Мисија Артемис II успешно је окончана. Четворо астронаута облетело је задњу страну Месеца и вратило се кући, како је то NASA назвала, савршеним урањањем у Тихи океан.
Свемирска летелица Orion показала се изузетном, а слике које су астронаути снимили одушевиле су нову генерацију могућностима свемирских путовања.
Али да ли то значи да ће данашња деца очарана програмом Артемис моћи да живе и раде на Месецу? Можда чак и да оду на Марс? То су питања на која стручњаци не могу да дају јасан одговор. Обилазак Месеца био је релативно лак. Тежак посао тек следи.
Посада је оборила низ рекорда: Виктор Гловер постао је прва особа афроамеричког порекла, Кристина Кох прва жена, Џереми Хансен први Канађанин, а командант Рид Вајзман најстарија особа која је путовала изван ниске Земљине орбите. Досегли су и рекордних 252.756 миља од Земље, надмашивши Apollo 13 из 1970. године.
Када су Армстронг и Олдрин 1969. слетели на Месец у мисији Apollo 11, многи су мислили да је то тек почетак сталних одлазака тамо.
То се није догодило јер програм Аполо није настао из љубави према истраживању, већ као производ Хладног рата. Када је циљ постигнут, Конгрес је угасио програм. Само неколико година после „великог корака за човечанство“, интересовање је опало, трошкови су порасли, а будући летови су отказани.
Овог пута, тврди NASA, амбиције су другачије. Директор Џеред Ајзакман изјавио је да Артемис II „није само једна мисија, већ почетак повратка на Месец, не само у посету, већ са циљем изградње месечеве базе и постављања темеља за прве мисије са посадом ка Марсу“.
Следећа посада, додао је, „почиње припреме за повратак на лунарну површину и изградњу базе. Месец више никада нећемо напустити“.
План је амбициозан: Артемис III средином 2027. тестира спајање са комерцијалним летелицама у орбити, Артемис IV почетком 2028. требало би да буде прво слетање са посадом, а Артемис V крајем исте године покренуо би изградњу месечеве базе – са циљем једне лунарне мисије годишње.
„Звучи као научна фантастика“, каже Јозеф Ашбахер, генерални директор Европске свемирске агенције. „Али месечева економија ће се развити. Биће потребно време, али ће се развијати.“
SpaceX и Blue Origin касне
Да би астронаути уопште крочили на површину, NASA треба функционалне лунарне слетне летелице. Уговорила их је са две приватне компаније – SpaceX са свемирским бродом Starship висине 35 метара и Blue Origin са летелицом Blue Moon Mark 2.
Оба пројекта значајно касне. Према извештају Канцеларије главног инспектора NASA од 10. марта, SpaceX касни најмање две године, а Blue Origin осам месеци, при чему готово половина техничких проблема из ревизије дизајна 2024. још није решена.
Нови модули морају носити опрему, возила под притиском и ране компоненте будуће базе – масу која захтева огромне количине горива, далеко више него што може понети једна ракета.
NASA планира да гориво складишти у орбиталном депоу, пуњеном са више од десет одвојених летова танкера.
„Са физичког становишта има смисла“, каже др Симеон Барбер, свемирски научник са британског Отвореног универзитета. „Али ако је допуна горива тешка на лансирној рампи, биће још тежа у орбити.“
Чак ни повратак кући није био без неизвесности. Капсула Orion ушла је у атмосферу брзином од 25.000 миља на сат са топлотним штитом за који је NASA већ знала да има мане. Посада се ипак безбедно вратила, иако је директор агенције признао да такав приступ није дугорочно одржив.
Трка са Кином
Рок 2028. за прво слетање поклапа се са политичким циљевима у САД. Независни аналитичари сматрају да рок није реалан, али Конгрес наставља да финансира програм јер се појављује озбиљан конкурент – Кина, која планира слетање на Месец око 2030. године.
Прави велики циљ остаје Марс. Elon Musk говори о тридесетим годинама овог века, стручњаци о четрдесетим. Путовање од седам до девет месеци кроз космичко зрачење остаје далеко већи изазов од лунарних мисија.
Развој ракете SLS и капсуле Orion до сада је коштао више од 44 милијарде долара, а укупан буџет програма прелази 100 милијарди.
Ипак, процес је покренут и има замах. Да ли ће тај замах бити довољан да се стигне до Месеца, а затим и до Марса – у овом тренутку нико не може са сигурношћу да каже.
