Čim zazvoni prvi jutarnji alarm, posegneš za telefonom kako bi proverio Instagram, samo da bi bio zasipan slikama zapanjujuće lepih modela sa napućenim, iscrtanim velikim usnama i nenormalno visokim jagodicama, naravno, kako poziraju pred kamerom.
Nakon što ostaviš telefon, uhvatiš svoj odraz u ogledalu, uvlačeći stomak i analizirajući linije svog tela i lica. Odjednom, osećaj poređenja preplavi tvoj dan. Zamisliš se: da li je ovo ono što sada smatramo lepim, čak i ako nije stvarno?
Iako naše digitalno društvo ima mnoge prednosti, poput ostajanja u kontaktu sa prijateljima i porodicom, ono je takođe stvorilo platformu na kojoj smo neprekidno bombardovani standardima lepote koje je nemoguće dostići.
Da li su influenseri zaista uticajni?
Danas već od desete, jedanaeste godine, postaješ kvalifikovan da beskonačno skroluješ kroz mnoštvo naizgled savršenih Instagram modela, koji se hvale nedostižnim karakteristikama koje su izazovne za postizanje čak i za tinejdžere, a kamoli za nekoga u dvadesetim godinama.
Čak i razgovor sa prijateljima na Snapchatu više nije oslobođen pritiska nerealnih standarda lepote, uz mnoštvo filtera za ulepšavanje lica, koji navodno „poboljšavaju“ tvoju prirodnu lepotu. Izložena sam ovom idealu „lepote“ već skoro ćelu deceniju i definitivno možemo potvrditi da to nije isto kao nekada sa časopisima — sada je neizbežno, i iskreno, frustrirajuće.
Ko diktira industriju lepote?
U poslednjih nekoliko godina, influenseri na društvenim mrežama su diktirali industriju lepote, značajno utičući na standarde po kojima živimo. Ovi pojedinci imaju milione pratilaca, promovišući plaćene saradnje i razmećući se svojim nerealnim životnim stilovima.
Zbog ekonomskih koristi koje mnogi korisnici društvenih mreža mogu dobiti u 21. veku, ovaj karijerni put je široko podržan. Kao rezultat toga, mnogi korisnici društvenih mreža doživljavaju neku vrstu „poređenja prema gore“, gde se nesvesno upoređujemo sa privlačnim strancima, što je dokazano da ima mnoge negativne efekte na telesnu sliku.
Važno je napomenuti da se ovaj oblik poređenja razlikuje od vremena supermodela u časopisima, jer su mnogi influenseri na Instagramu studenti, pa samim tim izgledaju realnije i dokučivije svojim mladim pratiocima.
U skladu s vremenom koje provodimo onlajn danas, u proseku oko dva i po sata dnevno, ova digitalna stvarnost u kojoj mnogi od nas žive promenila je našu percepciju onoga što je lepo. Ovo predstavlja problem za naše digitalno društvo jer nam je usađeno u mozak da se upoređujemo s drugima.
90% mladih devojaka koristi filtere za „ulepšavanje“
Uvećavanje ili smanjivanje određenih crta lica na fotografiji može izgledati kao bezopasna procedura za mnoge, uostalom, to je samo fotografija, zar ne? Međutim, efekat digitalnih izmena na našu percepciju lepote može biti štetan. Alarmantno, 90% od uzorka od 175 mladih žena priznalo je da koriste filtere ili uređuju svoje fotografije pre nego što ih objave na društvenim mrežama.
Pored toga, 1 od 4 korisnika Instagrama kaže da neće objaviti selfi bez korišćenja filtera ili uređivanja posta.
Ova zavisnost od foto-uređivanja može stvoriti nerealne standarde lepote, što vodi ka nezadovoljstvu telom, niskom samopouzdanju i budućim problemima sa mentalnim zdravljem.
Kako kozmetičke procedure postaju sve popularnije, istraživanje je pokazalo da filteri utiču na 2 od 5 mladih ljudi između 16 i 25 godina da promene svoj izgled.
Pandemija korona virusa je pojačala ovaj problem
Pandemija COVID-19 samo je pojačala ovaj problem, jer su ljudi bili zatvoreni u kućama, provodeći sve više vremena u izolovanom mehuru društvenih mreža. Istraživanje Američkog psihološkog udruženja otkrilo je da je preko 60% odraslih osoba označilo društvene mreže kao značajan izvor stresa tokom pandemije, posebno među onima koji se upoređuju s drugima na društvenim mrežama.
Konkretno, foto-uređivanje bez stvarnog ljudskog kontakta tokom dugog vremenskog perioda moglo je pomeriti standard lepote, stvarajući lažnu percepciju ljudskog izgleda.
Naše samopouzdanje je u opadanju
Neosporno je da svakodnevno gledanje beskonačnog niza modela sa promenjenim crtama lica na telefonu čim se probudiš ne donosi ništa dobro za tvoje samopouzdanje. Ali, digitalno društvo može biti gore nego što mislimo.
Standardi lepote na društvenim mrežama su opisani kao „toksični“ i „gušeći“, što dovodi do pritiska da uvek izgledaš najbolje na mreži, a to se onda prenosi i na stvarni život.
Uticaj digitalnih standarda na mentalno zdravlje
Istraživanja o uticaju digitalnih standarda lepote na mentalno zdravlje i samopouzdanje pokazala su da trećina prosečnik korisnika društvenih mreža veruje da treba da smrša nakon gledanja slika onlajn, a jedan od osam oseća se neadekvatno.
U stvari, šest od deset tinejdžera dobija savete o dijetama onlajn, uglavnom na TikToku, što je doprinelo porastu poremećaja ishrane i telesne dismorfije.
Posebno, česta izloženost modelima onlajn obično uz uređivanje ili komplementarne uglove, postavila je duboko ukorenjene standarde za mnoge žene. Na primer, studija objavljena u Međunarodnom časopisu za poremećaje ishrane otkrila je da je izloženost slikama mršavih modela na društvenim mrežama povezana sa željom za gubitkom težine kod mladih žena.
Konkretno, Nacionalna zdravstvena služba (NHS) izvestila je da je broj hospitalizacija zbog poremećaja ishrane porastao za 37% u poslednjih deset godina, gde su društvene mreže identifikovane kao jedan od faktora.
Da li je sve tako loše?
Uveren sam da smo svi razmišljali o štetnim efektima digitalnog društva na naše mentalno zdravlje i standarde lepote u društvu, ali nakon što pročitate ovo, takođe sam siguran da ćemo se svi vratiti svojim telefonima, skrolujući besciljno. Dakle, da li je sve tako loše?
Istina je, kao i sa većinom stvari, nije sve loše. Društvene mreže i tehnologija su donele mnoge prednosti našem društvu, poput povezivanja ljudi, širenja informacija (poput ovog teksta) edukacije, novih poslova i poslovnih prilika itd. Zapravo, tokom pandemije COVID-19, pružile su vezu sa drugima koju nikada ne bismo mogli postići bez njih, uz onlajn rad i obrazovne platforme.
Međutim, važno je razmotriti negativne efekte koje digitalno društvo može imati na naše mentalno zdravlje i na to kako percipiramo sopstvenu lepotu.
Iako kao društvo priznajemo ove probleme kroz upozorenja u vezi sa sadržajem i kampanje za pozitivnu sliku tela, potrebno je uraditi više na promociji zdravih navika na društvenim mrežama.
Ali, to je pretežno odgovornost pojedinca da održava zdrav odnos sa ekranom i prestane da prati sadržaje koji negativno utiču na njegov osećaj sopstvene vrednosti.
