UN su Svetski dan stanovništva ustanovile 1987. godine kada je broj stanovnika dostigao pet milijardi. Osnovni cilj kampanje koja se pokreće svakog 11. jula jeste skretanje pažnje na goruće probleme i izazove sa kojima se suočava globalna populacija.
Preslikano na Zapadni Balkan situacija je alarmantna.
Broj stanovnika u Srbiji je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, između 2015. i 2024. smanjen za 437. 205 i to samo na osnovu prirodnog priraštaja.
Rezultati popisa u Albaniji iz 2023. godine ukazuju da je zbog negativnog prirodnog priraštaja i visoke stope emigracije ovo jedna od zemalja u svetu čija se populacija najbrže smanjuje.
Prema podacima „Statista“, nemačke onlajn platforme specijalizovane za prikupljanje i vizuelizaciju podataka, Kosovo je među prvih deset zemalja koje doživljavaju brz pad stanovništva.
I Agencija za statistiku Kosova (ASK) saopštila je nakon popisa da stanovništvo Kosova ubrzano stari. Odnos stanovništva starijeg od 65 godina prema populaciji od nula do 14 godina udvostručio se od 2011. godine, a učetvorostručio od 1981. godine, što, navode, predstavlja alarmantan porast.
U Severnoj Makedoniji je prošle godine bilo više umrlih nego rođenih.
Kao moguće rešenje, premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski je najavio uvođenje poreza za samce i neoženjene.
Međutim, ova izjava je izazvala pravu buru nezadovoljstva u ovoj zemlji zbog čega je Mickoski morao da se izvini.
„Naravno, takvog poreza neće biti. Izvinjavam se onima koji su možda pogrešno protumačili moju inicijativu. Ali činjenica je da sam izuzetno zabrinut zbog demografske situacije u Makedoniji. I činjenica je da je kao premijer moja odgovornost da budem zabrinut zbog demografske budućnosti moje domovine“, kazao je Mickoski.
Oporezivanje neženja i „poljski model“
Demograf iz Skoplja Kristijan Fidanovski u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da je „oporezivanje neženja“ loš potez.
„Bio sam odmah protiv takve ideje. Takve kaznene politike ne rešavaju problem. Naprotiv, potrebno je poboljšati životne uslove roditelja, a ne kažnjavati one koji to nisu“, ističe Fidanovski. Dodaje da je pogrešno praviti direktnu vezu između braka i nataliteta. „U savremenim društvima deca se rađaju i van braka, često u stabilnim, zrelim vezama. Brak jeste važna institucija, ali ne sme biti uslov za roditeljstvo“, precizira ovaj demograf.
Poručuje da je problem demografije ozbiljan, ali ne i nerešiv.
„Potrebna je kombinacija socijalnih, ekonomskih i zdravstvenih politika koje će pomoći roditeljima da ostvare broj dece koji zaista žele. Ne postoje brza rešenja, ali kroz pametno osmišljene mere možemo usporiti pad i ublažiti posledice“, smatra Fidanovski.
Upozorava da je ceo region već duže vreme suočen sa istim demografskim problemima, posebno negativnim prirodnim priraštajem.
Severna Makedonija je sve do 2019. beležila blagi pozitivan trend prirodnog priraštaja.
„Pandemija je pogoršala stanje, a negativni trend ostao je i nakon nje“, kaže Fidanovski i dodaje da ključan problem nije samo niskom natalitetu, već i u kontinuiranoj emigraciji, koja dodatno smanjuje broj stanovnika i ubrzava starenje populacije. U pokušaju da preokrenu trendove, mnoge zemlje regiona sprovode različite pronatalitetne politike, ali rezultati su, prema mišljenju ovog demografa – često skromni.
Kao dobar primer populacione politike apostrofira Poljsku.
Upravo na primeru ove zemlje on je doktorirao demografiju.
„U Poljskoj, na primer, imamo primer progresivne politike koja je, iako započeta od konzervativne vlade, kasnije prihvaćena i unapređena i promenom vlasti. Glavna vrednost te politike nije bio direktan porast nataliteta, već značajno smanjenje siromaštva među decom“, kaže Fidanovski. Suština populacione politike u ovoj zemlji je, naglašava, da se porodicama, bez obzira na njihove prihode daju „izdašni dečji dodaci“.
Za razliku od toga, Mađarska i Srbija sprovode pronatalitetne politike sa snažnim naglaskom na treće i četvrto dete.
„To može imati regresivne efekte, jer koristi najviše donose bogatijim porodicama, naročito kroz poreske olakšice“, ističe Fidanovski.
Navodi da je populaciona politika u Mađarskoj fokusirana na poreski sistem i da ima neke regresivne implikacije.
„Roditelji ne plaćaju porez do trećeg deteta sve dok su im deca maloletna. A, ako imate četvoro dece, oslobođeni ste plaćanja poreza do kraja radnog veka kao roditelj“, kaže Fidanovski.
U praksi roditelji u ovoj zemlji su oslobođeni 15 odsto od ukupnog poreza.
