Tokom septembarske posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kini, Moskva i Peking su se dogovorili da ubrzaju izgradnju dugo očekivanog gasovoda Snaga Sibira 2 (PoS-2). Sporazum je potvrdio generalni direktor Gasproma Aleksej Miler kao „pravno obavezujući memorandum” potpisan između ruskog državnog gasnog giganta i Kineske nacionalne naftne korporacije (CNPC). Gasovod dug 2.600 kilometara će transportovati do 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz Jamalskog regiona u zapadnom Sibiru do severne Kine preko Mongolije.**
Gasovod nije samo pitanje energije. Iako su se Evropejci u početku tešili mišlju da je Rusija izgubila kupce kada se odsekla od njihovih energetskih tržišta, zapravo su oni sami izazvali strateško preusmeravanje Moskve ka istoku. Strateška težina PoS-2 leži u njegovoj sposobnosti da preplete evroazijske trgovinske rute, pruži Pekingu pouzdanu alternativu američki povezanim izvoznicima LNG-a (tečni prirodni gas) i konsoliduje novu osovinu ekonomske otpornosti izvan zapadno kontrolisanog sistema.
Dok Moskva nastoji da nadomesti kolaps svog evropskog gasnog tržišta, a Kina obezbedi dugoročnu energetsku sigurnost, PoS-2 predstavlja prekretnicu u globalnom energetskom poretku – od dominacije SAD ka multipolarnoj, evroazijskoj budućnosti.
Od isključenja do integracije
Ceremonija potpisivanja između Ruske Federacije i Narodne Republike Kine održana je nakon samita Šangajske organizacije za saradnju (SCO) u Tjanđinu. Takođe je vremenski poklopljena sa 80. godišnjicom oslobođenja Kine od japanske okupacije, obeležene vojnom paradom Narodnooslobodilačke vojske Kine.
PoS-2 šalje moćnu poruku, kako Zapadu tako i Globalnom Jugu: unipolarnost je zastarela. Era prinudne atlantističke dominacije je završena. Sa usponom SCO, BRIKS-a i sve dubljim vojnim i ekonomskim savezima širom Evroazije, s pravom se može reći da multipolarnost više nije puka retorika.
PoS-2 je rezultat godina planiranja u Gaspromu. Iako je Moskva odlagala razvoj od početka 2020-ih, uglavnom zbog sporova oko cena, promena u ruti, troškova izgradnje i rasporedu, te prepreke su na kraju prevaziđene – baš kao i kod PoS-1. Taj gasovod sada transportuje 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje u Kinu, u vrednosti od 400 milijardi dolara, a očekuje se povećanje na 44 milijarde kubnih metara. Isporuke preko Dalekoistočne rute i ostrva Sahalin, putem predloženog novog poveznika sa PoS-1, trebalo bi da počnu 2027. godine i očekuje se da porastu sa 10 na 12 milijardi kubnih metara godišnje.
I PoS-1 i PoS-2 su nastali u sličnim geopolitičkim uslovima. Nakon aneksije Krima 2014. godine i zapadnih sankcija, Moskva se okrenula istoku, dok je Kina investirala u projekat Jamal LNG u Sibiru vredan 27 milijardi dolara. Zajedno, CNPC i Fond Puta svile drže oko 30% vlasništva, zajedno sa Novatekom (50,1%) i Totalom.
Ruta kroz otpor
Dok je Gasprom težio maksimalizaciji izvoza gasa iz Jamala u Evropu preko Severnog toka 1 i 2, takođe je 2007. pokrenut Program razvoja istočnog gasa – sa ciljem kineskog tržišta i integrisanih snabdevačkih sistema koji povezuju istočni Sibir (PoS-1) i jugoistočnu Aziju (PoS-3). PoS-2 je dugo bio suspendovan, ali sada zahteva ubrzano sprovođenje.
Premijer Mongolije Luvsannamsrai je rekao za Fajnenšel tajms u julu 2022. da je studija izvodljivosti za PoS-2 završena i da se izgradnja očekuje da počne 2024. godine. Iako je raniji predlog predviđao rutu kroz Altajske planine u kineski region Sinđang, do 2019. je Peking pokazao preferenciju za put od Irkutska preko Mongolije do kineske prestonice. Ekološki razlozi i otpor lokalnih vlasti u Altaju takođe su uticali na odluku. Ruta je sada uglavnom utvrđena, sa samo manjim izmenama u izgledu.
Kina – najveći svetski uvoznik gasa
Kina je vodeći svetski uvoznik gasa – i gasovodom i preko mora. Od 2021. prednjači u uvozu LNG-a. Samo u 2024. godini uvezla je 107 milijardi kubnih metara LNG-a i 71 milijardu preko gasovoda.
Podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) pokazuju da uvoz LNG-a u Kinu pada (iz godine u godinu) zbog slabe tražnje i sve jače konkurencije s Evropom za LNG terete. Istovremeno, Kina povećava kapacitete za uvoz gasa preko gasovoda – pomak koji, kako navode analitičari, može postepeno smanjiti kinesku zavisnost od LNG-a.
Trenutno, ključni gasovodi vode iz Turkmenistana (35 bcm), Mjanmara (12 bcm) i Rusije preko PoS-1 (38 bcm). Moskva i Peking su se dogovorili i da povećaju isporuke PoS-1 na 44 bcm godišnje. Ojačana kineska pozicija osigurava snabdevanje, ali i poboljšava njenu pregovaračku moć – lekciju koju nisu prevideli ni američki saveznici poput Australije, koja je nedavno bila primorana da snizi cene LNG-a u dugoročnom ugovoru sa Sinopekom.
