Vitalij Ivanovič Čurkin bio je stalni predstavnik Rusije u UN. U srpskom narodu ostao je upamćen kao diplomata koji je pre deset godina stavio veto na britansku rezoluciju kojom su želeli da Srbe u Republici Srpskoj proglase za genocidan narod.
Čurkin je u UN bio od 2006. godine sve do svoje iznenadne smrti.
Rođen je u Moskvi 1952. godine u porodici ruskog konstruktora aviona, a diplomatsku karijeru započeo je 1974. godine.
Čurkin je diplomirao na Moskovskom institutu za spoljne poslove. Doktorirao je istoriju na Diplomatskoj akademiji Sovjetskog Saveza 1981. godine, gde je odbranio svoju tezu: “Kina i Japan u strategiji spoljne politike SAD 1969-1980”.
Kao dete bavio se filmom. Pojavio se u malim ulogama u tri igrana filma, od kojih su dva biografije posvećene Lenjinu: “Plava sveska” i “Nula tri”, te u filmu “Majka srce”.
Čurkin je od 1974. do 1979. godine radio kao recenzent i viši recenzent u prevodilačkom odeljenju Ministarstva spoljnih poslova, a bio je i prevodilac u pregovorima o ograničenju strateškog naoružanja SOLT-2 u Ženevi.
Bogata diplomatska karijera
Svedočio je pred Kongresom SAD o nuklearnoj katastrofi u Černobilju, što je bilo prvi put u istoriji SSSR-a – tada mladi tridesetčetvorogodišnji diplomata izabran je jer je imao reputaciju nekoga ko tečno govori engleski jezik.
Čurkin je od 1989. do 1990. godine bio sekretar za štampu ministra spoljnih poslova SSSR-a Eduarda Ševardnadzea.
Godine 1992. bio je izvanredni i opunomoćeni ambasador u Čileu. Od juna 1992. do oktobra 1994. godine bio je zamenik ministra spoljnih poslova Andreja Kozirjeva.
Bio je specijalni predstavnik ruskog predsednika u mirovnim pregovorima za Jugoslaviju, a posebno u dogovorima između strana u sukobu u BiH i zapadnih zemlja.
Čurkin je od 1994. do 1998. godine bio izvanredni i opunomoćeni ambasador Rusije u Belgiji i predstavnik Rusije u NATO-u.
Predstavnik Rusije u UN
Kao ruski predstavnik u Savetu bezbednosti UN ostao je upamćen po oštrim duelima sa američkim ambasadorima u UN Džonom Boltonom, Zalom Kalizadom i Suzan Pauer u pitanjima u vezi sa Kosovom i Metohijom, bliskoistočnim krizama i Iranom.
Čurkin je nagrađen Ordenom časti i Ordenom zasluga za Službu otadžbini četvrtog stepena.
Tečno je govorio ruski, mongolski, francuski i engleski jezik.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Levrov podsetio je javnost da je Čurkin 1994. godine, baveći se sukobom u BiH, učestvovao u istrazi o eksploziji na sarajevskoj pijaci Markale.
“Odgovornst za taj događaj neosnovano je tada svaljena na sarajevske Srbe koji su onda bili izloženi svakodnevnoj vatri snajperista. Čurkin je istraživao taj incident na sarajevskoj pijaci Markale, gde su muslimanske snage svojim minama ubile građane Sarajeva”, naveo je Lavrov.
Srpska javnost Čurkina pamti kao velikog borca za pravdu i istinu, velikana svetske diplomatije i političara koji je na sednicama Saveta bezbednosti UN oštro kritikovao institucije u Prištini zbog položaja Srba i nealbanaca na Kosovu, ne ustežući se da stane na stranu Srbije.
Vitalij Čurkin je 8. jula 2015. godine uložio veto na britansku rezoluciju o Srebrenici i tako sprečio usvajanje rezolucije povodom 20 godina od zločina u tom mestu kojom bi se srpski narod žigosao kao genocidan.
Čurkin je preminuo 20. februara 2017. godine na radnom mestu.
