Na delimično oblačan februarski dan u Berkliju, u Kaliforniji, senator Berni Sanders je saznao da bi ljudska vrsta uskoro mogla da izumre.
Sedeći za konferencijskim stolom sa Sandersom bili su neki od najistaknutijih svetskih „dozmerača“ (doomera) veštačke inteligencije — grupa ljudi, uglavnom smeštena u Silicijumskoj dolini i blisko povezana sa tehnološkom industrijom, koji veruju da će razvoj veštačke inteligencije dovesti do kraja čovečanstva onakvog kakvog ga poznajemo.
„Na kraju, dolazite do tačke gde su AI sistemi mnogo, mnogo, mnogo moćniji“, rekao je Eliezer Judkovski, suosnivač Instituta za istraživanje mašinske inteligencije u Berkliju. „Oni upravljaju robotima, oni upravljaju fabrikama, i više im ljudi zapravo nisu potrebni. A kada im ljudi više nisu potrebni — ljudi se odbacuju.“
„Šta znači to — da su ljudi odbačeni?“ upitao je Sanders.
„To znači da su svi mrtvi“, odgovorio je Judkovski.
Dve strane američkog straha od AI
Sve veći broj Amerikanaca su skeptični prema veštačkoj inteligenciji, dok Judkovski i Sanders stoje na suprotnim krajevima spektra.
Na jednoj strani su Eliezer Judkovski i njemu slični — uglavnom tehnolozi iz oblasti Bej oblasti, povezani sa ideologijama „racionalizma“ i „efektivnog altruizma“, koje nastoje da rešavaju najveće probleme čovečanstva na osnovu podataka.
Njih podržavaju i neki tehnološki milijarderi. Oni spadaju u širi pokret „bezbednosti AI“, koji već više od decenije upozorava da bi tehnologija mogla da uništi čovečanstvo.
S druge strane su ljudi poput Sandersa — populisti sa levice ili desnice, koji su zabrinuti zbog uticaja milijardera i tehnoloških korporacija. Njihove brige su konkretnije: gubitak radnih mesta, uticaj AI na decu i potrošnja električne energije i vode.
Sanders je u centru političkog otpora protiv AI, predvodeći inicijativu za moratorijum na izgradnju data centara — ogromnih kompleksa koji su osnova savremene AI infrastrukture.
„Znam da postoji mnogo naučnofantastičnih priča o tome kako se roboti pobune“, rekao je Sanders, „ali ovi ljudi više ne misle da je to fantastika.“
Potencijalni savez protiv AI industrije
Koalicija između zagovornika bezbednosti AI i anti-AI populista mogla bi da ima značajan politički uticaj — ali samo ako prevaziđe duboke razlike.
Ako ne uspeju, mogli bi olakšati put „akceleracionistima“ iz Silicijumske doline i njihovim saveznicima u političkim strukturama da nastave sa neograničenim razvojem AI.
Dve snage — novac i javnost
Pokret za bezbednost AI raspolaže stotinama miliona dolara, uz podršku tehnoloških milijardera poput Dastina Moskovica i kompanija kao što je Anthropic. Ta sredstva se ulažu u istraživanja, lobiranje i političke kampanje.
Populistički pokret, s druge strane, ima daleko manje novca, ali ima podršku javnosti — ankete pokazuju da sve više Amerikanaca strahuje od AI, gubitka poslova i uticaja na decu.
Zajednički neprijatelj
Obe strane imaju zajedničkog protivnika — moćnu mrežu pro-AI super PAC organizacija, povezanih sa Belom kućom i Silicijumskom dolinom.
Najpoznatija među njima je Leading the Future, koja je finansirana sa 125 miliona dolara od strane tehnoloških investitora i lidera.
Podele unutar pokreta
Iako deluju kao saveznici, između dve strane postoje duboke tenzije.
Zagovornici bezbednosti AI često kritikuju populiste da pojednostavljuju problem i da greše u svojim argumentima. Populisti, sa druge strane, sumnjaju u bliske veze „racionalista“ sa tehnološkim milijarderima.
Političke borbe već počinju da pokazuju te razlike. U jednoj kongresnoj trci u Severnoj Karolini, kandidati podržani od obe strane su se suočili — i rezultat je bio tesan.
Politički sukobi i nove kampanje
Efektivni altruisti (EA), poznati po svojim donatorskim mrežama i tehnološkom uticaju, imaju mešovito iskustvo u Vašingtonu. Tokom Bajdenove administracije, grupa savetnika povezanih sa EA pokretom stekla je značajan uticaj u oblikovanju politika o tehnologiji.
