Evropska unija bi trebalo da zauzme čvršći stav o ciljanim sankcijama, uvodeći ih ne samo ruskim akterima koji deluju u regionu, već i „lokalnim“ pojedincima i kompanijama na zapadnom Balkanu koji aktivno promovišu proruske narative, podstiču dezinformacije i potkopavaju poverenje javnosti u ovu zajednicu.
Navedeno je ovo u dokumentu nazvanom „Oslabljivanje Rusije: Kako Evropska unija može da se suprotstavi Kremlju i da ga potkopa“, koji je pre par dana objavio Institut za bezbednosne studije Evropske unije u kojem se kao zaključak navodi da Brisel mora što pre da se spremi za dugotrajnu konfrontaciju sa Moskvom.
Dokument se inače fokusira na pet ključnih regiona – pored zapadnog Balkana, ono se odnosi i Kinu, Indo-Pacifik, Južni Mediteran i podsaharsku Afriku. Autori dokumenta u njemu analiziraju rusku taktiku hibridnog ratovanja i priručnik za crvene linije, ali i „ozloglašenu“ flotu u senci. U ovom, kako su ga nazvali priručniku, sugeriše se šta bi Brisel sve trebalo da uradi da bi se suprotstavio opasnom ruskom uticaju, pri tome analizirajući i stanje na zapadnom Balkanu za koje su naveli da možda nije vojno bojište poput Ukrajine, ali jeste – ključni front u borbi protiv Rusije.
Nagrađivanje poslušnih i kažnjavanje neposlušnih
Da bi se izborili protiv ruske propagande preporučuje se nagrađivanje poslušnih, ali i nametanje novih i većih političkih, ali ekonomskih sankcija svima onima koji navodno ometaju integracije sa ovom zajednicom. Ove mere bi obuhvatale obustavljanje dijaloga na visokom nivou, proširivanje sankcija političkim ličnostima i preduzećima kroz zamrzavanje imovine, zabranu putovanja, ali i smanjenje finansijske podrške iz Fonda za reforme i rast.
U nastavku ovog dokumenta ukazuje se i na to da bi o ovim pitanjima bilo neophodno postići konsenzus unutar EU, ali i da se umesto pojedinačnih sankcija država članica napravi drugačiji pristup koji bi bio daleko efikasniji, pri tome dodajući da Brisel ima sve neophodne alate da se suprotstavi „zloćudnom ruskom uticaju“, a koji Moskva sprovodi preko medija, kulture i pravoslavnog hrišćanskog nasleđa.
Srpska crkva u prvom planu
Kada je u pitanju zapadni Balkan, autori su u prvi plan stavili Srpsku pravoslavnu crkvu, za koju su istakli da je jedan od ključnih instrumenata ruskog uticaja u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Republici Srpskoj. Upozorili su da je fuzija religije i identiteta ključni stub ruske meke moći, a preko koje se sprovode podele unutar zapadnog sveta, ali i pokušava sprečiti dalje širenje NATO-a i Evropske unije. Zbog toga, smatraju autori ovog dokumenta, neophodno je da tela ove zajednice pojačaju svoje delovanje na prostorima zapadnog Balkana podržavajući „nezavisne medije“, nevladin i civilni sektor, uz sankcionisanje svih onih koji nisu na fonu trenutne zvanične politike ove unije.
NVO sektoru 3,7 milijardi
Istraživanje organizacije „MCC Brisel“, iza kojeg je stao italijanski novinar Tomas Fazi otkrilo je da Brisel već ima dobru izgrađenu i uhodanu mrežu raznih nevladinih organizacija i „tink-tenkova“ za čiji je rad samo tokom prošle godine izdvojeno neverovatnih 3,7 milijardi evra, što je gotovo tri puta više nego što iznosi svota novca koji je planirala za investicije na zapadnom Balkanu.
Prema rečima ovog novinara, ove nevladine organizacije su pretvorene u moćno propagandno oružje, alatku za cenzuru i antidemokratsko delovanje, a kako bi se izvršio pritisak na vlasti u svim onim zemljama u kojima postoje suverenističke politike, a koje su od strane Brisela targetirane kao proruske.
Podizanje bedema
vropska unija se nada da će uspostaviti „Crnomorski pomorski sigurnosni centar“, da bi se suprotstavila ruskim akcijama i zaštitila kritičnu pomorsku infrastrukturu.
Saopštila je ovo nedavno visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, pojašnjavajući da se radi o planu koji je deo šire strategije, a koja podrazumeva uspostavljanje bliže saradnje s Jermenijom, Azerbejdžanom, Gruzijom, Moldavijom, Turskom i Ukrajinom.
