Osim kupanja u čistoj zelenoj vodi Borskog jezera, čijem hotelu predstoji obnova, posetiocima sve privlačnije pešačke i pećinske staze okružene krimskim i crnim borom, ali i plašinta i belmuž na stolu. S vijugavog puta ka zelenom Borskom jezeru, posle skretanja s puta Bor–Žagubica, vidi se ubrzo plaža na kojoj ovoga leta stalno ima kupača, a dolaze s raznih strana. Ispred su parking i restoran koji trenutno ne radi, jedna kabina, ali porodice s decom ovde vole da provode vreme, baš kao i mladi.
„Voda je toplija nego ranije, verovatno zbog vrelih dana. Da je čista vidi se po ribicama koje plivaju oko vas. Ona se u ovo veštačko jezero sliva s okolnih potoka”, kaže Dejan Tomašević iz Niša koji redovno dolazi na kupanje. Majkl Mohamer, radnik u Boru afro porekla, s kolegama se redovno na jezeru odmara, pričaju nam dok na peščano-šljunkovitoj plaži čujemo i beogradski akcenat.
Kratkom stazicom kroz šumu uputili smo se peške do obližnjeg hotela koji je i dalje okosnica turizma na Borskom jezeru, iako smo na obali uočili i nove apartmane i kamp. Hotel iz sedamdesetih, koji je bio u vlasništvu preduzeća RTB Bor, kupovinom rudnika preuzela je pre pet godina kineska firma „Ciđin”. Uređenje hotela, fitnes-parka, kupališta, kao i novi mol ispred uz povećan nivo bezbednosti bili su prvi koraci, ali kako saznajemo u turističkoj organizaciji, najverovatnije će kineski vlasnik kompletno renovirati ovo zdanje.
U njemu se već održavaju važni skupovi koje kompanija organizuje, kakva je bila i proslava Dana rudara koja je na jezero dovela novinarske ekipe. U svečanoj atmosferi, holovi su bili ukrašeni slikama likovne kolonije „Ciđin art”, koja se drugi put održava na obalama jezera, ali i bakarnim skulpturama prethodne umetničke kolonije. Najzaslužniji pojedinci za utrostručavanje proizvodnje u rudnicima, koji su toga dana došli da prime priznanja, ispričali su nam da im firma svojim vaučerima omogućuje da se besplatno odmore dva dana s porodicama u hotelu na jezeru.
Violeta Vučković, upravnica hotela, tvrdi da ima turista koji se stalno vraćaju, ali i sve više poslovnih partnera. Noćenje s doručkom je 9.500 za dvoje. Na izložbi ručnih radova malih proizvođača predstavile su se domaćice iz okolnih vlaških sela, u kojima se turistima služi tradicionalna trpeza. Najpoznatije su vlaške palačinke ili plašinte s prelivom od jaja i spremane u vrelom ulju, samo se njihovo preklapanje testa razlikuje, pričaju članice udruženja „Primovara” iz sela Zlot, gde ih vruće slažu u obliku pisma. Negde se palačinke preklapaju napola, kako smo videli, a negde su s rupom u sredini.
Nenica Vidulović iz sela Metovnica, između Brestovca i Zaječara, pokazala nam je svoju trpezu: „Naše palačinke su ka sredini skupljenih stranica. Tu su i belmuž ili mladi kuvani sir s kukuruznim brašnom, pohovani sir s jajima, zamađibrnza ili čorba od sira, prženi paradajz s lukom, presni hleb.” Majk Fonkvei, menadžer iz „Ciđina”, kaže nam da je zaljubljen u borski kraj i intenzivno sarađuje s turističkom organizacijom i malim proizvođačima meda. Za početak, na bazaru je otkupio 200 tegli bagremovog meda od Marije Buzi iz Slatine. Ona dodaje da porodično vrcaju med već generacijama i preporučuje šumski med od hrasta cera, pčele ga prave svakih pet do 10 godina. Tegla košta 1.500 dinara. Aleksandra Perović iz Zaječara izložila je ručno pravljeni nakit, komadi koštaju od 1.500 do 3.500 dinara. „Nakit je od kamena i bisera, svi metalni delovi su od hirurškog čelika i ne može da potamni, ni da zarđa, nema alergija.” Osnovac iz Zaječara Dimitrije Banković došao je da pomogne roditeljima. Njihova porodica s kolena na koleno prenosi tradiciju veza. Ipak, misli da će ići dalje odavde na školovanje.
Oko bazara održavale su se odbojkaške i fudbalske utakmice, a proslava kineskog giganta završila se koncertom „Leksington benda” i živopisnim vatrometom koji je trajao 15 minuta. Nakon nje, odlučili smo, kao i većina turista koja dođe na jezero, da posetimo Bor do kojeg vožnja traje dvadesetak minuta. Na putu do rudarskog grada svi svrate do Brestovačke banje, poznate po lekovitosti za kosti, nerve, oči i kožu, s desetak izvora ne reci Pujici. Osim medicinskog bloka i privatnih konačišta, tu su i stara zdanja koja čekaju obnovu, kao što su Konak kneza Miloša, Amam i Letnjikovac Karađorđevića, ali i obnovljeni restoran RTB Bor koji je danas poslovni klub kineskog partnera, sa 10 novih apartmana i banket-salom s kaminom. Smeštaj košta koliko i na Borskom jezeru.
