Branko Janković je srpski, pozorišni i filmski glumac. Rođen je u Valjevu 1984. godine, a svoje detinjstvo je proveo u rodnom selu Gunjaci blizu Osečine, u koje se u potrazi za slobodom i još većim životnim stvaralaštvom vratio pre nekoliko godina i pokrenuo farmu koza, što apsolutno potkrepljuje njegov stav da je čovek stvoren ne da bi radio, nego da bi stvarao. Najbitnije u životu su sadržaj i stvaralaštvo.
Brankov razvojni put
Nakon završene osnovne škole, Branko se kao golobradi mladić uputio put Beograda gde je upisao srednju saobraćajnu školu. Zbog nedostatka finansija, bio je primoran da živi u srednjoškolskom domu, ali kako on kaže, taj dom mu je pomogao da brzo sazri i da se još kao tinejdžer uhvati u koštac sa pravim životnim problemima.
Nakon završene srednje škole, odlučio je da upiše fakultet i odluka je pala na glumu. Kako Branko kaže: „Ja nisam znao čime da se bavim, da bih se izražavao i nekako se napravio zaključak da je najbolje glumom da se bavim. To mi je najšire polje. Kao glumac, svašta mogu sebi da dozvolim. U klovnovskom, probnom smislu, eksperimentalnom.“
Diplomirao je na akedemiji umetnosti u Banjoj Luci, a publika ga izričito prepoznaje po ulogama Fufeta iz serije „Lud, zbunjen, normalan“ i liku Živojina Džakovića, čiji lik Janković tumači u seriji „Vojna akademija“.
Međutim, Branko ističe da je svetu ono što danas nedostaje pre svega etika, ljudi misle da će večno živeti, da nema Boga, postupci i sistemi koje je čovek stvorio, a da se to itekako oseti i umetnosti. „I gluma je na niskom nivou, serije su postaje predsoblje holdinga za marketinški prostor u reklamama.
Glumačka pozicija je trenutno presek na dve stvari: modna pista i neka efektivnost, koja mora da bude površna da bi bi držali pažnju velikim holdinzima, velikim firmama koje rade ulepšavanje, modu itd. Ne morate da držite pažnju ljudi da bi im nešto rekli, ne daj Bože pametno.“
Sebe nije mogao da vidi u nekom sistemu
Glumac ističe da sebe nije mogao da vidi u nekom i sistemu i kalupu u kome će biti ceo život, jer bi verovatno postao buntovnik, ali i problem zbog cele situacije u kojoj bi se nalazio. Kaže da je sada zadovoljan, srećan, da je našao svoj svet, svoje ispunjenje, svoj mir i svoju realizaciju zbog toga što se vratio u selo, krenuo da uzgaja koze i pokrenuo brend „KozaNostra“. U svemu tome mu pomaže porodica, supruga Nataša, roditelji i troje divnih mališana.
U njegovom životu se sada dešava realizacija stvaralaštva o kome uporno govori, međutim gluma mu je mnogo toga donela u životu, pre svega da odagna stidljivost koji je dugo nosio u sebi, ali su se otvorili i novi životni horizonti, da može sa pravom da pozove istoričara koji poznaje prvi svetski rat ili psihologa i kaže: „Treba mi analitika te strukture ljudi koja je na vašoj instituciji. A vi ste? Ja sam glumac. Treba vam za lik? Da, da. Izvolite slobodno.“
Dakle, Branko kroz ovaj primer navodi da mu je gluma donela to da ga ljudi posmatraju drugim očima. Međutim, kako Branko kaže: „Pozadina svega toga je i moje davanje, bezrezervno davanje svega toga što sam doživeo i video.“
Umesto da reklamira neku industriju, odlučio se da pokrene svoju priču
Inicijalni momenat za pokretanje brenda „KozaNostra“ bio je da svoj kraj, svoj ljude, pretke predstavi. „KozaNostra“ po ugledu na film „Kum“ reditelja Frensisa Kopole koji ističe muške principe i očuvanje porodice, jer je Branko veliki fan italijanskog neorealizma. „Mi kao familija imamo svoje interese, mi muški imamo svoje principe, a ne kao hijena da me iza leđa ujedaš. Muški prinicipi, porodica, prave vrednosti i stvaralaštvo“- naglasio je Janković za kompasinfo.rs u novoj emisiji podkasta Kompas.
Kako je nastala surutka u prahu?
Sve je nastalo tako što Branko ne može da čeka i trpi da mu neko da ulogu, niti da kuka jer nije taj profil čoveka.
Veliki izazov, bio je kako sačuvati tu surutku jer je ona blago, izvor zdravlja, to je i ključni momenat zašto je došlo do razvitka ovog brenda. Izbegava konzervanse jer oni blokiraju sve ono što je u njoj dobro, a proces liofilizacije je ključ za očuvanje. (tehnika sušenja prirodnih supstanci da se čuvaju dugo i sačuvaju time svoje hranljive materije).
View this post on Instagram
Iz surutke se ivlači vurda (rikota) i ta otpadna voda koja ostane, ta surutka, veliki sistemi je koriste da isparava. Od te isparene vode dobije se gustina, gustina prolazi kroz prskalicu i ona kako pada, ulazi u postepenu toplotu i dole pada prah. Kroz proces liofilizacije se očuva sve, svi hranljivi sastojci a ne samo ogoljen protein, kako je to slučaj sa popularnim whey proteinom.
Benefiti ove surutke su višestruki što se tiče zdravstvenih problema, preventivom problema itd.
Sela su pusta i prazna
Branko ističe da je lepo živeti na selu, ali da je sistem električne energije upitan i da je infrastruktura loša jer je jako malo ljudi ostalo da živi u selima i to nema za koga da se održava. To je veliki problem i za uzgajanje koza, jer je surutka nešto što je kvarljivo i potrebno je da se brzo dostavi do otkupnog centra.
„Međutim, ko god bude hteo da se bavi stočarstvom, pre svega sitnim stočarstvom, će se baviti kozarstvom, ali pre svega to mora da se voli“, ponosno ističe Branko. Za sada, kozarstvo je u svetu i Srbiji ispod radara, ali ovde ovaj glumac i preuzetnik vidi izuzetan potencijal jer se tržišta otvaraju i za Istok i za Zapad. Tu je leži naša šansa, ali je autentičnost ono po čemu bismo bi trebali da se izdvojimo.
Takođe, Janković govori da će sela biti puna i da mnogi maštaju da dođu selo i tamo ostanu da žive, ali da ne mogu, ne zato što ne žele, nego zato što se nalaze u teskobama današnjice, kreditno su zaduženi i potreban je velik iskorak u životu kako bi došli do istinske slobode i mogućnosti za stvaralaštvom.
Iz svega ovoga se može videti da Branko istinski živi i dela ono što priča, istinski je reprezent toga da je „Čovek stvoren da bi stvarao“, a kakvi su mu planovi za budućnost što se tiče glume, brenda „Koza Nostra“ i imanja u Gunjacima saznajte više u novoj emisiji našeg podkasta Kompas:
