У неким од најтежих случајева у медицини, највећи изазов није избор праве дијагнозе — већ уопште и сама помисао на њу. Нова студија сугерише да би вештачка интелигенција сада могла бити успешнија у томе од лекара.
Технологија која мења медицину
„Сведочимо заиста дубокој технолошкој промени која ће преобликовати медицину“, изјавио је биомедицински научник са Харварда Арџун Манраи на конференцији за новинаре 28. априла.
Та промена покреће се напретком великих језичких модела — исте технологије на којој се заснива и ChatGPT. Нове верзије, познате као „резоновајући модели“, способне су да корак по корак решавају сложене проблеме.
Према анкети спроведеној међу више од 2.000 клиничара, већ 2025. године сваки пети лекар или медицинска сестра у свету користио је вештачку интелигенцију као друго мишљење у сложеним случајевима, док више од половине жели да је користи у те сврхе. Ипак, колико је ова технологија заиста поуздана у медицини и даље је предмет расправе.
Истраживање: АI испред лекара у дијагностици
Манраи и његове колеге тестирали су OpenAI модел „o-1 preview“ на различитим медицинским случајевима — од класичних симптома који се користе у настави, до стварних података из картона 76 пацијената који су се јавили у хитну службу у Бостону.
У тим тестовима клиничког резоновања, модел вештачке интелигенције је чешће него лекари укључивао тачну дијагнозу, или нешто веома блиско њој, међу своје могуће одговоре. Резултати су објављени 30. априла у часопису Science.
Скептицизам око у струци око вештачке интелигенције
Ипак, нису сви истраживачи уверени да то значи да би требало препустити дијагнозе вештачкој интелигенцији.
„Када говоримо о клиничком резоновању, то није исто што и резоновање модела“, каже истраживачица са Харвардске медицинске школе Арија Рао, која није учествовала у студији. „Ови модели су оптимизовани за секвенцијално размишљање, али то није начин на који учимо студенте медицине да размишљају.“
Манраи не одбацује ову критику. Напротив, наглашава да би АI требало да помаже, а не да замени људе у медицинским улогама.
„На крају, људи желе да их људи воде кроз тешке одлуке о лечењу“, истакао је.
Конкретан пример из праксе
Коаутор студије, лекар Адам Родман, описао је случај пацијента који је у хитну службу дошао са наизглед уобичајеним респираторним симптомима. Пацијент је недавно имао трансплантацију органа и био је имуносупресиван.
Испоставило се да је имао опасну инфекцију која „једе“ ткиво и захтевала је хитну операцију.
„Модел је посумњао на ову инфекцију од самог почетка — вероватно 12 до 24 сата пре него што би људски лекар уопште посумњао“, рекао је Родман.
Слаба тачка вештачке интелигенције
Рао похваљује приступ у којем се АI представља продуженом руком лекара, а не његова замена, називајући студију „ригорозном и промишљеном“. Ипак, сматра да нема довољно доказа да је вештачка интелигенција овладала клиничким резоновањем.
Њен тим је 13. априла објавио студију у којој је тестирао 21 АI модел кроз све фазе постављања дијагнозе. Иако су резоновајући модели постигли најбоље резултате, откривена је једна кључна слабост — разматрање више неизвесних дијагноза истовремено.
АI модели имају тенденцију да пребрзо доносе закључке.
„Њихово резоновање је крхко управо тамо где су неизвесност и нијансе најважније“, навели су Рао и њен тим.
Закључак њиховог истраживања је да велики језички модели још увек нису спремни за доношење одлука у медицинским условима.
Пут напред: сарадња човека и машине
Иако су две студије користиле различите методе и моделе, њихови резултати нису у потпуности супротстављени. Обе стране се слажу да су потребна додатна истраживања.
Манраијев тим већ планира клиничка испитивања која би требало да одговоре на кључно питање: како безбедно и промишљено интегрисати вештачку интелигенцију у здравствену заштиту.
Рао подржава такав приступ и истиче шири значај технологије.
„Многи људи немају довољан приступ здравственој заштити. Једног дана, вештачка интелигенција може постати пресудан фактор у вези решавања овог проблема“, закључује она.
