Број политичких сукоба у свету ове године достигао је историјски максимум: од јануара до септембра 2025. забележено је 1.450 политичких конфликата различитог интензитета који су и даље у току, наводи се у „Безбедносном билансу 2025“ компаније за геоподатке Михаел Бауер Интернешенал из Карлсруеа. Током ове године додато је још 70 нових конфликата, док је 18 окончано.
Према студији, те документоване конфликте не одређују само догађаји на бојном пољу, већ и економски притисци, стратешки сигнали или политичке блокаде, преноси агенција dpa.
Аутор студије и научник Николас Шванк, који је раније водио Хајделбершки институт за међународна истраживања конфликата и био одговоран за издавање „Конфликтбарометра“, каже да расте ризик од погрешне процене ескалација.
Последица релативно ниског нивоа насиља јесте уздржаност у примени превентивних мера, као и ограничена спремност за нове политичке и економске приступе или за прихватање умерених трошкова у раним фазама конфликта. „Због тога се мере често предузимају тек када је већ настала значајна штета.“
Као важан тренд ове године наводи се снажан пораст билатералних трговинских и царинских спорова, који су нарочито изазвани мерама америчке администрације под председником Доналдом Трампом. Те конфронтације су се брзо одразиле на међународном нивоу.
Више ратова
Међу конфликтима забележеним до краја септембра ове године налази се 89 ратова, што је 11 више него током целе претходне године. Ови веома интензивни оружани сукоби одвијали су се у 31 земљи. Као примери наводе се рат између Русије и Украјине, али и унутрашњи конфликти, попут оних на северу Малија. И даље су најтеже погођени подсахарска Африка, Блиски исток и делови Азије.
Девет конфликата је 2025. године први пут достигло највиши ниво – рат. Реч је искључиво о сукобима који су и у претходним годинама били насилни. Повећање броја ратова у 2025. не произлази из избијања нових великих ратова, већ пре свега из заоштравања дуготрајних конфликата.
Најизраженије ескалације забележене су у Сомалији, Демократској Републици Конго и Буркини Фасо. „Ови догађаји углавном остају испод прага перцепције западних медија, али значајно мењају регионалну безбедност“, наводи се у анализи, преноси DW.
Много тешких сукоба испод прага рата
„Ратови су, међутим, само видљиви врх леденог брега“, пише даље у анализи Шванк. Многи конфликти са тешким последицама одвијају се без трајног насиља на бојном пољу, али ипак утичу, на пример, на дипломатију, тржишта и безбедноснополитичке процене.
Санкције, царине, ограничења извоза и инвестиција, као и дипломатски притисци, све се циљаније користе и често производе ефекте без отворених ратова. Управо такви конфликти често се занемарују, али могу прерасти у шире геополитичке или геоекономске конфронтације, упозорава Шванк.
Испод прага рата налази се и 523 насилне кризе. „Оне се крећу од протеста који привремено постају насилни – око 140 протестних конфликата у земљама попут Француске, Србије, Мексика или Филипина – до сукоба са наоружаним групама у државама као што су Централноафричка Република, Индија или Индонезија.“ У ову категорију спадају и прекограничне тензије, на пример између Судана и Јужног Судана или између Етиопије и Кеније.
