U Briselu je počeo prvi Samit o nuklearnoj energiji na kojem svetski lideri i autoriteti iz te oblasti razmatraju značaj nukelarne energije u rešavanju klimatskih promena, a među njima je i Srbija, koja u poslednje vreme sve glasnije govori o potrebi za nuklearnom energijom.
Inače, nakon havarije u Černobilu, Srbija je zakonom zabranila gradnju nuklearnih elektrana, što je, ispostaviće se kasnije, bila greška. Nuklearna energija danas se vraća na velika vrata. Ipak, u svetu je primetna polarizacija i po tom osnovu. S jedne strane su oni koji zagovaraju tu vrstu energije, a s druge oni koji tvrde da je nesigurna i skupa.
Kakva je situacija sa nuklearnom energijom najbolje oslikava činjenica da se recimo nuklearne elektrane grade u Finskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji dok je s druge strane Nemačka prošle godine ugasila svoj poslednji nuklearni reaktor.
Nove elektrane neverovatno skupe
Nikls Hene iz nemačkog Instituta za novu klimu smatra da su nove nuklearne elektrane koje se trenutno grade nevjerovatno skupe.
„Nisu isplative. Mislim da su oni koji se fokusiraju na nuklearnu energiju na pogrešnom putu, jer ona nije rješenje i nije kompatibilna sa obnovljivim izvorima energije“, rekao je Hene, a prenosi RTS.
S druge strane Jens Špan, bivši ministar zdravlja Nemačke i član Bundestaga tvrdi da je Nemačka išla pogrešnim redosledom.
„Trebalo je prvo da ukinemo energiju uglja, a zatim nuklearnu energiju. Tako bi smo postigli bolje klimatske ciljeve“, rekao je Špan.
Trenutno u svetu je aktivno 396 nuklearki, a gotovo polovina ih se nalazi u Evropi. U izgradnji je njih 30, a u pripremi tri puta više, što dovoljno govori da će nuklearna energija oblikovati budućnost.
Vučić: Donosili smo pogrešne odluke prethodnih 35-40 godina
„Danas je važno da mi razumemo u kolikom smo zaostatku i kako smo pogrešne odluke donosili u prethodnih 35 i 40 godina i značaj koji se pridaje ovom samitu nama ukazuje na to koliko će nam struja nedostajati u budućnosti. Da to pojednostavimo – bez nuklearne energije mi nećemo biti u stanju da preživimo i dolazak veštačke inteligencije, ni električnih automobila“, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije u Briselu.
Ipak, Srbija, prvo treba da izmeni zakon i ukine moratorijum, pa tek onda da krene u priču o izgradnji nuklearne energije. Osim toga, neophodno je riješiti i pitanje sirovina, zatim skladištenja otpada, a među najvažnijim je školovanje stručnjaka. Takođe, neophodno je promeniti negativan stav javnosti o nuklearnoj energiji, i prema mišljenju stručnjaka, Srbija je najmanje deceniju daleko od vlastitog nuklearnog reaktora.
Za razliku od Srbije, njeni susedi već decenijama koriste nuklearnu energiju. Hrvatska, zajedno sa Slovenijom preko Nuklearne elektrane Krško obezbeđuje deo struje, dok Mađarska preko Nuklearne elektrane Paksi koja je smeštena na Dunavu obezbeđuje čak 43 posto struje za vlastite potrebe.
I Bugari, značajnu količinu električne energije obezbeđuju preko Nukelarne elektrane Kozloduj. I Bugarska i Mađarska sa ruskim „Rosatom“ dogovorili su gradnju novih kapaciteta, a zanimljivo je da ruska nuklearna tehnologija trenutno nije pod značajnijim sankcijama.
