Preti li javnim bibliotekama u Srbiji zatvaranje? Zbog novog nameta koji treba da stupi na snagu 1. januara, Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da je bibliotekama ugrožen opstanak, a pokrenuli su i peticiju da se odloži stupanje na snagu te odluke.
Da li će nakon uvođenja nove tarife na izdavanje knjiga, vrata javnih biblioteka biti i dalje otključana ili ne?
Nova tarifa i njene posledice
Naime, 1. januara stupa na snagu nova mera prema kojoj su biblioteke u obavezi da plaćaju tarifu od 15 dinara za svaku izdatu knjigu, kao naknadu za autorska prava.
Protiv autorskih prava, ističu bibliotekari, nemaju apsolutno ništa, ali ovakav namet, javne biblioteke nisu u stanju da plate.
„Očajan materijalni položaj, imamo jedan trend smanjenja broja zaposlenih, smanjenja broja biblioteka, jako mali budžeti, i ova tarifa bi na to došla kao poslednji ekser koji bi za mnoge biblioteke značio i otpuštanja i zatvaranja“, kaže Jovica Krtinić, direktor biblioteke „Milutin Bojić“.
Ko je odgovoran za novu meru?
Ovaj namet tražila je Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava u Srbiji, koja se brine o ostvarivanju autorskih prava književnika, prevodilaca i izdavača, a saglasnost je dao Zavod za intelektualnu svojinu.
Direktor Zavoda Vladimir Marić smatra i da biblioteke nisu u opasnosti.
„Ne preti im nikakvo zatvaranje to je sigurno. Pošto su izveštaji o radu javno dostupni, tu možete da vidite koliki je budžet biblioteke. 15 dinara kada bi se uzela u obzir cela Srbija, na godišnjem nivou to izađe 190.000 evra za čitavu Srbiju – za sve naše pisce, pesnike, prevodioce“, navodi Marić.
Moralna dilema i problem raspodele sredstava
Moralno je nagraditi autore pisane reči, slažu se svi. Ali veliki problem sa novom tarifom je, kažu bibliotekari, i netransparentna podela novca autorima.
„Mi smo u analizi rada te organizacije našli brojna ogrešenja o zakon. I država da kontroliše kako se te tantijeme dalje dele. Ovako kako danas stoji, danas može svako bez da je i jedna njegova knjiga pozajmljena u toku godine, imati prava da dobije nadoknadu, i kako je ta organizacija zamislila – to se radi po sistemu uravnilovke, i onaj ko nema nijednu knjigu, i onaj ko ima hiljadu knjiga izdatih – dobiće isto, što je neverovatno“, kaže direktor biblioteke Krtinić.
Peticija i zahtev za nadzor
Zbog toga su podneli i zahtev nadležnom Zavodu za intelektualnu svojinu da se izvrši nadzor rada nad Organizacijom za ostvarivanje reprografskih prava.
A peticija koju su pokrenuli, da se tarifa stavi van snage i nađe neko pravičnije i održivo rešenje, do sada ima više od 9.000 potpisa podrške. I dok bibliotekari čekaju da se Ministarstvo kulture odazove njihovom zahtevu na sastanak, među potpisnicima peticije našao se i izvesni Nikola Selaković.
„Ja verujem da nije on, verujem da bi rekao da se neko lažno predstavlja u njegovo ime, i verujem da to jeste on. I ima nagoveštaja da je u Ministarstvu kulture došlo do svesti da se ovde nešto mora uraditi“, kaže Krtinić.
Ukoliko ipak odlaganja mere i pravičnog rešenja ne bude, bibliotekari najavljuju da imaju spremne i druge korake.