„To je u praksi mnogo više novca za bogatije porodice. Dakle, iz tih razloga, meni se lično taj pristup uopšte ne sviđa. Srbi imaju manje regresivnu politiku“, precizira ovaj stručnjak.
Kao manu ovakve populacione politike ističe „zanemarivanje realnosti“ da većina roditelja želi jedno ili dva deteta.
„Politike koje se fokusiraju na velike porodice neće značajno uticati na ukupan natalitet“, uveren je Hidanovski.
Populaciona politika regiona
I pravnik, master demografije iz Beograda Miodrag Pantović se slaže da su sve države na Zapadnom Balkanu suočene sa negativnim demografskim procesima, a da se Srbija izdvaja po merama kako bi se taj trend zaustavio i preokrenuo.
„Sve države na području ovog regiona suočavaju se sa negativnim demografskim procesima, samo su negde počeli ranije, a negde kasnije. Srbija je među prvima ušla u negativni prirodni priraštaj još 1991. godine, kao i Hrvatska, a redom su posle njih i druge države u regionu ulazile u proces depopulacije“, objašnjava Pantović za Kosovo onlajn.
Kaže da je jedini izuzetak Crna Gora koja beleži pozitivan priraštaj, ali da je toliko nizak da se očekuje da će i ona ove godine ući u negativan demografski proces, kao i Albanija.
„U suštini, neće biti ni jedne države u regionu koja će biti u pozitivnim demografskim procesima“, uveren je Pantović.
Ističe da svaka od država Zapadnog Balkana pokušava da kroz razne mere reši ovaj problem.
„Ako se pogleda količina novca, finansijskih sredstava koja se koriste, može se reći da je Srbija ona koja daje najviše. Postoji sijaset mera koje se odnose na pomoć roditeljima sa decom: od roditeljskog dodatka od prvog do četvrtog deteta, mere koje se odnose na pomoć u pokrivanju biomedicinski potpomognute oplodnje, mere koje se odnose na kupovinu prvog stana… Srbija je država sveta koja najveći deo svog BDP izdvaja za mere populacione politike“, navodi Pantović.
Kada je reč o situaciji na Kosovu ovaj demograf naglašava da je poslednjih decenija „evidentno ogromno iseljavanje“.
„To se najlakše može videti po rezultatima poslednjeg popisa koji su sprovele vlasti u Prištini“, navodi Pantović.
Dodaje da to pokazuju i statistički podaci Nemačke po kojima se u poslednjih deset godina udvostručio broj osoba koje dolaze sa Kosova.
„Sa Kosova su ogromne migracije, ali sa druge strane oni još imaju pozitivan prirodni priraštaj na toj teritoriji iz razloga što je Kosovo i u vreme bivše Jugoslavije imalo najveći prirodni priraštaj, ne samo na području Balkana, već čitave Evrope. Do šezdesetih godina prosečna žena na Kosovu je rađala petoro ili šestoro dece, a u Srbiji van Kosova je rađala manje od dvoje. To je bio jedan od razloga za veliku demografsku ekploziju koja je bila na Kosovu“, precizira Pantović.
Iznosi podatak da su prema popisu iz 1990. godine Srbi tada činili oko 70 posto stanovništva Srbije, uključujući i podatke sa Kosova, ali ih je bilo manje od pola rođenih.
„Istovremeno, Albanci su tada činili oko 16-17 procenata, ali su činili gotovo trećinu sve živorođene dece na teritoriji Srbiji. Koliko je zapravo natalitet na području Kosova i Metohije kod Albanaca bio veći nego u ostatku države“, slikovito objašnjava Pantović.
Smatra da su mnoge zemlje Zapadnog Balkana zakasnile sa primenom mera populacione politike što se sada održava i na demografske procese.
„Može se reći da su te mere kasnije počele u odnosu na Srbiju, pa je to možda jedan od razloga što su tamo negativni procesi sve veći i veći i viši nego kod nas“, zapaža Pantović.
Komentarišući ideju premijera Severne Makedonije Hristijana Mickoskog da bi ova zemlja mogla da se protiv toga bori uvođenjem poreza na samce, Pantović kaže da je u pitanju ideja koja potiče još iz Starog Rima.
„Bili su poznati čuveni Avgustovski zakoni. Kada se Rim, pre 2.000 godina počeo suočavati sa niskim rađanjem uveden je porez na samce, ali i na porodice koje nisu imale decu. Ali, taj sistem o kome premijer Makedonije priča je nemački model koji je ona nasledila od Pruske koji je Pruska koristila još pre ujedinjenja. Međutim, taj model uopšte nije dao rezultate“, kaže Pantović.
Otuda ne smatra da bi ovakvi porezi bili dobro rešenje za populacionu politiku, već „usklađivanju rada i roditeljstva u porodicama gde bi oba partnera na podjednak način učestvovala u podeli kućnog rada“.
„Ne postoji univerzalno rešenje. Moj lični stav je da je pitanje nataliteta više pitanje kulturološkog nego finansijskog momenta. Jer, najniži natalitet je u najbogatijim državama sveta. Izgleda da što bolje živite, vama je natalitet niži“, smatra Pantović.
