Осим купања у чистој зеленој води Борског језера, чијем хотелу предстоји обнова, посетиоцима све привлачније пешачке и пећинске стазе окружене кримским и црним бором, али и плашинта и белмуж на столу. С вијугавог пута ка зеленом Борском језеру, после скретања с пута Бор–Жагубица, види се убрзо плажа на којој овога лета стално има купача, а долазе с разних страна. Испред су паркинг и ресторан који тренутно не ради, једна кабина, али породице с децом овде воле да проводе време, баш као и млади.
„Вода је топлија него раније, вероватно због врелих дана. Да је чиста види се по рибицама које пливају око вас. Она се у ово вештачко језеро слива с околних потока”, каже Дејан Томашевић из Ниша који редовно долази на купање. Мајкл Мохамер, радник у Бору афро порекла, с колегама се редовно на језеру одмара, причају нам док на пешчано-шљунковитој плажи чујемо и београдски акценат.
Кратком стазицом кроз шуму упутили смо се пешке до оближњег хотела који је и даље окосница туризма на Борском језеру, иако смо на обали уочили и нове апартмане и камп. Хотел из седамдесетих, који је био у власништву предузећа РТБ Бор, куповином рудника преузела је пре пет година кинеска фирма „Циђин”. Уређење хотела, фитнес-парка, купалишта, као и нови мол испред уз повећан ниво безбедности били су први кораци, али како сазнајемо у туристичкој организацији, највероватније ће кинески власник комплетно реновирати ово здање.
У њему се већ одржавају важни скупови које компанија организује, каква је била и прослава Дана рудара која је на језеро довела новинарске екипе. У свечаној атмосфери, холови су били украшени сликама ликовне колоније „Циђин арт”, која се други пут одржава на обалама језера, али и бакарним скулптурама претходне уметничке колоније. Најзаслужнији појединци за утростручавање производње у рудницима, који су тога дана дошли да приме признања, испричали су нам да им фирма својим ваучерима омогућује да се бесплатно одморе два дана с породицама у хотелу на језеру.
Виолета Вучковић, управница хотела, тврди да има туриста који се стално враћају, али и све више пословних партнера. Ноћење с доручком је 9.500 за двоје. На изложби ручних радова малих произвођача представиле су се домаћице из околних влашких села, у којима се туристима служи традиционална трпеза. Најпознатије су влашке палачинке или плашинте с преливом од јаја и спремане у врелом уљу, само се њихово преклапање теста разликује, причају чланице удружења „Примовара” из села Злот, где их вруће слажу у облику писма. Негде се палачинке преклапају напола, како смо видели, а негде су с рупом у средини.
Неница Видуловић из села Метовница, између Брестовца и Зајечара, показала нам је своју трпезу: „Наше палачинке су ка средини скупљених страница. Ту су и белмуж или млади кувани сир с кукурузним брашном, поховани сир с јајима, замађибрнза или чорба од сира, пржени парадајз с луком, пресни хлеб.” Мајк Фонквеи, менаџер из „Циђина”, каже нам да је заљубљен у борски крај и интензивно сарађује с туристичком организацијом и малим произвођачима меда. За почетак, на базару је откупио 200 тегли багремовог меда од Марије Бузи из Слатине. Она додаје да породично врцају мед већ генерацијама и препоручује шумски мед од храста цера, пчеле га праве сваких пет до 10 година. Тегла кошта 1.500 динара. Александра Перовић из Зајечара изложила је ручно прављени накит, комади коштају од 1.500 до 3.500 динара. „Накит је од камена и бисера, сви метални делови су од хируршког челика и не може да потамни, ни да зарђа, нема алергија.” Основац из Зајечара Димитрије Банковић дошао је да помогне родитељима. Њихова породица с колена на колено преноси традицију веза. Ипак, мисли да ће ићи даље одавде на школовање.
Око базара одржавале су се одбојкашке и фудбалске утакмице, а прослава кинеског гиганта завршила се концертом „Лексингтон бенда” и живописним ватрометом који је трајао 15 минута. Након ње, одлучили смо, као и већина туриста која дође на језеро, да посетимо Бор до којег вожња траје двадесетак минута. На путу до рударског града сви сврате до Брестовачке бање, познате по лековитости за кости, нерве, очи и кожу, с десетак извора не реци Пујици. Осим медицинског блока и приватних коначишта, ту су и стара здања која чекају обнову, као што су Конак кнеза Милоша, Амам и Летњиковац Карађорђевића, али и обновљени ресторан РТБ Бор који је данас пословни клуб кинеског партнера, са 10 нових апартмана и банкет-салом с камином. Смештај кошта колико и на Борском језеру.
