„Kultura je širi pojam i od nauke, i od umetnosti, i od politike. U nas je bilo političara, i to znamenitih, koji po kulturi nisu stajali visoko, i kojima se to računalo u zaslugu, kao znak da nisu izgubili vezu sa narodom.
Neki od naših čuvenih književnika imali su više dara nego obrazovanja, i vodili skoro čergaški život. Neko vreme držalo se da pravi pesnik u svom privatnom životu, kao i u svom književnom delu, mora biti žrtva svojih strasti i osećanja, i to, ako treba, pojačanih alkoholom.
Za naučnike pak mislilo se da, stojeći na vrhu prosvete, samim tim daju dokaza i o svojoj visokoj kulturi. Međutim, na primeru ne malog broja naučnika moglo se videti da nauka i kultura nisu jedno isto. Naučnik se često razvija jednostrano, razvijajući svoje intelektualne sposobnosti o trošku ostalih.
Kulturni čovek nije jednostran. On neguje i svoju intelektualnost i svoju osećajnost, i svoju moralnost. Saglasnost koju teži održati između tih raznovrsnih elemenata ogleda se u celom njegovom načinu života, u celoj njegovoj ličnosti. Njegova filozofija života prešla mu je u narav.“
Slobodan Jovanović (1869-1958), srpski pravnik, istoričar i političar
