Preko fresaka urezao, ali toliko zadivljen lepotom da mu freske nisu zamerile. Ta rečenica postala je deo života svetaca i srpskih vladara u večnosti, da s njima u večnosti čini celinu i onda kada fresaka više ne bude, kada neko poželi da im ne ostane ni traga, ali ipak ostane taj trag, to sećanje na lepotu. Zenica oka moga gnezdo je lepote tvoje.
Jednom prekrečena, i sva u rupama, da bi postala neka druga a ne ona koja jeste, Bogorodica Ljeviška bila je džamija. I to je trajalo vekovima, dok neko nije skinuo kreč i našao svetlost koja je čekala, postojano, tamo gde je i bila.
Turci su dakle želeli da mesto gde je Duh „pozajme“ i da se oko tog Duha okupljaju nazivajući ga rečima svoje vere. I crkva dobije minarete, ali ostane crkva. (Zato vam kažem, svaki greh i hula oprostiće se ljudima, ali hula na Duha neće se oprostiti. 32 I ako ko kaže reč protiv Sina čovečijeg, oprostiće mu se; a onome koji kaže protiv Duha Svetoga, neće se oprostiti ni na ovom svetu, ni u budućem Po Mateju 12/31, 32)
Tako je Ljeviška za Turke postala džamija i preživela je jer je Turcima trebala džamija. A za Srbe, konspirativno, postala je Sveta Petka i oni su nastavili da dolaze, čuvajući sećanje na ono što je ona bila i što će, a ispostavilo se da su bili u pravu, jednog dana svakako ponovo biti. Zenica oka mog gnezdo je lepote tvoje, ostalo je da stoji i čeka nove vekove.
Onda za nešto manje od sto godina nakon što su ikone izronile iz viševekovnog mraka, uzmu pa krenu da ih za sva vremena (tako su valjda mislili da može) unište Albanci. To je već, dakle, 21 vek. I kažu, to su neki što su sišli s Prokletija, nemaju pojma, mrze sve gde vide krst, ne znaju šta čine. Ali nije tako, znali su šta čine i jedino što nisu znali, budući neverujući u Sveti Duh, jeste to da postoji ono koje ne može da se uništi.
I sada, Ljeviška stoji sama u Prizrenu, Srba je oko sedamnaest, do nedavno su komšije bacale đubre u portu, crkva je zaključana i tek poneko navrati. Tada ga sačeka „Zenica oka moga gnezdo je lepote tvoje“ arapskim slovima i preciznom rukom urezano, i taj više ne može nigde da ide po svetu a da o tom čudu zvanom Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, ne priča.
Crkva je gađana vatrenim oružejm i spaljena marta 2004. kada su teško oštećeni portreti Nemanjića iz priprate, slikarstvo kule, a u manjoj meri i slikarstvo naosa.