На уласку у град све који пролазе на кружном току сачекује Споменик рудару који се окреће око своје осе заједно с вагонетом руде. Симбол је града Бора, експлоатације бакра и других руда откако је рудник 1903. године отворен, али и заштитни знак рударства у Србији. Рудар који се тако окреће 365 дана у години, каже нам један Боранин док фотографишемо, за њих је симбол наде да увек постоји светло на крају тунела. Пролазимо поред спортског центра у којем се тренутно гради нови аква-парк, али и поред Музеја рударства и металургије чија је реконструкција у току. Главна улица је од 1. маја до краја септембра од 18 до 22 сата пешачка зона.
Испред зграде Борског округа и поред фонтане чека нас насмејана млада в. д. директорка Туристичке организације Бобана Грамић. Она каже:
„Туризам у Бору расте и свакодневно се унапређује откако је у град дошао кинески произвођач. Оживљавањем производње расте буџет града, као и просечно примање које износи 98,6 хиљада динара, о чему говори број аутомобила који је порастао до цифре од 40.000 колико имамо становника, а расту улагања у заштиту околине – самим тим бољи су услови да рударски град постане и туристички центар. Заједно с кинеским партнерима наступамо на међународним сајмовима туризма и развијамо наше туристичке атракције”, каже за „Магазин”.
Осим језера као борског „зеленог бисера”, она истиче нове уређене и обележене пешачке и бициклистичке стазе на оближњој планини Стол, као и у Лазаревом кањону чије су пећине већ годинама уназад туристичка атракција. Влашка села Злот, Горњане и Бучије, позната по бакама које су магијом покушавале да помогну радозналима, нуде смештај с традиционалним доручком за 1.500 до 2.000 динара у 60 категорисаних домаћинстава. Најтраженија бака Мира је, сазнајемо, пренела своје магијске вештине на неколико млађих жена, те туриста увек овде има.
Тренутно су у најави манифестације Борско културно лето и Дани Брестовачке бање, али се чека и октобарска Плаћентијада.
У ове летње дане пријао нам је хлад борског зоолошког врта који је отворен пре 13 година, након више деценија од гашења зоо-врта у Брестовачкој бањи. Улаз је 150 динара, деца до седам година не плаћају. У зоо-врту је много малишана који се играју око кавеза већих од стандардних. С понеком приновом сваке године, заједница од тренутно 130 животиња и птица из 80 врста расте. Познајући све животиње, борски основци понекад су овде и водичи кроз врт, а на конкурсу приновама дају имена, прича поносно пи-ар Слађана Савић док дозива ламу Жарка и женку шетландског понија Душицу да их нахрани лишћем. „Наш Жарко се изненађујуће препородио и смирио откад смо га раздвојили од женке ламе с којом није имао потомка, нашавши њој мужјака, а њему подношљиву цимерку. Животиње су као и људи ћудљивих и различитих нарави”, говори испраћајући нас на завршетку круга кроз овај зоо-врт.
У плану обнова стазе „Црни врх” и ново клизалиште
С Борског језера одвезли смо се до недалеког Црног врха, на 1.043 метра надморске висине, највишег на истоименој планини. Жичара којом смо се некад возили изнад шуме црног бора, међутим, већ дуже не ради. Упорни с питањем када ће опет бити отворена за туристе стигли смо до Иване Лукић, в. д. директора борског спортског центра, која каже: „Чинимо све да скијалиште ставимо поново у функцију и да оспособимо жичару за рад зими, али и лети. Испитују се могућности вештачког оснежавања и добијања свих дозвола за дечје адреналинске стазе, али и градњу новог клизалишта”, изјавила је за „Магазин”.
Лазарев кањон у сливу истоимене реке, познато станиште дивокоза, риса и медведа, сматрају лавиринтом стаза и – пећина. За посетиоце отворене су само две. У Лазаревој или Злотској пећини налази се дворана звана Девојачка соба у којој су мештани крили девојке од турског зулума. У новијој историји, пећине су послужиле као природни фрижидери и склоништа за пастире и стоку. Лазарева пећина данас дочекује посетиоце с новом лед расветом која је била неопходна ради заштите микроклиме. Посета пећини Верњикица могућа је уз помоћ спелеолошких лампи које се добијају од водича, а аутентичан доживљај је да се осети пећински мрак. Захтева и потпуну опрему јер „стрмовит” обилазак траје 90 минута, како каже Данијел Алексић, члан Градског већа Бора и спелеолог.
Поред саме Лазареве пећине пролази европски пешачки пут Е4. Стаза креће од Борског језера с неколико варијација поред Злотске пећине и завршава се на планини Малиник. Могуће је изнајмити и бицикле код Лазареве пећине, сат времена кошта 200, три сата 700, а 24 је 1.200 динара. У планинском дому на висоравни Дубашница, сазнајемо, могуће је наћи смештај за хиљаду динара дневно. Готово је невероватно да се у близини рударског и индустријског центра источне Србије налази заштићено подручје нетакнуте природе, у којем расту прастаре и углавном изумрле шумске врсте као што су кримски бор и рамонда сербика.
