Dovoljno je da samo jednom posetite manastir Eginu da bi se uverili o nebrojenim isceljenjima i čudima Svetog Nektarija Eginskog, koja su vernicima promenila život. Međutim, manje je poznato da čudesni Nektarije „komunicira“ sa hodočasnicima na osoben i jedinstven način. Stotine vernika svakodnevno priklanjaju uho svečevom grobu i čuju udarce njegovog štapa! Manastir Svete Trojice – Agios Nektarije u mestu Ksantos na ostrvu Egina, koji je svetitelj počeo da obnavlja 1904. godine, jedno je od najznačajnijih mesta za hodočašća u Grčkoj. Hiljade hrišćana hrle iz celog sveta da se pobožno poklone mestu gde je sveti Nektarije živeo.
U blizini crkve Svete Trojice koju je osnovao i svečano otvorio 2. juna 1908. godine nalazi se crkvica sa grobom u kome svetitelj počiva. Ne bi bilo preterano reći da se „okean“ ljudskog bola, tuge, problema, briga, bolesti, već decenijama svojim uzburkanim talasima razbija o ovaj nebeski i čudesni „zid“ – grobnicu u kojoj se svete moštiju svetitelja i čudesno našla mir i isceljenje.
Tu, kod moštiju Svetog Nekatarija, pored svakodnevnih isceljenja njegovim molitvama, dešava se još jedno, koje široj javnosti možda nije toliko poznato.
Sveti Nektarije udara svojim štapom!
Pošto za Pravoslavlje nema smrti, nakon što ga je Hristos trijumfalno zgazio («Θανάτω θάνατον πατήσας») sveživi i čudesni Nektarije „komunicira“ sa hodočasnicima na osoben i jedinstven način. Stotine vernika svakodnevno priklanjaju uho svečevom grobu i čuju udarce njegovog štapa!
Nešto što lično mogu da potvrdim, kada sam bio tamo i svojim ušima čuo karakterističan prigušen zvuk koji se čuje u redovnim intervalima i tačno podseća na zvuk štapa koji udara o tlo!
Ovo je još jedna natprirodna pojava, iz mnoštva čudesa koja se dešavaju u Pravoslavlju kroz vreme, a dokazuju nam postojanje duhovnog sveta. Hiljade hrišćana potvrđuju čudesnu pojavu, ali to ipak ne znači da će svako ko prisloni uvo na grob svetitelja sigurno čuti udarce, jer to (kao što se dešava sa mnogim čudima Pravoslavlja) zavisi od vere svakog pojedinca, Božije volje i volje samog Svetitelja. Na kraju krajeva, čuda su „izmene“ stvarnosti koje pripadaju carstvu duha i pre svega su upućene dušama.
Udaranje prutom Svetog Nektarija je stalna poruka sa višestrukim tumačenjima.
Šta znače ovi udarci?
U izvesnom smislu, Sveti Nektarije projavljuje svoje prisustvo. Podseća nas da nikada nije ni otišao. Ovde je, pored nas, među nama. Čuvar tela i duša sa bezbrojnim čudima i svedočanstvima za koja bi bile potrebne čitave biblioteke da bi se ispisala.
Dovoljno je posetiti manastir Eginu ili drugo veliko hodočašće Svetom Nektariju u Kamarizi Lavrio, da bi se uverili o „planini“ ispunjenih želja, ljudima koji su doživeli šokantna čuda koja su im promenila život.
U drugom tumačenju, neprekidni ritam udaraca je neprekidan poziv za buđenje. „Probudi se, probudi se, okreni pogled ka nebu“, kao da nam kaže Svetitelj, videći nered našeg vremena.
Iz druge perspektive, to je čudo koje čini Svetitelj da uznemiri dobronamerne duše koje su izgubljene u magli ateizma, agnosticizma ili jeresi. On udara u svoj pastirski štap i pokazuje put ka svetlosti, izlaz iz duhovne tame, slobodu od prelesti.
