„Uspelo smo, Srbijo moja!“, napisao je na društvenim mrežama humanitarac Marko Nikolić iz Vranja, otkrivši da su malog Stefija – dečaka kojem su oba roditelja preminula, skupljena sredstva za nešto manje od jednog dana.
Mali Stefan iz sela Belanovce kod Leskovca je još kao mali ostao bez roditelja. Sada živi sa dekom Dragomirom u teškim uslovima – u jednoj sobici bez kupatila i osnovnih uslova za pristojan život. Međutim, uz pomoć Marka i dobrih ljudi širom Srbije uskoro će ovakav život za dečaka i njegovog deku biti prošlost.
„Stefiju ćemo renovirati celu kuću i obezbedićemo sve uslove. A sutra ga vodimo da mu kupimo sve što mu duša poželi. Bravo, Srbijo moja“, napisao je u humanitarac Marko.
Baš kao što je mali Stefan rasplakao Srbiju kada je kroz suze rekao da su mu preminula oba roditelja, sada je to učinio ponovo – ali ovog puta od sreće, dok je u zagrljaju Vranjanca Marka pustio suze radosnice!
View this post on Instagram
Tužna priča malog Stefija
Podsetimo se, mali Stefi iz sela Belanovce kod Leskovca ne živi život prosečnog deteta. Dok njegovi vršnjaci bezbrižno odrastaju, on, koji je još kao mali ostao bez roditelja sada živi sa dekom Dragomirom u teškim uslovima.
Njihov dom je mala sobica, bez kupatila i osnovnih uslova za pristojan život. Stefi se kupa u limenom koritu, uz vodu zagrejanu na šporetu. Ali ne traži mnogo – samo jedno, skromno kupatilo.
„Meni su mama i tata umrli“, kaže Stefi u suzama. Uprkos svemu, ne odustaje i zajedno sa dekom čeka neko bolje sutra.
„Najviše bih voleo da imam kupatilo, da mogu lepo da se okupam“, izgovara ovaj hrabri dečak u snimku Marka Nikolića, humanitarca iz Vranja, dok njegov deka pokazuje korito u kojem unuk provodi svoje večeri umesto u toploj kupki.
Svakog dana pomaže deki – donosi drva, loži vatru i brine o svojim ljubimcima.
„Hranim kozu, kucu, macu i guske“, kaže Stefi, ponosan na to što i on doprinosi njihovom domaćinstvu.
Njegov osmeh ne odaje težinu života koji vodi, ali kada se seti roditelja kojih više – nema krenu suze.
„Je l’ bi voleo da ti je mama sada tu?“, upitan je Stefi koji od krokodilskih suza nije mogao ni da izgovori očekivani odgovor.
Deka Dragomir, umoran od godina i teškog rada, brine samo o jednom – da njegov unuk ima bolje sutra.
„Najviše bih voleo da ima svoju sobu i kupatilo, da ne mora da se muči“, kaže dok gleda u skromni dom u kojem žive.
