Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило (Бојовић) саопштио је да је успешно окончан велики духовни и културни подухват српског народа у Јужној Америци – обнова и живописање Саборног Храма Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу. Ова светиња представља централни храм Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке СПЦ и постала је духовно средиште српске заједнице у главном граду Аргентине.
Радови на храму трајали су претходне и текуће године, а крунисани су завршетком живописа, изведеног с посебном пажњом да што верније дочара дух и стил средњовековног српског фрескосликарства. Цео храм подигнут је и осликан по узору на Краљеву цркву у Студеници, задужбину Светог краља Милутина из 14. века, те представља њену достојну архитектонску реплику, прилагођену већем простору Буенос Ајреса. Поред очувања аутентичног стила, у живопису су представљени и нови светитељи, чиме је храм добио пуноћу савременог молитвеног живота.
„Трудили смо се да фрескопис буде што ближи студеничком оригиналу. Обновили смо и фасаду, тако да данас храм изгледа као да је Милутинова црква подмлађена и пренета у Буенос Ајрес“, нагласио је владика Кирило, посебно похваливши рад уметника Анастасија Радовића и о. Николе Радовића, који су у дугом и захтевном процесу верно пренели Студеницу у далеку Јужну Америку.
Духовну тежину храму даје и чињеница да је његову изградњу и развој благословио блаженопочивши Патријарх српски Павле, док је освећење обављено 1995. године у време администрације епископа Митрофана (тада њујоршког). Обнова и живописање окончани су 2026. године током столовања Патријарха Порфирија, уз његову материјалну помоћ и молитвено сећање на Митрополита Амфилохија Радовића, који је највећи труд уложио у настанак и развој ове епархије. Храм је украшен и свечаним полијелејем из Украјине, који додатно обогаћује богослужбени простор.
Данас ова светиња сведочи о снази вере и идентитета српског народа у расејању. Срби у Аргентини подигли су не само храм, већ и живи споменик својој духовној и културној баштини – као да су део Манастира Студеница пренели у нови свет. Наслеђе великог ктитора Краља Милутина наставља да живи, сабирајући верни народ око истих вредности, молитве и предања, сада и на другом крају света.
