Након велике битке на Косову пољу и пропасти Српског царства, Срби који су одлучили да је боље живети као слободан човек у неплодној и оштрој земљи, него живети на својим плодним пољима као поданик омраженог турског окупатора, пребегли су у планине Црне Горе.
То је било пре пет векова, а њихова деца – данашњи су Црногорци, овако је један од најутицајнијих светских медија данашњице, чувени ,,Њујорк тајмс“ 1915. године писао о настанку Црне Горе и њеном српском идентитету.
Поносни људи којима је борба најпреча
– Поносни људи, којима је борба увек била најпреча, док индустрија и трговина код њих није пуно заживела, истицао је њујоршки лист, додајући да је српски народ Црне Горе успео да се одупре Турцима, а да је држава Црна Гора изграђена уз помоћ Русије и давања сагласности Француске и Велике Британије.
Такође пише да су Црногорци карактером тотални супротни од Бугара. Црногорац је вековима слободан човек, препознат као господин, а Бугарин као роб Турчина.
У тексту који је објављен у јеку Великог рата наглашено је како је Црна Гора остала бастион српства.
– Опет је „Црна планина“ постала уточиште Срба, њихово последње упориште, нагласио је ,,Њујорк тајмс“ 6. децембра 1915. године и закључио поруком да савезничке снаге очекују да ће Црна Гора херојски бранити своју земљу која је настала након Косовског боја.
О томе сведочи и песма Алфреда Тенисона из 1877.
Црна Гора
Они су се подигли тамо где лети њихов суверени орао,
Очували су своју веру, своју слободу, на висини,
Чедни, штедљиви, дивљи, наоружани дању и ноћу
Против Турчина; чији упад нигде не вага
Њихов стрмоглави пролаз, али његов корак пропада,
И црвен од крви, полумесец се од борбе узбуни
Пред њиховим неустрашивим стотинама, у бекству
Хиљадама низ стене и кроз долине.
О најмањи међу народима! чији је трон на камену
О слободо! ратници који потискују рој (ратника)
Турског ислама пет стотина година,
Велика Црнагоро! никад не одступаш од свог
Црни гребени су привукли облак и зауставили олују
Удахнуо је расу узвишених горштака.
„Закон о народнијем школама“ у Краљевини ЦГ
“Закон о народнијем школама у Црној Гори” из 1911. године учио је Црногорце да говоре српски језик, као и српску историју, ево шта их је још подучавао:
Иако данас на простору Балкана, после великог броја ратова, бујања националности и сукоба постоје велике поделе између народа различитих националности и вере, “Закон о народнијем школама у Црној Гори” из 1911. године учио је децу да се свих 30.000 људи, колико их је у то време живело на брдовитом пределу Црне Горе, иако различити, не разликују много по свом пореклу, “јер су сви Срби”, као и да се у школама говори “српски језик”, као и “српска историја”!
Подсећамо да се српство у Црној Гори, односно, свест да Црногорци припадају српском народу, владике из династије Петровић Његош почињу да за своју политичку идеју траже упориште у наслеђу које је углавном баштинила Српска православна црква.
Српска свест у Црној Гори несумњиво није била појава коју су црногорски владари из породице Петровић-Његош затекли утемељеном и снажном у црногорском друштву, већ је била појава коју су они сами развијали и учвршћивали.
