Свет иде ка најтежој енергетској кризи у историји, а Европа за то није спремна, изјавио је изасланик Кремља Кирил Дмитријев. Упозорење долази у тренутку када ескалација сукоба на Блиском истоку изазива нестабилност на глобалним енергетским тржиштима.
Раст цена нафте и гасa
Говорећи у четвртак, Дмитријев – који води Руски фонд за директна улагања (РФДИ) и специјални је изасланик председника Владимира Путина за инвестиције и економску сарадњу – рекао је да је раније предвидео да ће нафта прећи 100 долара по барелу ако дође до оваквог сукоба.
„Тада нико није веровао“, рекао је, додајући да неки учесници на тржишту сада говоре о могућности да цене порасту на 150 или чак 200 долара.
Критика Европе и санкције Русији
„Видимо да се најтежа енергетска криза у историји човечанства приближава. Ни ЕУ ни Велика Британија на то уопште нису спремне“, изјавио је Дмитријев на маргинама конгреса РФДИ.
Он је додао да су Брисел и Лондон „сами себе устрелили у ногу“ одбијањем руске нафте и гаса, и да последице тек почињу да се осећају.
Дмитријев је упозорио да се ЕУ суочава са деиндустријализацијом, док „велики проблеми“ очекују и Уједињено Краљевство. Према његовим речима, то је резултат одлука које су донели председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и други „русофобични политичари“.
Он је навео да ће западне владе на крају бити принуђене да поново потраже приступ руској енергији.
Енергетска криза и сукоб на Блиском истоку
Цене нафте и гаса су нагло порасле након ескалације сукоба на Блиском истоку, изазваног америчко-израелским ударима на Иран и накнадним иранским одмаздама широм региона, што је довело до фактичког затварања Ормушког мореуза за западни транспорт.
Тај мореуз иначе преноси око петине светске дневне понуде нафте, а Међународна агенција за енергију (IEA) је упозорила да би поремећаји могли да трају месецима или годинама.
Европске цене гаса порасле су за око 70% од 1. марта, док је нафта типа Брент премашила 110 долара по барелу, што је навело Вашингтон да ублажи санкције на руску нафту.
Позиција Европске уније
ЕУ се већ суочавала са последицама своје одлуке да прекине енергетске везе са Русијом након ескалације сукоба у Украјини, као и са трошковима своје политике зелене транзиције.
Европска комисија је саопштила да повратка на руску енергију неће бити и да ће наставити са потпуним избацивањем руских фосилних горива до 2027. године. Међутим, ове недеље је одложила планове за потпуну забрану руске нафте, због, како су неки званичници наводно навели, „актуелних геополитичких дешавања“.