Na ulasku u grad sve koji prolaze na kružnom toku sačekuje Spomenik rudaru koji se okreće oko svoje ose zajedno s vagonetom rude. Simbol je grada Bora, eksploatacije bakra i drugih ruda otkako je rudnik 1903. godine otvoren, ali i zaštitni znak rudarstva u Srbiji. Rudar koji se tako okreće 365 dana u godini, kaže nam jedan Boranin dok fotografišemo, za njih je simbol nade da uvek postoji svetlo na kraju tunela. Prolazimo pored sportskog centra u kojem se trenutno gradi novi akva-park, ali i pored Muzeja rudarstva i metalurgije čija je rekonstrukcija u toku. Glavna ulica je od 1. maja do kraja septembra od 18 do 22 sata pešačka zona.
Ispred zgrade Borskog okruga i pored fontane čeka nas nasmejana mlada v. d. direktorka Turističke organizacije Bobana Gramić. Ona kaže:
„Turizam u Boru raste i svakodnevno se unapređuje otkako je u grad došao kineski proizvođač. Oživljavanjem proizvodnje raste budžet grada, kao i prosečno primanje koje iznosi 98,6 hiljada dinara, o čemu govori broj automobila koji je porastao do cifre od 40.000 koliko imamo stanovnika, a rastu ulaganja u zaštitu okoline – samim tim bolji su uslovi da rudarski grad postane i turistički centar. Zajedno s kineskim partnerima nastupamo na međunarodnim sajmovima turizma i razvijamo naše turističke atrakcije”, kaže za „Magazin”.
Osim jezera kao borskog „zelenog bisera”, ona ističe nove uređene i obeležene pešačke i biciklističke staze na obližnjoj planini Stol, kao i u Lazarevom kanjonu čije su pećine već godinama unazad turistička atrakcija. Vlaška sela Zlot, Gornjane i Bučije, poznata po bakama koje su magijom pokušavale da pomognu radoznalima, nude smeštaj s tradicionalnim doručkom za 1.500 do 2.000 dinara u 60 kategorisanih domaćinstava. Najtraženija baka Mira je, saznajemo, prenela svoje magijske veštine na nekoliko mlađih žena, te turista uvek ovde ima.
Trenutno su u najavi manifestacije Borsko kulturno leto i Dani Brestovačke banje, ali se čeka i oktobarska Plaćentijada.
U ove letnje dane prijao nam je hlad borskog zoološkog vrta koji je otvoren pre 13 godina, nakon više decenija od gašenja zoo-vrta u Brestovačkoj banji. Ulaz je 150 dinara, deca do sedam godina ne plaćaju. U zoo-vrtu je mnogo mališana koji se igraju oko kaveza većih od standardnih. S ponekom prinovom svake godine, zajednica od trenutno 130 životinja i ptica iz 80 vrsta raste. Poznajući sve životinje, borski osnovci ponekad su ovde i vodiči kroz vrt, a na konkursu prinovama daju imena, priča ponosno pi-ar Slađana Savić dok doziva lamu Žarka i ženku šetlandskog ponija Dušicu da ih nahrani lišćem. „Naš Žarko se iznenađujuće preporodio i smirio otkad smo ga razdvojili od ženke lame s kojom nije imao potomka, našavši njoj mužjaka, a njemu podnošljivu cimerku. Životinje su kao i ljudi ćudljivih i različitih naravi”, govori ispraćajući nas na završetku kruga kroz ovaj zoo-vrt.
U planu obnova staze „Crni vrh” i novo klizalište
S Borskog jezera odvezli smo se do nedalekog Crnog vrha, na 1.043 metra nadmorske visine, najvišeg na istoimenoj planini. Žičara kojom smo se nekad vozili iznad šume crnog bora, međutim, već duže ne radi. Uporni s pitanjem kada će opet biti otvorena za turiste stigli smo do Ivane Lukić, v. d. direktora borskog sportskog centra, koja kaže: „Činimo sve da skijalište stavimo ponovo u funkciju i da osposobimo žičaru za rad zimi, ali i leti. Ispituju se mogućnosti veštačkog osnežavanja i dobijanja svih dozvola za dečje adrenalinske staze, ali i gradnju novog klizališta”, izjavila je za „Magazin”.
Lazarev kanjon u slivu istoimene reke, poznato stanište divokoza, risa i medveda, smatraju lavirintom staza i – pećina. Za posetioce otvorene su samo dve. U Lazarevoj ili Zlotskoj pećini nalazi se dvorana zvana Devojačka soba u kojoj su meštani krili devojke od turskog zuluma. U novijoj istoriji, pećine su poslužile kao prirodni frižideri i skloništa za pastire i stoku. Lazareva pećina danas dočekuje posetioce s novom led rasvetom koja je bila neophodna radi zaštite mikroklime. Poseta pećini Vernjikica moguća je uz pomoć speleoloških lampi koje se dobijaju od vodiča, a autentičan doživljaj je da se oseti pećinski mrak. Zahteva i potpunu opremu jer „strmovit” obilazak traje 90 minuta, kako kaže Danijel Aleksić, član Gradskog veća Bora i speleolog.
Pored same Lazareve pećine prolazi evropski pešački put E4. Staza kreće od Borskog jezera s nekoliko varijacija pored Zlotske pećine i završava se na planini Malinik. Moguće je iznajmiti i bicikle kod Lazareve pećine, sat vremena košta 200, tri sata 700, a 24 je 1.200 dinara. U planinskom domu na visoravni Dubašnica, saznajemo, moguće je naći smeštaj za hiljadu dinara dnevno. Gotovo je neverovatno da se u blizini rudarskog i industrijskog centra istočne Srbije nalazi zaštićeno područje netaknute prirode, u kojem rastu prastare i uglavnom izumrle šumske vrste kao što su krimski bor i ramonda serbika.