Međutim, njihov najpoznatiji član, Sem Bankmen-Frid, osuđen je 2024. godine na 25 godina zatvora zbog masovne prevare u vrednosti više milijardi dolara, nakon propasti njegove kripto berze. Njegovo političko delovanje, uključujući navodno finansiranje političkih kandidata, dodatno je narušilo reputaciju pokreta.
Od tada, oznaka „EA“ postala je nepoželjna u Vašingtonu, iako je i dalje prisutna u Silicijumskoj dolini.
Od teorije do politike
Do nedavno, efektivni altruisti su izbegavali direktno učešće u izbornoj politici. Međutim, kako je veštačka inteligencija postala ključno političko pitanje, mnogi njeni pripadnici sve više ulaze u političku arenu.
Ipak, ne postoji jedinstven stav o tome kako se uključiti. Neki, poput Judkovskog, zauzimaju radikalan stav i protive se razvoju AI u celini. Drugi nastoje da utiču kroz finansiranje institucija, istraživanja i političkih inicijativa.
Kulturne razlike koje otežavaju savez
Kulturne razlike između racionalista i populista predstavljaju ozbiljnu prepreku.
Efektivni altruisti su navikli na duboke, analitičke rasprave i složene argumente, dok politika zahteva kratke, jasne poruke i sposobnost da se komunicira sa širom javnošću.
Politička upotreba novca
Neki od najvećih aktera u pokretu za bezbednost AI ulažu ogromna sredstva u političke kampanje, uključujući superkomunike (super PAC-ove).
Jedna od organizacija koja igra važnu ulogu je Public First, koja dobija podršku od donatora povezanih sa efektivnim altruizmom.
Sukob unutar Demokratske stranke
U izborima u Severnoj Karolini došlo je do sukoba između kandidata koje podržavaju različite strane unutar šireg pokreta protiv AI.
Kandidatkinja koju je podržala populistička struja, Nida Alam, izgubila je u tesnoj trci protiv umerene demokrate Valeri Fuši.
Ovaj rezultat je pokazao koliko su podele unutar anti-AI bloka stvarne i politički značajne.
Pitanje podataka i resursa
Jedna od glavnih tačaka sporenja je izgradnja data centara — ogromnih infrastrukturnih objekata neophodnih za razvoj veštačke inteligencije.
Populisti, posebno sa levice, zalažu se za pauzu u njihovoj izgradnji, ističući ekološke posledice i uticaj na zajednice.
S druge strane, zagovornici bezbednosti AI smatraju da bi pauziranje razvoja moglo biti kontraproduktivno i čak opasno, jer bi usporilo napredak ka sigurnijim sistemima.
Ideološki raskol
Ideološke razlike postaju sve izraženije.
Populisti često gledaju na AI kroz konkretne, lokalne posledice — gubitak radnih mesta, uticaj na porodicu i decu.
Racionalisti i efektivni altruisti razmišljaju u dugoročnim, apstraktnim scenarijima, fokusirajući se na potencijalne egzistencijalne rizike za celo čovečanstvo.
Dok populisti naglašavaju pitanja kao što su bezbednost dece i socijalne posledice, drugi delovi pokreta — naročito na desnici — fokusiraju se na kulturne i religijske aspekte, videći razvoj AI kao potencijalno „prekoračenje“ ljudskih granica.
Sukob unutar saveza i političke tenzije
I pored zajedničkog cilja — zaustavljanja ili usporavanja razvoja veštačke inteligencije — razlike između efektivnih altruista i populista već dovode do ozbiljnih trzavica.
Zagovornici bezbednosti AI često su skeptični prema ideji moratorijuma na izgradnju data centara, dok populisti upravo tu vide ključnu tačku borbe.
Istovremeno, populisti ne veruju u bliske veze EA pokreta sa tehnološkim milijarderima, dok EA aktivisti kritikuju populiste zbog, po njihovom mišljenju, netačnih ili pojednostavljenih tvrdnji.
Političke podele u praksi
Ove razlike se odražavaju i u konkretnim političkim kampanjama.
U jednoj važnoj trci u Severnoj Karolini, kandidatkinja Valeri Fuši, koju su podržali akteri bliski EA pokretu, pobedila je protiv progresivne kandidatkinje Nide Alam, koju je podržavao Berni Sanders.
Pobeda je bila tesna, što je dodatno naglasilo koliko je ovaj prostor politički podeljen.
Sukob unutar levice
Faiz Šakir, savetnik Bernija Sandersa, kritikovao je umereni pristup unutar pokreta za bezbednost AI.
