Procenjuje se da gotovo trećina hrane proizvedene u svetu ne stigne do trpeze već završi na deponijama. S druge strane, gotovo milijardu ljudi živi ispod granice siromaštva. U Srbiji, prema podacima UN za zaštitu životne sredine, godišnje se baci 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je 9 kilograma više od svetskog proseka.
Srbija je i dalje među zemljama u kojima se najviše baca hrana. Ostaci previše pripremljene hrane, pokvarene i sa isteklim rokom trajanja najčešći su razlozi da ona bude bačena. Na nivou Srbije godišnje čak 726.000 tona.
Da višak hrane završi na tanjiru, a ne na smetlištu, već tri godine nastoji i udruženje „Obrok za porodicu“, koje u Kruševcu pomaže šezdesetak socijalno ugroženih porodica.
„Oni imaju potrebe maltene svakodnevno u vidu namirnica i to kuvanog obroka. Nažalost, ne postoji odziv ni većih ni manjih trgovinskih lanaca da se hrana ne baca, posebno kuvana hrana i kuvani obroci“, kaže Žaklina Radonjić iz udruženja „Obrok za porodicu“.
U „Banci hrane“ Beograd, koja je uz pomoć tridesetak kompanija prošle godine obezbedila 900 tona hrane za 250 humanitarnih organizacija i socijalnih ustanova širom zemlje, veruju da bi uz uvođenje fiskalnih olakšica i donatora bilo više.
„Za 160 miliona dinara na godišnjem nivou te donacije bi se povećale u slučaju ukidanja PDV-a, s obzirom na to da je kompnijama nekada jednostavnije, usled te otežavajuće okolnosti, da uništavaju hranu nego da je doniraju. Imajući u vidu da je već 20 zemalja EU ukinulo PDV, nadamo se da ćemo i mi posle deceniju pokušaja da se ova olakšica uvede dostići taj cilj“, kaže Katarina Žigić Blagojević iz „Banka hrane“ Beograd.
Od pre dve godine korisnici „Banke hrane“ do donacije dolaze i putem digitalne platforme „Tanjir po tanjir“.
„To je prva platforma za donaciju hrane u Srbiji. Ona funkcioniše tako što prijavljenih naših 270 prodavnica iz cele Srbije svakodnevno ažurira količine voća i povrća koje su na stanju. Sa druge strane, 123 organizacije širom Srbije jednim klikom mogu da preuzmu doniranu hranu“, kaže Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija iz kompanije „Delez Srbija“.
Samo tokom prethodne godine je na ovaj način donirano oko 600 tona.
Među prvim korisnicima platforme u Kruševcu je Centar za osobe sa invaliditetom.
„Voće i povrće koje dobijamo od ‘Banke hrane’ koristimo za realizaciju radionica samoposluživanja, u proseku dva puta nedeljno. Ono što ostane, pošaljemo našim korisnicima kući zato što je to njima vrlo značajno. Neki od naših korisnika jesu lošijeg materijalnog stanja, tako da je svaka pomoć dobrodošla“, kaže Marijana Anđelić, psiholog iz Centra OSI „Duga“, Kruševac.
U borbi protiv siromaštva i gladi svaka donacija hrane je dragocena, a smanjenje ove vrste otpada je važno i sa ekološkog aspekta, jer kada završi na deponiji, doprinosi zagađenju i vode i vazduha.
