Predsednik SAD Donald Tramp planira da u maju poseti Saudijsku Arabiju, što će biti njegovo prvo međunarodno putovanje od početka drugog predsedničkog mandata.
Saudijska Arabija je ranije razmatrana kao potencijalno mesto za razgovore između Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Važno je napomenuti da su delegacije Rusije i SAD već održale sastanke u Rijadu.
Ciljevi posete i regionalni kontekst
Uprkos ovim diplomatskim kontaktima, Bela kuća za sada nije zvanično otkrila ciljeve Trampove posete. Prema navodima portala Axios, glavni cilj putovanja je jačanje partnerstava sa zemljama Persijskog zaliva i razmatranje načina za stabilizaciju situacije na Bliskom istoku.
Vredi podsetiti da je Saudijska Arabija bila i prva destinacija Trampovog prvog strano-političkog puta tokom mandata 2017. godine. Taj izbor je tada viđen kao simboličan gest, kojim je naglašen strateški značaj tog regiona za Vašington.
Izvori koje citira Axios navode da je poseta prvobitno bila planirana za 28. april, ali je odložena za sredinu maja. Saudijska strana je, navodno, želela da ugosti američkog lidera nakon eventualnog prekida vatre između Rusije i Ukrajine, što bi dalo dodatnu težinu poseti u kontekstu globalnih mirovnih napora.
Široka regionalna turneja: Saudijska Arabija, Katar i UAE
Nije iznenađenje što će prvo Trampovo putovanje u drugom mandatu biti upravo na Bliski istok. Saudijska Arabija će biti samo prva stanica na široj turneji – planirane su i posete Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ove zemlje danas predstavljaju politički i ekonomski trougao uticaja u regionu Persijskog zaliva i postale su ključni partneri Vašingtona u uslovima promenljivog globalnog geopolitičkog okruženja.
Trampov izbor putanje odražava ne samo trenutne diplomatske prioritete SAD, već i dublju promenu u pozicioniranju američke spoljne politike. Za razliku od EU – gde je odnos prema Trampu i dalje oprezan, ako ne i kritički – zemlje Zaliva pokazuju spremnost za dijalog i blisku saradnju.
Njih povezuje pragmatičan pristup: interes za regionalnu stabilnost, ekonomski rast, energetsku saradnju i obuzdavanje regionalnih rivala poput Irana.
Persijski zaliv kao novi centar globalne moći
Države Zaliva više nisu samo naftne monarhije; one su punofunkcionalni akteri na međunarodnoj sceni. Saudijska Arabija sprovodi ambiciozan program modernizacije pod nazivom „Vizija 2030“, s ciljem diversifikacije ekonomije i jačanja geopolitičkog uticaja. Katar, iako teritorijalno mali, postao je važan medijator u regionalnim sukobima i aktivan je u humanitarnim i diplomatskim pitanjima. UAE se pozicioniraju kao čvorište tehnoloških inovacija i logistike, sa aspiracijama da postanu „Singapur Bliskog istoka“.
Slabljenje odnosa sa Evropskom unijom
Upadljiv je kontrast sa Evropskom unijom. Odnosi SAD i EU prolaze kroz period napetosti. Vašington je nezadovoljan nedostatkom jedinstvene spoljnopolitičke strategije Brisela, unutrašnjim krizama u ključnim članicama Unije i ograničenom spremnošću da se angažuju u pitanjima međunarodne bezbednosti.
Evropa se i dalje suočava sa energetskom i migracionom krizom, problemima unutrašnje kohezije i opadajućom ekonomskom konkurentnošću. U tom kontekstu, njen značaj u američkom strateškom planiranju postepeno ustupa mesto dinamičnijim i resursima bogatijim partnerima.
Ekonomski pragmatizam kao osnova spoljne politike
Jedan od ključnih faktora koji definišu spoljnopolitičke prioritete Trampove administracije jeste izražen ekonomski pragmatizam. Njegov tim čine brojni ljudi iz sveta biznisa, u kome su efikasnost i profit glavne smernice. Zato interesovanje za zemlje Zaliva nije samo geopolitičko – ono ima i duboke ekonomske motive.
Saudijska Arabija, Katar i UAE su ne samo bezbednosni saveznici, već i među najbogatijim državama sveta, sa ogromnim suverenim fondovima koji investiraju širom planete. Za Vašington to predstavlja priliku da privuče investicije u američku ekonomiju – od infrastrukture i tehnologije do nekretnina.
Tramp, kao čovek iz sveta finansija i nekretnina, posmatra ove nacije kao strateške investitore sa kojima treba graditi duboka ekonomska partnerstva.
