Kako bi se pokrio rast potrošnje električne energije, u svetu se, osim povećanja udela obnovljive energije, izlaz traži u nuklearkama kao sigurnom izvoru snabdevanja.
Do polovine veka samo Brisel najavljuje 240 milijardi evra ulaganja u nuklearne projekte zemalja članica Unije. I Srbija razmatra mogućnosti razvoja nuklearnih programa.
Prva tehnička studija o primeni nuklearne energije u Srbiji
Srbija je dobila prvu tehničku studiju o primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navodi za RTS da se razmatraju dve opcije: tradicionalne nuklearne elektrane i mali modularni reaktori koji su u svetu sve više u fokusu.
Prednosti tradicionalnih i malih modularnih reaktora
Tradicionalne nuklearke pružaju ekonomske prednosti, dok mali modularni reaktori nude veću fleksibilnost, mogućnost modularanog proširenja i niže početne investicione troškove.
„Jedna tehnologija tehnički i tehnološki još nije potvrđena. To su mali nuklearni reaktori koji su još u razvoju. Imamo komercijalne nuklearne elektrane koje nude ekonomiju obima, dok mali modularni reaktori nude fleksibilnost, modulapnost i niže investicione troškove“, navela je Đedović Handanović gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a.
Studija je pokazala da postoji mogućnost integracije nuklearne energije u postojeći prenosni sistem Srbije, ali ne u bliskoj budućnosti, već za 15 do 20 godina.
Pripremne faze traju do sedam godina
Prema rečima ministarke, priprema za izgradnju nuklearnih objekata zahteva ispunjavanje određenih faza prema smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju, koje traju od pet do sedam godina. Tokom tog perioda potrebno je sprovesti dodatne studije i analize, kao i formirati telo koje će upravljati razvojem nuklearnog programa.
„Te faze traju, prva i druga konkretno, negde između pet i sedam godina. U toku njih treba da se završe dalje dodatne studije i analize, ali i da se formira telo koje će se baviti razvojem nuklearnog programa.
Mi smo trenutno upravo u formiranju takvog tela unutar Ministarstva rudarstva i energetike, naravno sa predstavnicima naučnih instituta ali i drugih institucija koje mogu doprineti ovakvom jednom poduhvatu“, rekla je ministarka i dodala da se to, pre svega, odnosi na obuku stručnih kadrova, što je jako bitno, a procenjuje se da će ceo taj proces koštati negde oko 30 miliona evra.
Stručni kadar kao osnov strateškog razvoja
Ministarka ističe da je obuka stručnih kadrova ključni deo strategije.
„Na kraju ovog perioda biće doneta odluka o izboru tehnologije i partnerima sa kojima će Srbija sarađivati“, navela je gošća Jutarnjeg dnevnika.
Mogući partneri u razvoju nuklearne energije
Partneri Srbije u razvoju nuklearne energije još nisu definitivno izabrani. Francuska kompanija EDF radi na prvoj tehničkoj studiji, a Srbija ima i ugovor o saradnji sa francuskom vladom za rane faze pripreme programa.
„Francuska ima izuzetno veliko iskustvo jer oko 70 odsto svoje energije proizvodi u nuklearnim elektranama i upravlja velikim brojem takvih postrojenja. To je dragoceno znanje koje mogu preneti zemlji u razvoju, kao što je Srbija. Međutim, kada pričamo o izgradnji nuklearnih elektrana, Francuska dugo iste nije gradila.
Veliko iskustvo sa nuklearnom energijom imaju i Južna Koreja, Rusija i Kina. Mi nameravamo sa Južnom Korejom da potpišemo jedan sporazum o saradnji koja se tiče obe vrste tehnologije i to u naredna dva meseca, tako da mislim da ćemo sebi dati priliku da razmatramo saradnju sa partnerima iz različitih zemalja“, navodi ministarka.
Obnovljivi izvori energije u Srbiji
Prema njenim rečima, rast potrošnje energije u Srbiji i svetu zahteva trajna i stabilna rešenja za obezbeđenje bazne energije.
„Obnovljivi izvori imaju svoju ulogu, ali nisu dovoljno stabilni jer zavise od vremenskih uslova. Fosilna goriva takođe imaju ograničen životni vek, pa nam je potrebna alternativa koja može dugoročno da obezbedi energiju uz značajno manje emisije štetnih gasova. Nuklearna energija je jedna od takvih opcija, sa radnim vekovima od 80 do 90 godina“, navodi ministarka.
Projekti EPS-a – solar i vetar
Ministarka je govorila i o razvoju obnovljivih izvora u Srbiji, posebno u okviru EPS-a.
„Otvorili smo prvi solarni park u vlasništvu EPS-a i završavamo vetropark u Kostolcu. Ovi projekti koriste postojeću infrastrukturu i omogućavaju proizvodnju zelene energije za oko 35.000 domaćinstava“, navela je Đedović Handanović.
Projekat Bistrica – reverzibilna hidroelektrana
Takođe, posebno je naglasila važnost projekta Bistrica – reverzibilne hidroelektrane koja će omogućiti bolje korišćenje obnovljivih izvora i povećanje energetske sigurnosti.
„Projekat je u završnoj fazi, u toku je dobijanje lokacijskih uslova i finalni pregovori sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju, koja treba da finansira projekat“, navela je ministarka.
Proizvodnja uglja i stabilnost snabdevanja
Govoreći o proizvodnji uglja i uvozu, ministarka je navela da je proizvodnja stabilizovana i povećana za 7 odsto u prvih šest meseci ove godine u odnosu na prošlu, a uvoz je smanjen.
„Kvalitet uglja u našim basenima opada, zbog čega otvaramo nove kopove i ulažemo u opremu za kontinuiranu proizvodnju. Uvoz služi kao rezerva i radi povećanja kalorične vrednosti uglja za veću efikasnost termoelektrana“, naglasila je Đedović Handanović.
