Mnogo vekova je lokacija na kojoj se nalazi grobnica Aleksandra Makedonskog i dalje tajna. Polemike o mestu grobnice su počele da se vode odmah nakon njegove smrti.
Imperija Aleksandra Makedonskog se prostirala od Balkana prema istoku do teritorije savremenog Pakistana. Nakon još jednog iscrpljujućeg pohoda u Indiju vojska se pobunila i iscrpljeni vojnici su se sa vođom vratili u Vavilon, gde je Aleksandar odavno želeo da preseli prestonicu. Ispostavilo se da je drevni grad sveštenika i astrologa bio njegovo poslednje utočište.
Aleksandar Makedonski je tu pio vino i srušio se. Agonija je trajala nekoliko dana. Mučio se od bolova i tražio mač da prekrati muke. Počele su groznice, halucinacije, više nije mogao da govori, samo je haotično pomerao ruke. Posle dve nedelje, 11. juna 323. godine pre nove ere je umro.
Pošto je bio premlad za umiranje, smatralo se da je otrovan, čak su sumnjali i u njegovog učitelja Aristotela. Plutarh je pisao da je razlog njegove smrti zapravo otrov iz reke Stiks. Poznato je da je car eksperimentisao sa različitim lekovima, pa je, možda slučajno uzeo veću dozu.
Zanimljivo je da su ljudi koji su balsamovali telo i došli šest dana nakon smrti Makedonskog, nisu videli tragove raspadanja. Smatrali su da je to znak božanskog porekla pokojnika. Prema mišljenju profesora Katerine Hol sa Medicinske škole na Univerzitetu Otago na Novom Zelandu, Aleksandar je verovatno imao tešku infekciju creva. Potreba tela za kiseonikom je opala, nije disao, pa zato navodno nije došlo do raspadanja tela.
Kapela, džamija i ruski trag
Telo Aleksandra je balsamovano po staroegipatskom obredu i položeno u skupi sarkofag. Njegovi saradnici su odlučili da ga odnesu u domovinu. Međutim, imperator ih je prethodno zavetovao, dok je bio u agoniji, da ga sahrane u Egiptu.
Ipak, velika mrtvačka kola su bila spremna nakon dve godine i povorka je krenula u Makedoniju. Međutim, na teritoriji Sirije su povorku napali ljudi Ptolemeja, uzeli su telo i odneli ga u Egipat po Aleksandrovoj želji. Prvo je bilo u Memfisu, a zatim u Aleksandriji.
U narednom periodu su grobnicu posećivali Julije Cezar, imperator Oktavijan Avgust, Kaligula i Karakala. Oktavijan je, prema legendi, slučajno polomio nos mumiji Aleksandra Makedonskog. Nakon IV veka je malo ko mogao sa sigurnošću da kaže gde je sahranjen.
U Aleksandriji je 400. godine bio jedan od otaca crkve Jovan Zlatousti koji je rekao: „Njegovu grobnicu ne zna ni njegov sopstveni narod“. Kasniji su arapski autori tvrdili da su videli Aleksandrovu kriptu, ali nisu mogli da kažu tačno na kom je mestu. Tokom XIX veka je nastala potpuna zbunjenost, neki naučnici su smatrali da grob treba tražiti u gradu pod ruševinama ranohrišćanske crkve, drugi u džamiji El-Nabi Daniel.
Grk Ambruaza Skilicisa je 1850. godine je u podrumu džamije, navodno, otkrio drvena vrata iza kojih je bilo telo u staklenom grobu sa zlatnom dijademom na glavi.
Velika obmana
U XX veku su naučnici nastavili potragu za grobnicom. Tokom 1977. godine u gradu Vergina (koji se ranije zvao Egi, glavni grad drevne Makedonije) arheolozi su otkrili bogato ukrašeni antički nekropolj sa tri groba. Artefakti su pripadali carskoj porodici iz vremena oca Aleksandra Filipa II, u njoj su bili otac, sin i polubrat velikog osvajača. Međutim, nedavne studije su pokazale da su zaključci pogrešni.
Sa ostacima Filipa II nije bilo nedoumica jer su ih prepoznali po sraslom zglobu na kolenu, u drugoj kripti je počivao Aleksandrov polubrat, a treća je bila namenjena njegovom sinu, takođe Aleksandru.
Grčki arheolog Liana Suvalki je na drugi način razmišljala i prisetila se želje Aleksandra Makedonskog da bude sahranjen u Egiptu. On je pre početka svojih pobeda došao u egipatsku oazu Siva, gde se nalazio hram Amona Ra. Od lokalnog proroka je dobio potvrdu da potiče od Boga. Suvalki je 1989. godine dobila dozvolu da istražuje i čak je izjavila da je grobnica pronađena, ali je ubrzo nakon toga zatvoren lokalitet za istraživanje.
Najzanimljiviju verziju je 2003. godine dao fizičar i istoričar Endrju Čeg koji je naveo da se u Britanskom muzeju čuva sarkofag faraona Nektaneba II i nadgrobni spomenik Marka u Veneciji kao deo ansambla grobnice Makedonskog. Prema mišljenju ovog fizičara, Ptolomej je uzeo telo Aleksandra, stavio ga u ovaj grob i poslao u Aleksandriju. U XVI veku, venecijanski trgovci su u Italiju doneli nadgrobni spomenik zajedno sa ostacima, za koje su smatrali da pripadaju Svetom Marku, dok je prazan sarkofag ostao u Egiptu. Čeg misli da su mošti apostola u stvari, ostaci Aleksandra Makedonskog.
Često se gube iz vida neke jednostavne činjenice. Već 25 godina arheolozi iz raznih zemalja istražuju teritoriju bašte Šalalat u centru Aleksandrije gde je nekada bilo groblje za vladare i velmože. Problem je bio u tome da je deo zbog zemljotresa pao na dno Sredozemnog mora. Tokom 1997. godine je istraživano dno.
„Oko 400 arhitektonskih elemenata je pronađeno, među njima veliki blokovi i ploče, stubovi težine od sedam tona. Objekti imaju veliku težinu i nisu mogli da ih nose talasi. Dakle, oni su manje-više bili na istom mestu gde su ih postavili drevni graditelji“, rekao je tada predsednik Helenskog instituta za istraživanje stare i srednjovekovne Aleksandrije Hari Kalas.
