Прети ли јавним библиотекама у Србији затварање? Због новог намета који треба да ступи на снагу 1. јануара, Библиотекарско друштво Србије упозорава да је библиотекама угрожен опстанак, а покренули су и петицију да се одложи ступање на снагу те одлуке.
Да ли ће након увођења нове тарифе на издавање књига, врата јавних библиотека бити и даље откључана или не?
Нова тарифа и њене последице
Наиме, 1. јануара ступа на снагу нова мера према којој су библиотеке у обавези да плаћају тарифу од 15 динара за сваку издату књигу, као накнаду за ауторска права.
Против ауторских права, истичу библиотекари, немају апсолутно ништа, али овакав намет, јавне библиотеке нису у стању да плате.
„Очајан материјални положај, имамо један тренд смањења броја запослених, смањења броја библиотека, јако мали буџети, и ова тарифа би на то дошла као последњи ексер који би за многе библиотеке значио и отпуштања и затварања“, каже Јовица Кртинић, директор библиотеке „Милутин Бојић“.
Ко је одговоран за нову меру?
Овај намет тражила је Организација за остваривање репрографских права у Србији, која се брине о остваривању ауторских права књижевника, преводилаца и издавача, а сагласност је дао Завод за интелектуалну својину.
Директор Завода Владимир Марић сматра и да библиотеке нису у опасности.
„Не прети им никакво затварање то је сигурно. Пошто су извештаји о раду јавно доступни, ту можете да видите колики је буџет библиотеке. 15 динара када би се узела у обзир цела Србија, на годишњем нивоу то изађе 190.000 евра за читаву Србију – за све наше писце, песнике, преводиоце“, наводи Марић.
Морална дилема и проблем расподеле средстава
Морално је наградити ауторе писане речи, слажу се сви. Али велики проблем са новом тарифом је, кажу библиотекари, и нетранспарентна подела новца ауторима.
„Ми смо у анализи рада те организације нашли бројна огрешења о закон. И држава да контролише како се те тантијеме даље деле. Овако како данас стоји, данас може свако без да је и једна његова књига позајмљена у току године, имати права да добије надокнаду, и како је та организација замислила – то се ради по систему уравниловке, и онај ко нема ниједну књигу, и онај ко има хиљаду књига издатих – добиће исто, што је невероватно“, каже директор библиотеке Кртинић.
Петиција и захтев за надзор
Због тога су поднели и захтев надлежном Заводу за интелектуалну својину да се изврши надзор рада над Организацијом за остваривање репрографских права.
А петиција коју су покренули, да се тарифа стави ван снаге и нађе неко правичније и одрживо решење, до сада има више од 9.000 потписа подршке. И док библиотекари чекају да се Министарство културе одазове њиховом захтеву на састанак, међу потписницима петиције нашао се и извесни Никола Селаковић.
„Ја верујем да није он, верујем да би рекао да се неко лажно представља у његово име, и верујем да то јесте он. И има наговештаја да је у Министарству културе дошло до свести да се овде нешто мора урадити“, каже Кртинић.
Уколико ипак одлагања мере и правичног решења не буде, библиотекари најављују да имају спремне и друге кораке.