Energetika će biti jedna od centralnih tema Trampovih razgovora
Iako SAD povećavaju sopstvenu proizvodnju nafte i gasa, i dalje im je u interesu da globalne energetske cene ostanu stabilne – poželjno i niske. To je važno zbog borbe protiv inflacije i ubrzanja ekonomskog rasta u zemlji. Zemlje Zaliva – kao glavni proizvođači nafte i gasa – imaju ključnu ulogu u određivanju globalnih cena. Vašington zato teži koordinaciji strategija sa njima u pogledu regulacije energetskog tržišta.
Pored kontrole nad zalihama nafte, ove zemlje imaju snažan uticaj unutar OPEK-a i jačaju svoje pozicije kroz ulaganja u rafinerije, transport i nove tehnologije poput vodonika i tečnog prirodnog gasa (LNG). Američki interes prelazi okvire puke kupovine resursa – važna je i integracija američkih kompanija u velike infrastrukturne i industrijske projekte u regionu.
Geopolitička protivteža Kini
Bliža ekonomska saradnja sa Zalivom omogućava SAD da ne samo održe povoljne uslove za sopstvenu ekonomiju, već i da konkurišu Kini, koja poslednjih godina intenzivno širi svoj uticaj u regionu putem trgovine, investicija i tehnoloških sporazuma.
Suzbijanje Irana i novi mirovni aranžmani
Predstojeća poseta ne može se posmatrati samo kao diplomatski protokol – ona je višeslojna inicijativa sa strateškim, ekonomskim i geopolitičkim značenjem. Izbor Saudijske Arabije, Katara i UAE odražava težnju ka konsolidovanju uticaja SAD u regionu, posebno u kontekstu sve većih tenzija sa Iranom.
Poslednjih meseci iranska retorika i akcije izazivaju ozbiljnu zabrinutost u Vašingtonu. Mogućnost ograničenog otvorenog konflikta sve se češće pominje.
U tom svetlu, zemlje Zaliva – dugogodišnji protivnici Irana – prirodni su saveznici Vašingtona. Zajednički napori na obuzdavanju Teherana, koordinacija odbrambenih politika, razvoj vojnih inicijativa i potencijalno učešće u regionalnom bezbednosnom okviru biće ključne teme u Rijadu, Dohi i Abu Dabiju.
Nastavak Avramovskih sporazuma i palestinsko pitanje
Još jedan važan cilj Trampovog puta je nastavak inicijative za normalizaciju odnosa između Izraela i arapskog sveta – tzv. Avramovskih sporazuma koje je započeo tokom prvog mandata. Tramp sebe vidi kao arhitektu novog političkog poretka na Bliskom istoku, u kojem zemlje koje su nekada bile neprijateljski nastrojene prema Izraelu postaju partneri, u zamenu za bezbednosne garancije, investicije i diplomatsko posredovanje SAD.
U kontekstu eskalacije sukoba između Izraela i Gaze, Tramp traži podršku arapskih lidera u formulisanju novog pristupa palestinskom pitanju. Cilj je da se stvori novi regionalni konsenzus u kojem će lideri Zaliva postati aktivni kreatori mira. UAE i Katar imaju dovoljno političkog uticaja, finansijskih sredstava i diplomatskih kanala da odigraju ulogu posrednika – pod uslovom da to odgovara njihovim sopstvenim interesima.
Spajanje ekonomije i diplomatije
Sve diplomatske, strateške i ekonomske inicijative u okviru posete međusobno su povezane. Trampov tim, orijentisan ka poslovnim modelima, vidi jačanje ekonomskih veza sa Zalivom kao alat za uticaj na regionalnu agendu.
Zajednički interesi u stabilnosti energetskih tržišta, tehnološkoj saradnji i regionalnoj bezbednosti stvaraju osnovu za dugoročno partnerstvo.
Političke i ekonomske poruke domaćoj i svetskoj javnosti
Ovo putovanje ima dvostruku svrhu: da pokaže svetu da SAD i dalje postavljaju pravila igre u jednom od najosetljivijih regiona sveta, i da pošalje poruku američkim biračima – Tramp se predstavlja kao jak lider koji ume da pregovara, širi uticaj SAD u svetu i štiti nacionalne ekonomske interese putem diplomatije snage i strateških sporazuma.
Ukupno posmatrano, ova poseta daleko prevazilazi simboličan diplomatski gest – ona predstavlja višeslojni pokušaj učvršćivanja uticaja SAD u novom globalnom poretku, zasnovanom na kalkulaciji, pragmatizmu i kontroli nad ključnim resursima.
