Tako su se u malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili putevi dvojice dečkića, a buduća srpska velikana.
Treba odmah reći da se posleratni prosvetni sistem mlade Kraljevine SHS mnogo razlikovao od današnjeg. Tako je uzrast učenika istog razreda dosta varirao. Dešavalo se da u odeljenju razlika između učenika bude i po nekoliko godina.
Školovanje patrijarha Pavla
No, mlađeg od dvojice pomenutih, Gojka Stojčevića, budućeg patrijarha srpskog Pavla, rođenog 1914. godine, rodbina je poslala septembra 1925. na školovanje u tuzlansku nižu gimnaziju.
U rodnom slavonskom selu Kućancima Gojko je prethodno završio četvorogodišnju osnovnu školu. Dečak sitne građe za sobom je ostavio grobove roditelja. Otac Stevan se vratio iz SAD uveliko bolestan od tuberkuloze i preminuo kad je Gojkpo imao svega tri godine. A ni majka Ana nije bila bolje sreće. Nakon Stevanove smrti se preudala, donela na svet još dvoje dece, ali je umrla na rođenju treće ćerke.
A drugi dečak iz ove priče bio je Mehmed Selimović, rođen 1910. godine, svakako jedan od najvećih književnika koji je naš narod iznedrio. Meša, koji je za sebe često govorio da je Srbin muhamedanske vere, bio je pak rođeni Tuzlak, rodom iz dobrostojeće tamošnje porodice. U svom rodnom gradu završio je osnovnu školu nakon čega je upisao gimnaziju.
Meša Selimović i patrijarh Pavle kao školski drugovi
Sudbina je tako htela da – mada četiri godine stariji – školske dane provodi pored omalenog Gojka iz Kućanaca.
„Ja sam sedeo u prvoj klupi, sa desne strane mi je bio musliman Meša, a sa leve jedan Hrvat i ja sam bio u sredini. Tako da smo živeli, što se kaže, kao braća, kao svoji. Tada se to nije tako osećalo jer se videlo da su vremena teška i da idu još gora, pa su te razlike, i nacionalne i ove druge, bile neupadljive.
Sad se to suviše ističe ponekad, i nacionalnost i vera. A onda je to bilo, bili smo evo drugovi školski, u istoj klupi smo sedeli Srbin, Hrvat, musliman. Među svim ljudima, svim nacionalnostima ima i ljudi i neljudi. Ali to zavisi od svakog čoveka, da li će on biti čovek ili nečovek. Ne mogu ljudi da nas uguraju u neljude, a ne mogu ni neljudi da nas uguraju u ljude. To zavisi od nas ako mi pristanemo da nas uguraju u ljude…“ – pričao je patrijarh Pavle o svojim školskim danima.
