Naša Crkva proslavlja jednog od četvorice jevanđelista i apostola iz reda sedamdesetorice – Svetog Marka
Poreklom beše Jevrejin, iz plemena Levijeva, učenik svetog apostola Petra.
Sveti Marko beše uvršten u sedamdeset svetih apostola Hristovih. Najpre je pratio svetog Petra i bio je upravo od njega postavljen za episkopa.
Pisac jevanđelja
Na molbu vernih napisao je Jevanđelje, jer ti verni hrišćani u Rimu molili su ga da im napiše ono što im je sa svetim Petrom usmeno govorio o Gospodu našem, Isusu Hristu.
Propovedao je Hristovu veru, u Akvileju i Egiptu, gde je on bio prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop, jer sve do tada, Egipat je bio neznabožački.
No, sveti apostol Marko to izmeni i prosveti narod svetlošću svete vere i mnoge prevede u hrišćanstvo. Sagradi mnoge crkve i postavi sveštenike i episkope.
Brojna čuda
Činio je on mnoga čudesa: bolesne je isceljivao, gubave čistio, nečiste i zle duhove je izgonio iz ljudi.
Mnogi tada poverovaše u Gospoda našeg Isusa Hrista, porazbijaše svoje idole i krstiše se u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Odatle on nastavi put u Aleksandriju, da i tamo širi reč Jevanđelja. I tu svojim delom i čudom pokaza Božiju silu, time što zaceli ranu obućaru, koji šilom probode svoju levu ruku.
Tim čudom on prevede mnoge u hrišćanstvo, ali saznavši za to, starešine grada skovaše plan da ga ubiju i u toj nameri uspeše i to baš na Vaskrs, kada je Sveti Marko služio Liturgiju u aleksandrijskoj crkvi.
Najpre ga baciše u tamnicu, a sutradan ga pogubiše, prilikom čega Sunce sakri svoje zrake, nebo se otvori i bi veliki zemljotres.
Ovaj sveti apostol i jevanđelist i mučenik Hristov, skonča u Egiptu, u gradu Aleksandriji, 25. aprila, u 68. godini, i bi ovenčan vencem večne slave.
820. godine, njegove mošti su prenesene u Veneciju i smeštene u hram nazvan po njemu.
Prema ikonografskoj tradiciji, koja je svetim jevanđelistima asimilirala simbole iz vizije svetog Jovana Bogoslova, Sveti Marko je prikazan sa lavom – kao znak da njegovo Jevanđelje otkriva moć i carsko dostojanstvo Hristovo
