Почетна » Историја » Страни најамници у војсци Немањића

Страни најамници у војсци Немањића

Страни најамници су били окосница сталне српске војске, па их је плаћао лично владар, док су се остали војници издржавали од пореза. О Италијанима у српској војној служби сведочи и данас натпис у Тревизу из 1304. у коме стоји да је Францискуса де Саломонеа краљ произвео у витеза сам краљ Урош Други, у српској историји познатији као Милутин. Међу страним најамницима у служби Немањића нарочит печат су оставили Каталанци, војници са Пиринејског полуострва, из данашње Каталоније.
Кумани, номадски народ туркијског порекла, били су први најамници које је користио српски цар Душан. Они су дошли са истока, из степа између Каспијског и Црног мора, бежећи од Монгола. Кумани су имали велики утицај на историју многих земаља у Европи и Азији, али код нас су се брзо уклопили у домаће становништво. Нека од насеља која носе њихово име су Куманово, Куманица и Кумане. Кумани су променили своју веру у зависности од земље у којој су живели, али њихов језик и обичаји су опстали дуже у неким регионима него у другим.

Милутинови најамници

 

Милутинов син Стефан Дечански је због рата који је водио са Бугарима 1330. године морао да унајми Арагонце и Шпанце. Хроничар Нићифор Грегор помиње како је у тим војним походима учествовало и 1.000 келтских коњаника. У Италији је око 1440. настао и један витешки роман, који говори о доживљајима италијанског племића у најамничкој служби код краља Србије у доба угарско-српских ратова 1316-1355. године
Милутин је 1309. довео и први велики одред плаћеника, 1.000 каталонско-турских коњаника и 500 пешака, а они су са собом донели источњачко оружје и нове технике мачевања. Милутинов унук и први српски цар Душан је већ имао личну гарду од 300 немачких плаћеника, који су добили дозволу Млетачке републике од 6. децембра 1336. године да прођу преко њене територије на путу за Србију. Многи Душанови најамници су били прави витезови, људи племићког порекла.

Гарда цара Душана

Витез Палман Брахт, капетан Душанове гарде, имао је необичну и драматичну судбину. Рођен са зечјом усном, он је постао најславнији борац и витез Средњег века, али није успео да освоји срце грофице коју је волео. Одлучио је да се придружи крижарима у Светој Земљи, али је путевима случаја завршио у служби српског краља Стефана Душана. Као његов најоданији вођа и саветник, он је учествовао у многим биткама и освајањима, али и у приватним пословима владара. Један од њих је био и понашање нове краљице за Душана, који је желео да има наследника. Палман је путовао у Аустрију да проси руку синовице херцога Отона Хабзбуршког, која је била кћерка немачког цара.


Палман је остао веран Душану до његове изненадне смрти 1355. године. У неким ретким историјским траговима се спомиње да је, после овог трагичног догађаја, Палман Брахт отишао у службу Душанове сестре Теодоре, удовице бана Младена Шубића…Није познато кад се и где упокојио…
После изненадне смрти цара Душана, његова гарда се расула по Европи тражећи нову службу. Једини који је остао у Србији био је Ђорђе. Оженио се српском властелинком и примио Православље.
Постоје подаци да је његов најмлађи син учествовао у знаменитом Косовском боју..

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.