On je istakao da su neki delovi tog pokreta previše bliski tehnološkoj industriji i da se protive radikalnijim merama poput zaustavljanja razvoja AI.
Dve vizije iste opasnosti
Jedna od ključnih razlika između dve strane je način na koji vide opasnost od AI.
Efektivni altruisti razmišljaju u terminima globalnih, dugoročnih rizika — mogućnost da superinteligentni sistemi ugroze čitavo čovečanstvo.
Populisti, s druge strane, naglašavaju konkretne, trenutne probleme — gubitak poslova, uticaj na lokalne zajednice i decu.
Uloga Trampove administracije
Situacija se dodatno usložnjava u kontekstu politike administracije Donalda Trampa.
Tehnološki giganti i određeni delovi industrije pokušavaju da ograniče uticaj država na regulisanje AI, dok političke strukture bliske Beloj kući podržavaju brži razvoj bez strogih ograničenja.
Ovo dodatno pojačava tenzije između industrije i koalicije koja želi strožu kontrolu.
Antropik i spor sa Pentagonom
Kompanija Anthropic, čiji izvršni direktor Dario Amodei ima korene u EA pokretu, našla se u centru velikog političkog i bezbednosnog spora.
Njihov odnos sa Pentagonom se pogoršao kada su odbili da dozvole upotrebu svog modela u određene svrhe koje su smatrali nebezbednim.
Ovo je dovelo do konflikta sa administracijom i označilo dublji rascep između tehnoloških kompanija i vlasti.
Ovaj sukob nije samo tehnološki, već i ideološki i politički.
Tramp je čak javno kritikovao Anthropic, nazivajući ih „radikalno levičarskom, woke kompanijom“, što je dodatno produbilo sukob.
Neobični savezi
Zanimljivo je da su ovi konflikti doveli do neočekivanog približavanja između populista i zagovornika bezbednosti AI.
Iako dolaze iz različitih ideoloških pravaca, obe strane počinju da prepoznaju zajedničkog protivnika — nekontrolisani razvoj AI i moć tehnoloških korporacija.
Povratak efektivnih altruista u politiku
Šira zajednica efektivnih altruista pronašla je put nazad u politiku i pre konflikta oko kompanije Anthropic.
Kandidati koje podržavaju EA pokret već se nalaze u trci za Kongres, dok se finansijska podrška usmerava ka onima koji mogu da unaprede njihovu agendu.
Takođe, EA grupe učestvuju u organizovanju konferencija i javnih rasprava u pojedinim američkim državama koje razmatraju regulaciju veštačke inteligencije.
Uticaj na obe strane političkog spektra
Neki istaknuti članovi pokreta, poput fizičara Maksa Tegmarka, učestvuju u panelima sa političarima različitih ideoloških orijentacija, uključujući i konzervativne populiste.
Ovo pokazuje da se uticaj pokreta za bezbednost AI širi preko klasičnih političkih granica.
Ulazak tehnoloških mislilaca u Vašington
Semjuel Hamond, ekonomista iz fondacije za američke inovacije, predstavlja primer ljudi koji se kreću između racionalističkog i političkog sveta.
On sebe opisuje kao nekadašnjeg „internet kiber-slobodarskog racionalistu“, ali danas gleda na ove pokrete iz praktičnije perspektive.
Politička dilema budućnosti
Hamond upozorava da postoji rizik da će sukobi između različitih frakcija odložiti donošenje pametne politike.
Pitanje je da li će američka politika biti vođena tehnokratama koji mogu da naprave stabilan okvir za razvoj AI — ili će se sve pretvoriti u populističku borbu bez jasnog pravca.
Javnost sve više uključena
Građani sve više formiraju svoje stavove o veštačkoj inteligenciji.
Populisti i racionalisti se u jednom ključnom trenutku slažu — ako žele uticaj, moraju da se obrate široj javnosti, a ne samo elitama.
Ključna istina o politici
Kako ističe Faiz Šakir, EA pokret mora da predstavlja stvarne ljude ako želi politički uticaj.
Sa druge strane, Nat Suares naglašava da racionalisti ne mogu sami da donesu izbornu pobedu — jer njih jednostavno nema dovoljno.
Završna slika
Na kraju, ovaj novi politički prostor oko veštačke inteligencije je haotičan, ideološki podeljen i pun neočekivanih saveza.
Populisti, racionalisti i tehnološki giganti nalaze se u stalnom sudaru interesa.
A pitanje koje ostaje otvoreno je:
Da li će ova neobična koalicija uspeti da oblikuje budućnost — ili će se raspasti pod teretom sopstvenih razlika?
