Globalne cene RAM memorija naglo rastu jer se ponuda steže, a ključne komponente za telefone, računare i data centre postaju sve teže dostupne. Ovo uslovljava ogromna potražnja za naprednim memorijama koje koriste data centri za veštačku inteligenciju (AI), kao i prelazak proizvođača na delove više marže namenjene upravo AI sistemima.
U nastavku se analizira kako je AI bum preoblikovao tržište memorije, ko trpi posledice i kada bi cene mogle da počnu da padaju.
Šta je globalna memorijska kriza?
Svet se suočava sa nestašicom memorijskih čipova koji omogućavaju uređajima da skladište podatke i brzo im pristupaju. Oni se nalaze u svemu – od pametnih telefona i laptopova, do servera, automobila i oblačne infrastrukture.
Krajem 2025. godine ponuda se smanjuje toliko brzo da cene u pojedinim tržištima rastu iz nedelje u nedelju, dok veliki kupci žure da obezbede svoje količine.
Prodavci u delovima Azije počeli su da ograničavaju prodaju hard-diskova kako bi sprečili nagomilavanje zaliha, dok brendovi elektronike upozoravaju da će više cene memorije direktno uticati na poskupljenje uređaja.
Kriza pogađa obe glavne grupe memorija: RAM čipove za telefone, računare i servere, kao i skladišne čipove za SSD-ove i internu memoriju. Posebnu tenziju izaziva premijum RAM napravljen za AI sisteme – i upravo to čini ovu krizu različitom od uobičajenih ciklusa.
Nagli rast cena RAM-a širom sveta
Prema podacima iz industrije, cene su se udvostručile u pojedinim segmentima, dok je spot cena popularnih RAM modula tokom godine porasla i do tri puta. Potrošači to već osećaju: u poređenju sa letom, mnogi standardni kompjuterski RAM kompleti sada su skuplji 50–100%, a pojedini 32GB kitovi dostižu čak 400 dolara kod velikih prodavaca.
Zašto je došlo do skoka cena?
Glavni uzrok rasta jeste eksplozija potražnje. AI data centri kupuju memoriju u do sada neviđenim količinama, jer AI serveri koriste mnogo više RAM-a nego obični sistemi. Veliki tehnološki giganti naručuju ogromne količine kako bi osigurali da uopšte imaju šta da nabave.
Istovremeno, tri dominantna proizvođača – Samsung Electronics, SK Hynix i Micron Technology – daju prioritet premijum, ultrabirzoj memoriji za AI akceleratore (HBM – high-bandwidth memory). Zbog toga se najnapredniji proizvodni kapaciteti preusmeravaju na HBM, što ostavlja manje čipova za telefone, računare i potrošačku elektroniku.
Industrija se istovremeno oporavlja i od velikog pada 2022–2023, kada su proizvođači smanjili proizvodnju jer su memoriju prodavali ispod cene koštanja. Kako se ponuda tek vraća u normalu, AI potražnja je naglo eksplodirala. Nove fabrike zahtevaju godine izgradnje – što znači da se ponuda ne može brzo povećati.
„Svi mole za zalihe“
Jedan od najočiglednijih znakova krize je odluka kompanije Micron da ugasi svoju potrošačku liniju Crucial do početka 2026. i preusmeri proizvodnju na profitabilnije AI i data-centar kupce. Američki giganti kao što su Microsoft i Google, prema navodima medija, traže od Micron-a bukvalno sve što mogu da isporuče.
Istovremeno, kineske kompanije – predvođene ByteDance-om – pritiskaju Samsung i SK Hynix da im dodele veće količine.
Samsung čak pregovara o memorijskim isporukama sa svojom sopstvenom mobilnom divizijom kvartal po kvartal, umesto da uključi dugoročne ugovore. Prema izvorima koje citira Reuters, raspoloženje se može opisati jednom rečenicom: „svi mole za zalihe“.
Kako AI oblikuje tržište RAM memorija?
AI ne donosi samo veliku potražnju – ona menja celu memorijsku hijerarhiju. HBM memorija za AI servere proizvodi se na istim naprednim linijama kao i običan RAM za računare i telefone ili skladišni čipovi za SSD-ove.
Što više proizvodnje ide u HBM, to manje ostaje za masovno tržište – pa se čitav lanac snabdevanja „gura“ ka premijum segmentu.
Kriza se dešava u trenutku kada investitori raspravljaju da li ogromne investicije u AI infrastrukturu stvaraju balon – što pokazuje koliko se industrija oslanja na AI, čak i po cenu kompromitovanja ostalih sektora.
Ko je najviše pogođen?
Potrošači sve više osećaju posledice na svakodnevnim uređajima. Kineski Xiaomi i Realme upozoravaju da bi zbog enormnog rasta cena mogli da podignu cenu svojih telefona, naročito u niskom i srednjem segmentu, gde su marže već minimalne.
Kupci računara – naročito gejmeri – takođe su na udaru. Tehnički portali izveštavaju da je RAM poskupeo toliko da pojedini 64GB kompleti sada koštaju više od PlayStation-a 5, dostižući 600 dolara. Za prosečne kupce to znači manje jeftinih opcija i duži period visokih cena.
Šta sledi?
Analitičari očekuju da će nestašica potrajati i posle trenutnog cenovnog pika. Potrebne su godine da se izgrade fabrike memorijskih čipova i naprednih pakovanja, a trenutne prognoze ukazuju da će ponuda biti tesna barem do 2027.
Potražnja iz AI i oblačnih data cenatara nastavlja da raste brže od proizvodnje, a dobavljači već podižu ugovorne cene – što ukazuje da će dostupnost ostati ograničena i u prvoj polovini naredne godine. Ako se ovaj disbalans nastavi, posledice će preći granice skupljih gadžeta: ograničena ponuda memorije može usporiti velike projekte data centara, odložiti pojedine AI implementacije i podići cene pametnih telefona, računara i oblačnih usluga, stvarajući dodatni pritisak na globalno tehnološko tržište.
