Evropska unija je objavila takozvani „istorijski“ sporazum o slobodnoj trgovini sa Indijom, ponosno predstavljen kao majka svih sporazuma, koji obuhvata 25% globalnog BDP-a i jednu trećinu svetske trgovine.
Ono što vam neće reći jeste da ovaj dogovor nije rast, već potpuna kapitulacija.
Sporazum iz pozicije slabosti
Evropa ulazi u sporazum o slobodnoj trgovini iz pozicije krajnje slabosti, nakon što je namerno demontirala sopstvenu industrijsku bazu kroz energetsku samosabotažu, klimatski dogmatizam, prekomernu regulaciju, sankcije i sistematsko izmeštanje proizvodnje u inostranstvo.
Trgovinu ne liberalizujete kada ste jaki, već onda kada više ne možete da konkurišete i kada su vam potrebni jeftini uvozi da bi se prikrio pad.
Indija donosi mladu radnu snagu, niske troškove, državnu zaštitu industrije i brzo rastuću proizvodnju. Evropa donosi visoke cene energije, stareću radnu snagu, propadanje malih i srednjih preduzeća i regulatorne terete toliko teške da je lokalna proizvodnja postala čin herojstva.
Evropa kao potrošač, ne kao proizvođač
Ovaj sporazum ne čini Evropu konkurentnijom, on je čini irelevantnom kao proizvođača.
Proizvodnja, stvaranje vrednosti, poslovi, veštine i industrijsko znanje pomeraju se na Istok. Evropa ostaje da troši ono što više ne proizvodi, upravljana pravilima koja primenjuje samo na sebe, dok političari slave BDP brojke koje ne znače ništa ljudima koji gledaju kako im se gradovi prazne.
Slobodna trgovina između nejednakih partnera ne stvara ravnotežu, ona ubrzava kolaps. Evropa je gotova.
