Misija Artemis II uspešno je okončana. Četvoro astronauta obletelo je zadnju stranu Meseca i vratilo se kući, kako je to NASA nazvala, savršenim uranjanjem u Tihi okean.
Svemirska letelica Orion pokazala se izuzetnom, a slike koje su astronauti snimili oduševile su novu generaciju mogućnostima svemirskih putovanja.
Ali da li to znači da će današnja deca očarana programom Artemis moći da žive i rade na Mesecu? Možda čak i da odu na Mars? To su pitanja na koja stručnjaci ne mogu da daju jasan odgovor. Obilazak Meseca bio je relativno lak. Težak posao tek sledi.
Posada je oborila niz rekorda: Viktor Glover postao je prva osoba afroameričkog porekla, Kristina Koh prva žena, Džeremi Hansen prvi Kanađanin, a komandant Rid Vajzman najstarija osoba koja je putovala izvan niske Zemljine orbite. Dosegli su i rekordnih 252.756 milja od Zemlje, nadmašivši Apollo 13 iz 1970. godine.
Kada su Armstrong i Oldrin 1969. sleteli na Mesec u misiji Apollo 11, mnogi su mislili da je to tek početak stalnih odlazaka tamo.
To se nije dogodilo jer program Apolo nije nastao iz ljubavi prema istraživanju, već kao proizvod Hladnog rata. Kada je cilj postignut, Kongres je ugasio program. Samo nekoliko godina posle „velikog koraka za čovečanstvo“, interesovanje je opalo, troškovi su porasli, a budući letovi su otkazani.
Ovog puta, tvrdi NASA, ambicije su drugačije. Direktor Džered Ajzakman izjavio je da Artemis II „nije samo jedna misija, već početak povratka na Mesec, ne samo u posetu, već sa ciljem izgradnje mesečeve baze i postavljanja temelja za prve misije sa posadom ka Marsu“.
Sledeća posada, dodao je, „počinje pripreme za povratak na lunarnu površinu i izgradnju baze. Mesec više nikada nećemo napustiti“.
Plan je ambiciozan: Artemis III sredinom 2027. testira spajanje sa komercijalnim letelicama u orbiti, Artemis IV početkom 2028. trebalo bi da bude prvo sletanje sa posadom, a Artemis V krajem iste godine pokrenuo bi izgradnju mesečeve baze – sa ciljem jedne lunarne misije godišnje.
„Zvuči kao naučna fantastika“, kaže Jozef Ašbaher, generalni direktor Evropske svemirske agencije. „Ali mesečeva ekonomija će se razviti. Biće potrebno vreme, ali će se razvijati.“
SpaceX i Blue Origin kasne
Da bi astronauti uopšte kročili na površinu, NASA treba funkcionalne lunarne sletne letelice. Ugovorila ih je sa dve privatne kompanije – SpaceX sa svemirskim brodom Starship visine 35 metara i Blue Origin sa letelicom Blue Moon Mark 2.
Oba projekta značajno kasne. Prema izveštaju Kancelarije glavnog inspektora NASA od 10. marta, SpaceX kasni najmanje dve godine, a Blue Origin osam meseci, pri čemu gotovo polovina tehničkih problema iz revizije dizajna 2024. još nije rešena.
Novi moduli moraju nositi opremu, vozila pod pritiskom i rane komponente buduće baze – masu koja zahteva ogromne količine goriva, daleko više nego što može poneti jedna raketa.
NASA planira da gorivo skladišti u orbitalnom depou, punjenom sa više od deset odvojenih letova tankera.
„Sa fizičkog stanovišta ima smisla“, kaže dr Simeon Barber, svemirski naučnik sa britanskog Otvorenog univerziteta. „Ali ako je dopuna goriva teška na lansirnoj rampi, biće još teža u orbiti.“
Čak ni povratak kući nije bio bez neizvesnosti. Kapsula Orion ušla je u atmosferu brzinom od 25.000 milja na sat sa toplotnim štitom za koji je NASA već znala da ima mane. Posada se ipak bezbedno vratila, iako je direktor agencije priznao da takav pristup nije dugoročno održiv.
Trka sa Kinom
Rok 2028. za prvo sletanje poklapa se sa političkim ciljevima u SAD. Nezavisni analitičari smatraju da rok nije realan, ali Kongres nastavlja da finansira program jer se pojavljuje ozbiljan konkurent – Kina, koja planira sletanje na Mesec oko 2030. godine.
Pravi veliki cilj ostaje Mars. Elon Musk govori o tridesetim godinama ovog veka, stručnjaci o četrdesetim. Putovanje od sedam do devet meseci kroz kosmičko zračenje ostaje daleko veći izazov od lunarnih misija.
Razvoj rakete SLS i kapsule Orion do sada je koštao više od 44 milijarde dolara, a ukupan budžet programa prelazi 100 milijardi.
Ipak, proces je pokrenut i ima zamah. Da li će taj zamah biti dovoljan da se stigne do Meseca, a zatim i do Marsa – u ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću da kaže.