Migracije i ekonomski problemi
Sociolog iz Prištine Artan Muhadžiri ne spori da Kosovo beleži pad nataliteta, ali da i dalje ima pozitivan prirodni priraštaj.
Uzroke vidi u migracijama i ekonomskim problemima.
„Nacionalna populaciona politika se promenila u poslednjim decenijama. Ranije je bilo oko 30.000 novorođenčadi godišnje, ali prošle godine je rođeno 10.888 dece. To jeste i dalje pozitivan trend, ali je primetno da je manji nego ranije“, ističe Muhadžiri za Kosovo online.
Naglašava da postoji više razloga koji su doprineli manjem natalitetu, a da su ključni migracije i ekonomski problemi.
„Prema zvaničnim podacima prošle godine je oko 32.000 ljudi emigriralo sa Kosova. Tu su takođe i ekonomski problemi i nedostatak jasne perspektive što je gotovo svuda na Balkanu. Sve su to faktori koji su uticali da je na Kosovu ovaj nivo nataliteta. Prema podacima sa popisa Kosovo ima 1, 6 miliona stanovnika, a pričalo se da ih je više. Ipak, ovo je zvaničan podatak“, precizira ovaj sociolog.
Navodi da Vlada Kosova ima nekoliko projekata kojima želi da pospeši populacionu politiku.
„Pre svega da pomogne mladim parovima u ekonomskom smislu. Takođe, povećana je pomoć koja se daje deci i porodiljama. Rečeno je i da će se graditi stambeni blokovi za mlade parove slabijih ekonomskih mogućnosti kako bi kupili stanove po veoma niskim cenama. Ali, to se nije dogodilo“, kaže Muhadžiri.
„Tradicija velikih porodica“
Šefica Katedre za pedagogiju i psihologiju na Fakultetu socijalnih nauka Univerziteta u Tirani Arjana Mučaj upozorava da za razliku od Albanije koja beleži sve manji prirodni priraštaj, u zemljama regiona gde žive Albanci primetan je nastavak „tradicije očuvanja velikih porodica“.
„Ako izađemo van teritorije Albanije i analiziramo situaciju u susednim regionima gde žive Albanci, vidimo da albansko društvo tamo nastavlja sa mentalitetom ili tradicijom onoga što se naziva ‘očuvanje velike porodice’. Ovo takođe objašnjava zašto je u zemljama regiona gde postoji albansko stanovništvo broj novorođene dece povećan, dakle ne opada“, kaže Mučaj u razgovoru za Kosovo onlajn.
Smatra da je sve lošija demografska slika u Albaniji posledica tendencije da su mladi mnogo više okrenuti profesionalnim karijerama, umesto zasnivanju porodica i dobijanju potomstva.
S druge strane, u okruženju, Albanci mnogo više značaja pridaju tradiciji.
„To znači da je broj rođene dece u ovim regijama veći nego u Albaniji. Brojke to veoma jasno pokazuju. Imamo slučaj Makedonije, gde vlada preduzima korake kako bi pružila više mogućnosti mladim Makedoncima da osnuju porodice i imaju decu, brinući se da će se odnos stanovništva po etničkim grupama promeniti na ovom mestu”, ističe Mučaj.
Dodaje da prema podacima Zavoda za statistiku Albanije u ovoj zemlji majke u proseku umesto dvoje dece, rađaju samo jedno.
„Na to utiče mnogo faktora. Prvi je odlaganje mladih za stupanje u brak. Ranije je bilo više tradicionalnih brakova, dok se sada više praktikuje zajednički život i često parovi u takvim zajednicama ne žele da imaju decu, ovako se osećaju slobodnije kako bi se posvetili karijeri. Dakle, podređuju stvaranje porodice, onim što nazivamo ‘porodičnim jezgrom“, svom profesionalnom razvoju“, objašnjava Mučaj.
Kao drugi važan faktor ističe migraciju koju označava kao najveći problem za ceo Zapadni Balkan.
„Odlazak stanovništva, posebno mladih, može pozitivno uticati na rađanja u zemljama u koje emigriraju, ali njihov odlazak iz zemlje će takođe uticati na smanjenje broja porođaja. Ne samo to, već utiče i na mentalitet žena. Devojke mnogo veći značaj daju obrazovanju, karijeri nego rađanju dece“, smatra ovaj stručnjak.
Komentarišući demografsku sliku Albanije, Mučaj kaže da bez obzira na manje novorođenih, odnos rođenih i umrlih u Albaniji poslednjih godina ne beleži drastične oscilacije.
Razlog vidi u činjenici da se povećava životni vek stanovništva, ali i životnog standarda.
„Povećanje životnog veka definitivno utiče na odnos između rođenja i umrlih, međutim ne znam da li su ovo i podaci Zavoda za statistiku Albanije. Takođe, važan faktor je i povećanje životnog standarda. Ne zaboravimo da smo ranije treće doba kategorizovali od 65 godina pa nadalje. Danas imamo promenu, jer više nemamo period od 65 godina, već je to podeljeno na dva nivoa. Jedan nivo je od 65 do 80 godina i od 80 godina i više. Ovo pokazuje povećanje životnog veka stanovništva”, zaključuje ovaj stručnjak.
