Наша Црква прославља једног од четворице јеванђелиста и апостола из реда седамдесеторице – Светог Марка
Пореклом беше Јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра.
Свети Марко беше уврштен у седамдесет светих апостола Христових. Најпре је пратио светог Петра и био је управо од њега постављен за епископа.
Писац јеванђеља
На молбу верних написао је Јеванђеље, јер ти верни хришћани у Риму молили су га да им напише оно што им је са светим Петром усмено говорио о Господу нашем, Исусу Христу.
Проповедао је Христову веру, у Аквилеју и Египту, где је он био први проповедник Јеванђеља и први епископ, јер све до тада, Египат је био незнабожачки.
Но, свети апостол Марко то измени и просвети народ светлошћу свете вере и многе преведе у хришћанство. Сагради многе цркве и постави свештенике и епископе.
Бројна чуда
Чинио је он многа чудеса: болесне је исцељивао, губаве чистио, нечисте и зле духове је изгонио из људи.
Многи тада повероваше у Господа нашег Исуса Христа, поразбијаше своје идоле и крстише се у име Оца и Сина и Светога Духа.
Одатле он настави пут у Александрију, да и тамо шири реч Јеванђеља. И ту својим делом и чудом показа Божију силу, тиме што зацели рану обућару, који шилом прободе своју леву руку.
Тим чудом он преведе многе у хришћанство, али сазнавши за то, старешине града сковаше план да га убију и у тој намери успеше и то баш на Васкрс, када је Свети Марко служио Литургију у александријској цркви.
Најпре га бацише у тамницу, а сутрадан га погубише, приликом чега Сунце сакри своје зраке, небо се отвори и би велики земљотрес.
Овај свети апостол и јеванђелист и мученик Христов, сконча у Египту, у граду Александрији, 25. априла, у 68. години, и би овенчан венцем вечне славе.
820. године, његове мошти су пренесене у Венецију и смештене у храм назван по њему.
Према иконографској традицији, која је светим јеванђелистима асимилирала симболе из визије светог Јована Богослова, Свети Марко је приказан са лавом – као знак да његово Јеванђеље открива моћ и царско достојанство Христово
