Prema starogrčkom predanju, značenje imena Aleksandar vezuje se za „zaštitnika ljudi“, dok po „srpskom košarkaškom verovanju“, zajedno sa prirodnim nadimkom Saša, uglavnom asocira na bogove igre pod obručima – Aleksandra Đorđevića, Sašu Obradovića…
Pomenuti dvojac široko je poznat javnosti, nekadašnji strateg Crvene zvezde sada je na kormilu Monaka, dok se heroj iz Istanbula 1992. trenutno zasluženo odmara. Međutim, u mirnu luku obojice mogao bi da uplovi „turbulentan brod“ sa jednim tovarom – pismom sadržine: „E, moj Saša, da li je reprezentativna klupa vaša“?
Ko je dostojan klupe orlova?
Da, istina je. Svetislav Pešić odlučio je da ne produži saradnju sa Košarkaškim savezom Srbije, ime novog predvodnika se uveliko licitira, ali izbor nije pozamašan. Ne zbog manjka struke, već usled zauzetosti, neiskustva i ličnih razloga. Klupa Orlova zahteva maksimalnu posvećenost i naporan rad.
Svakako, izboru budućeg selektora prethodi odabir predsednika krovne kuće. Predrag Danilović je podneo ostavku i čini se da srpskoj košarci sledi buran period, a svojevrsna era se definitivno završila.
Upozoravao je, popularno nazivani, Kari na probleme u „prividnom raju“ i zastarelost sistema, mudro, u skladu sa godinama, govorio o značaju nacionalne lige i ubedio navijače da predstoji enormno težak zadatak sledećem selektoru.
Ipak, u masi izabranika izdvajaju se dvojica sposobnih za teret pozicije selektora – Aleksandar Đorđević i Saša Obradović. Spekulacije nisu potkovane posebnim saznanjima, već logičnom sledu događaja.
Aleksandar Đorđević
Trenerski portfolio Aleksandra Đorđevića naširoko je poznat, pre svega zbog uspeha sa reprezentacijom Srbije. Kreator je najvećih dostignuća državne selekcije posle osamostaljenja 2006 – tri srebrne medalje na olimpijskom, svetskom i evropskom takmičenju.
Pored osvojenih odličja, nekadašnji bek Partizana uspeo je Orlovima da vrati stari sjaj i oformi generaciju punu elana na čijim se rezultatima plovi i dan danas.
Postavlja se logično pitanje, zašto baš Đorđević?
Odgovor je veoma jednostavan – uprkos neverovatnom učinku, zlato nedostaje. Nije uspeo ni Svetislav Pešić da se popne na najviši stepenik, a predstojeće Evropsko prvenstvo prava je prilika da se probije barijera.
„Sale Nacionale“ poznaje većinu igrača, Bogdana Bogdanovića i Nikolu Jokića je trenirao 2016. u Riju i što je najvažnije – upoznat je sa sistemom.
Pored pomenutih činjenica, trenutno je nezaposlen i slobodan da preuzme breme reprezentacije Srbije. Pominjan je kao predvodnik ambicioznog projekta zvanog „Dubai“, nije se obistinilo. Raskinuo je saradnju sa selekcijom Kine, a u međuvremenu nije našao klupski angažman.
Upitno je da li Aleksandar Đorđević želi da se vrati na mesto svojih najvećih trenerskih uspeha posle samo pet godina, javnost se definitivno ne bi bunila.
Saša Obradović
Saša Obradović spada u grupu trenera srednje generacije, enormno je željan uspeha i definitivno je pokazao sa Monakom da poseduje neophodne kvalitete za selektorsku poziciju.
Atribute ne čini samo čisto košarkaško znanje, već harizma, spobnost uspostavljanja zdravih odnosa i mentalitet pobednika. Više godina uspešno se nosi sa neverovatnom količinom ega u Kneževini, „obuzdao je“ buntovnog Majka Džejmsa i vešto se oporavio posle bolne epizode u Crvenoj zvezdi.
Da li je momenat za Obradovića?
Nekadašnji organizator igre reprezentacije Jugoslavije nije krio da bi mu velika čast bila da preuzme kormilo nacionalne selekcije, što će se vrlo verovatno i dogoditi u budućnosti, ali pravo je pitanje da li je trenutno taj momenat?
Pod ugovornom obavezom je sa Monakom, a rad sa reprezentacijom zahteva veliku posvećenost. Čak i ako bude želeo i mogao da kombinuje dve pozicije, upitno je da li bi mu čelnici ekipe sa Azurne obale dozvolili.
Tokom trenerske karije, duge skoro dve decenije, osvojio je brojna prvenstva – Francuske, Ukrajine i Nemačke, kao i Kup Rusije. Sa igračke strane takođe je bio uspešan, pogotovo sa državnom selekcijom. Okitio se najsjanijim odličjem čak četiri puta – Eurobasket 1995, 1997 i 2001, dok se na Olimpijskim igrama 1996. može pohvaliti srebrnom medaljom.
