Пре неколико дана пријавили су се жандармериској станици Пиперово на бугарској граници Александар Петровић и Риста Тодоровић, оба из села Лесковице, среза штипског. Пре годину и по дана побегли су у Бугарску, јер су били комитски јатаци па су се побојали да не буду затворени од наших власти. Пребегли су преко границе и отишли у Ћустендил где су се цело време налазили као радници.
Ова два бегунца изјавили су код наших власти да се већи број наших емиграната намерава вратити из Бугарске, али морају ту своју намеру да крију од комита, јер се сваки онај, који има намеру да се врати у нашу државу, осуђује на смрт од стране комитета. Сем тога изјавили су да комитет присиљава све наше поданике који се налазе у Ћустендилу као радници да ступају у њихове чете.
Војвода Јован Брљо налази се са већим бројем четника у Ћустендилу. Друге чете су увек на скупу у Ћумаји, Петричу и Дупници, где се припремају за нове упаде, да би обновили њихове уништене организације на нашој територији.
Време, 3. децембра 1924. стр. 3.
