Evro beleži najveći rast još od 2017. godine i nastaviće se još neko vreme, predviđaju banke sa Volstrita. Široki zaokret globalnih investitora ka zaštiti od izloženosti američkom dolaru ukazuje da će jedinstvena valuta uskoro preći granicu od 1,20 dolara.
Evro je ove godine ojačao više od 12 odsto u odnosu na dolar, jer je mešavina obnovljenog optimizma u vezi sa rastom evrozone i strahova povodom programa američkog predsednika Donalda Trampa stvorila ono što je predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard nazvala „globalnim trenutkom evra“. Dostigao je četvorogodišnji maksimum iznad 1,19 dolara ranije ovog meseca.
Velike investicione banke, uključujući Goldman Sachs, JPMorgan i UBS, smatraju da će evro, koji je od tada blago pao na 1,17 dolara, preći prag od 1,20 dolara u narednim mesecima, jer američke Federalne rezerve nastavljaju da snižavaju kamatne stope, umanjujući deo koristi od držanja imovine u dolarima.
Značajan faktor rasta evra predstavlja žurba investitora da zaštite svoju izloženost dolaru, putem ugovora koji predstavljaju klađenje na evro u odnosu na dolar.
„Tek smo videli vrh ledenog brega – globalnih investitora koji se osiguravaju od izloženosti dolaru“, rekao je Financial Times-u Peter Šafrik, globalni makro strateg u RBC Capital Markets.
„To je glavni razlog slabosti dolara koju smo videli, a biće još toga“, dodao je.
Penzioni fondovi i nove prognoze
Analitičari posebno ističu da veliki penzioni fondovi u pojedinim zemljama povećavaju nivo zaštite od dolara sa niske osnove. Goldman Sachs očekuje da će evro dostići 1,25 dolara u narednih 12 meseci. JPMorgan prognozira 1,22 dolara do marta, dok UBS Investment Bank očekuje 1,23 dolara pre kraja ove godine.
U proseku, prognozeri investicionih banaka očekuju da će jedinstvena valuta premašiti nivo od 1,20 dolara u trećem kvartalu naredne godine, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. To bi dodatno opteretilo izvoznike u regionu, a ujedno bi testiralo sigurnost ECB-a u vezi sa jačanjem valute.
Kamatne stope i rizici
Trošak zaštite od rizika u dolarima za evropske investitore vezan je za američke kamatne stope, koje se očekuje da će padati tokom naredne godine, čime će se smanjiti deo jaza u odnosu na kamatnu stopu ECB-a. Stručnjaci za devizno tržište očekuju da će to podstaći novi talas zaštite od dolarskog rizika.
„Kako se taj diferencijal kamatnih stopa smanjuje… zaštita potencijalno postaje prihvatljivija za uvođenje“, rekla je Džeki Baui, direktorka za Evropu, Bliski istok i Afriku u konsultantskoj firmi Chatham Financial.
Reakcija Evropske centralne banke
Evropski izvoznici već su upozorili na udarac na svoju dobit zbog jakog evra i istakli da bi ih dugotrajan rast kursa mogao dodatno opteretiti.
Probijanje evra iznad 1,20 dolara takođe bi moglo pokrenuti pitanje unutar ECB-a da li je potrebno pribegnuti smanjenju kamatnih stopa radi obuzdavanja valute, imajući u vidu potencijalni pritisak na inflaciju usled jačanja evra.
Nivo od 1,20 dolara još uvek je „linija u pesku“ za kreatore politike ECB-a, rekao je Tomaš Vjeladek, glavni evropski makro strateg u T Rowe Price-u. Luis de Gindos, član Upravnog saveta ECB-a, izjavio je u julu da bi kurs iznad tog nivoa bio „mnogo komplikovaniji“.
Ipak, Dominik Baning, šef strategije za devizna tržišta G10 u Nomura-i, smatra da bi sporiji rast kursa bio manje zabrinjavajući za donosioce odluka, s obzirom na to da bi mogao pomoći u ublažavanju inflatornih pritisaka koji proizilaze iz rasta ekonomske tražnje.
– Veća briga bi bila ako evro naglo ojača u vreme kada domaća tražnja slabi, jer tada jačanje valute pogoršava dezinflatorne tendencije – dodao je Baning.
Suprotna mišljenja i dugoročne prognoze
Neke banke, međutim, očekuju suprotan trend: Citi predviđa da će evro pasti na 1,10 dolara u narednih šest do dvanaest meseci „usled znakova potencijalnog ponovnog ubrzanja u SAD-u“.
Dugoročno gledano, drugi stručnjaci ukazuju na širu diverzifikaciju od dolarske imovine, što bi moglo ići u korist evra. Centralne banke širom sveta planiraju da povećaju svoje rezerve u evrima u narednim godinama, pokazalo je istraživanje tink-tenka OMFIF iz juna.
– Aprecijacija evra je strukturna priča, jer se upravljači deviznim rezervama sve više okreću od SAD-a, dok Fed smanjuje kamatne stope – rekao je Vjeladek.