Ipak, najvažnija je velika motivacija, a u slučaju Saše nikako ne manjka.
Ja sam više puta izjavio da bi to za mene bio najveći uspeh u karijeri. Velika je čast voditi nacionalni tim svoje zemlje i to je za mene nešto posebno. Takve stvari se ne odbijaju – rekao je Obradović pre pet godina.
Trenerska struka nije nikako u deficitu
Iako je popularno mišljenje da Srbiji nedostaje kvalitetnih stratega, znatno je veći upliv mladih stručnjaka u profesionalne vode. Budućih selektora će izvesno biti, ali se ne smeju prerano „potrošiti“ nalik Igoru Kokoškovu.
Pomoćni trener Atlante i predvodnik Orlova 2020. smenjen je posle nepune dve godine, razlog leži u bolnom porazu u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju od Italije.
Znanje 52-godišnjaka nije upitno, osvojio je Evropsko prvenstvo sa Slovenijom 2017, postao prvi strani strateg NBA ekipe u istoriji (Finiks Sansi). U toku njegovog mandata svet je bio pod uticajem pandemije, dešavanja su bila vanredna, a čelni ljudi košarke u Srbiji nisu imali strpljenja.
Sa druge strane, najveće ime na klupi Orlova sigurno bi bio Željko Obradović, ali fijasko od pre 19 godina najtrofejniji evropski stručnjak ne može da zaboravi.
Mislim da je to nemoguća priča. Ja sam 2005. završio. Ja i danas imam odnos sa ljudima koji vode Savez. Saša Danilović koji je bio moj igrač i koji je svaki put kada je biran novi trener zvao mene da me pita. I svaki put moj odgovor je bio: “Saša, ti znaš moj odgovor”- rekao je Obradović.
Pored iskusnih pojedinaca, na tlu male zemlje sa brdovitog Balkana postoje mladi i perspektivni treneri.
Rajaković, Alimpijević, Čanak, Božić ili Stefanović?
Darko Rajaković nalazi se na mestu prvog stratega Toronto Reptorsa
, Dušan Alimpijević beleži sjajne rezultate u Turskoj,
Nenad Čanak se ustalio u Lijetkabelisu, Petar Božić u London Lajonsima koketira sa Evroligom, Nenad Stefanović je sa juniorskom reprezentacijom Srbije osvojio Evropsko prvenstvo, naslednik Vule Avdalović je identičnu selekciju odveo do srebra na šampionatu Starog kontinenta.
Neki od pomenutih stručnjaka sigurno će u budućnosti voditi Orlove, a da li će u skorijoj, ostaje da vidimo.
Prve obaveze reprezentacije su zakazane za 21. novembar
Prve obaveze reprezentacije Srbije zakazane su za 21. novembar, Orlovi gostuju Danskoj u okviru kvalifikacija za Eurobasket, dok se sledeći susret igra tri dana kasnije protiv identičnog protivnika u Beogradu.
Do pomenutog datuma je ostalo nešto više od dva meseca, a Košarkaškom savezu, pored trenera, nedostaju predsednik i direktor reprezentacije.
Rok za dostavu kandidatura je 24. septembar, sednica Skupštine KSS se održava 1. oktobra i na njoj će biti izabran čelni čovek krovne organizacije, što je prvi preduslov za biranje budućeg selektora.
I u slučaju da se strateg odredi u veoma kratkom roku, vremena će biti izuzetno malo za selektovanje i upoznavanje sa igračima.
Zaostavština Svetislava Pešića
U drugom mandatu Svetislava Pešića na klupi reprezentacije Srbije osvojene su dve medalje, srebrna na Svetskom prvenstvu u Manili i bronzana na Olimpijskim igrama u Parizu.
Navijači su se ponadali da bi trofejni stručnjak mogao da ostane selektor Orlova i kompletira triling sa zlatnim odličjem na predstojećem Evropskom šampionatu 2025. Međutim, željeni epilog se nije ostvario, ali Pešić je državnu selekciju ostavio nasledniku u odličnom stanju, nalik istinskim legendama.
Atmosfera među Bogdanovićem i ekipom je, do sada, neviđena. Proslava uspeha na OI je obišla čitav svet, pojedinci i dan danas prepričavaju događaje iz Francuske sa velikim zadovoljstvom. Uspeo je harizmatični strateg iz Pirota da razuveri nevernike i još jednom dokaže da mu je mesto na „košarkaškom Olimpu“.
Sa druge strane, bavio se i nepopularnim temama – stanje u srpskoj košarci, problemi sa nacionalnom ligom, zastarelost sistema… Iako više nije na kormilu Orlova, glas Svetislava Pešića se mora dosta ozbiljnije shvatiti!