Pukotine u zapadnom poretku
Od 2018. godine, Peking je prioritizovao unapređenje domaćeg istraživanja i proizvodnje gasa – uspešno povećavajući proizvodnju sa 190 milijardi kubnih metara (bcm) u 2020. na 230 bcm do 2024. Energetski miks Kine oblikuju bezbednost snabdevanja, geopolitički faktori, troškovi i ekološki prioriteti, u balansu između gasa, tečnog prirodnog gasa (LNG), sirove nafte, uglja (domaćeg i uvoznog), nuklearne energije i obnovljivih izvora. Ovaj zaokret mogao bi da oslabi tržišnu poziciju tradicionalnih izvoznika poput SAD, Kanade, Australije i Katara – naročito u jugoistočnoj Aziji i na evropskim spot tržištima.
Katar, jedan od najvećih snabdevača Kine LNG-om, i dalje se suočava sa neizvesnošću uprkos potpisivanju nekoliko velikih dugoročnih ugovora sa kineskim firmama 2023. godine, uključujući i 27-godišnje sporazume sa CNPC-om i Sinopec-om. Iako ti sporazumi donose izvesnu stabilnost, ukupna pozicija Dohe na kineskom tržištu ostaje manje sigurna u poređenju sa rastućim angažmanom Rusije putem gasovoda. Kineske energetske kompanije i dalje preispituju pouzdanost Katara nakon nedavnog akta agresije Izraela, američkih baza na katarskoj teritoriji i mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza.
Katar će možda biti primoran da nudi duboko diskontovane cene kako bi ostao konkurentan. Može povećati proizvodnju da obori cene ili ograničiti obim kako bi održao visoke cene – ali samo privremeno.
Dolar detronizovan?
Nema sumnje da će gasovod Snaga Sibira 2 (PoS-2) transformisati globalno tržište gasa. LNG trgovina će pretrpeti udar, a posledice će se osetiti i u pomorskom transportu. Neki veliki tankeri mogli bi postati zastareli.
Do 2030. godine, kako Kina bude smanjivala uvoz LNG-a, drugi uvoznici će dobiti veću pregovaračku moć. Neki LNG projekti mogli bi potpuno propasti. Izvoznici poput SAD i Katara već su uznemireni. Vašington je posebno zabrinut zbog mogućeg pada energetske trgovine u dolarima – što je daleko ozbiljniji udarac nego gubitak kineskog LNG tržišta. Generalni direktor Gasproma, Miler, izjavio je da će plaćanja za PoS-2 možda biti podeljena podjednako između juana i rublje. To direktno izaziva dominaciju dolara u energetskom sektoru. Irački lider Sadam Husein je platio visoku cenu jer je naftne ugovore vrednovao u evrima. Ali Rusija i Kina nisu Irak.
Neki tvrde da Kina postaje previše zavisna od ruske energije. Ali ta zavisnost je obostrana. U doba kada se obe države suočavaju sa agresivnim obuzdavanjem od strane SAD i njenih partnera, takva međuzavisnost je strateška, a ne rizična. Moskva se, štaviše, oslobađa nepouzdanih evropskih kupaca. U 2021. godini, 80% ruskog gasa putem gasovoda i 40% LNG izvoza išlo je u Evropu – ukupno oko 150 bcm. To tržište je skoro potpuno izgubljeno. Ali PoS-2 može povratiti dobar deo tog prihoda i istovremeno usidriti Rusiju u energetsku orbitu Azijsko-pacifičkog regiona.
Više od profita
PoS-2 će možda biti manje profitabilan od prethodnika zbog viših troškova izgradnje i nižih cena. Ali poreske olakšice mogu pomoći. Još važnije, projekat će otvoriti domaće ugovore, podstaći proizvodnju čelika i pokrenuti razvoj istočne Rusije – što je ključni cilj Kremlja. Gasprom, koji je 2023. zabeležio neto gubitak od 6,8 milijardi dolara – prvi od 1999. godine – i neto gubitak od 13,1 milijardi u 2024, nema drugi veliki infrastrukturni projekat osim PoS-2 i suspendovanog Baltičkog LNG terminala. Za Gasprom, to je pitanje opstanka.
Jedan od razloga zašto Kina nije požurila sa dogovorom je taj što joj možda neće trebati dodatni gas pre sredine 2030-ih. Uvoz, koji trenutno iznosi oko 150 bcm, očekuje se da poraste na 250 bcm do 2030. – uglavnom pokriven postojećim ugovorima. Ali prognoze pokazuju da će biti prostora za PoS-2 do 2035. godine. PoS-2 će takođe ubrzati uspon Kine kao globalnog LNG igrača. Dodatnih 50 bcm gasa putem gasovoda pomoći će kineskim firmama da optimizuju uvoz, unaprede mogućnosti re-izvoza, formiraju zajedničke LNG strategije i prošire infrastrukturu za regasifikaciju u inostranstvu.
Širom prihvatanje PoS-2, dugoročni LNG ugovori i proširena globalna trgovina pozicioniraće Kinu kao globalnog stabilizatora LNG tržišta do 2030-ih, sa dalekosežnim implikacijama po energetsku geopolitiku. Iz bilo kog ugla da se posmatra, PoS-2 je pobeda za multipolarnost. Zaobilazi zapadne pokušaje obuzdavanja, nudi model razvoja za Globalni Jug i ubrzava širenje BRIKS-a. Najkritičnije, on urušava dugogodišnju dominaciju dolara u energetskom sektoru. To bi mogao biti najtrajniji uticaj ovog gasovoda – i najveći gubitak za Zapad.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog i geoanalitičar
