Сједињене Америчке Државе делују спремне да изведу напад на Иран. Већ недељама Вашингтон појачава своје снаге на Блиском истоку и сада изгледа да ће у региону концентрисати више ваздушних снага него у било ком тренутку од инвазије на Ирак 2003. године.
Наравно, то би и даље могао бити блеф осмишљен да изврши притисак на ирански режим како би пристао на споразум који не жели да прихвати. Познато је да су амерички арапски савезници из Залива упозорили на амерички напад који би могао имати непредвиђене последице, преноси Би-Би-Си.
Дакле, иако су потенцијалне мете америчког напада углавном предвидљиве, исход није. Ако преговори пропадну и председник САД Доналд Трамп одлучи да нареди напад, који су могући исходи?
Ово је седам најизгледнијих опција:
1. Циљани, „хируршки“ удари, минималне цивилне жртве
Америчке ваздушне и поморске снаге спроводе ограничене, прецизне ударе усмерене на војне базе иранског Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) и јединице паравојне формације Басидж под контролом ИРГЦ, као и на локације за лансирање и складиштење балистичких ракета, те ирански нуклеарни програм.
Већ ослабљен режим бива срушен, а земља на крају прелази у истинску демократију у којој Иран може поново да се придружи остатку света.
Ово је веома оптимистичан сценарио. Западна војна интервенција у Ираку и Либији није довела до глатке транзиције ка демократији. Иако је у оба случаја окончала бруталне диктатуре, отворила је године хаоса и крвопролића.
2. Режим опстаје, али умерено мења своју политику
Ово би се уопштено могло назвати „венецуеланским моделом“, где брза, снажна акција САД оставља режим нетакнутим, али са умеренијом политиком.
У случају Ирана, то би значило да је Исламска Република опстала, што неће задовољити велики број Иранаца, али је приморана да смањи подршку насилним милицијама широм Блиског истока, обустави или ограничи своје домаће нуклеарне и балистичке ракетне програме, као и да ублажи сузбијање протеста.
Опет, ово је на мање вероватном крају скале.
Руководство Исламске Републике остало је пркосно и отпорно на промене већ 47 година. Чини се да сада није у стању да промени курс. Врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи, који је сада у осамдесетим годинама, посебно је отпоран на промене или компромис.
3. Режим се урушава, замењује га војна управа
Многи мисле да је ово највероватнији могући исход.
Иако је режим очигледно непопуларан код многих, и сваки наредни талас протеста током година га додатно слаби, остаје огромна и свеприсутна дубока држава безбедности са личним интересом у статусу кво. ИРГЦ је, на пример, дубоко укључена у иранску економију.
Главни разлози зашто протести до сада нису успели да свргну режим јесу то што није било значајних пребега на њихову страну, док су они који су на власти спремни да користе неограничену силу и бруталност да би остали на власти.
У збрци последица било каквих америчких удара замисливо је да Ираном на крају влада јака војна влада састављена углавном од личности ИРГЦ.
4. Иран узвраћа нападима на америчке снаге, арапске суседе и Израел
Ово је веома вероватно.
Иран се прошлог месеца заклео да ће узвратити на сваки амерички напад, рекавши да је „његов прст на обарачу“, а ајатолах Хамнеи је обећао да ће задати „шамар“ америчким снагама ако буду нападнуте.
Иран очигледно није раван моћи америчке морнарице и ваздухопловства, али би и даље могао да нанесе ударац својим арсеналом балистичких ракета и дронова, од којих су многи скривени у пећинама, под земљом или на удаљеним планинским падинама.
Америчке базе и објекти распоређени су дуж арапске стране Залива, посебно у Бахреину и Катару, али Иран би такође могао, ако би желео, да циља део критичне инфраструктуре било које нације за коју сматра да је саучесник у америчком нападу, попут Јордана или Израела.
Разорни ракетни и напади дроновима на петрохемијска постројења компаније Сауди Арамко 2019. године, који се приписују милицији у Ираку коју подржава Иран, показали су Саудијцима колико су рањиви на иранске ракете.
Ирански суседи у Заливу, сви савезници САД, разумљиво су изузетно нервозни у овом тренутку јер ће се свака америчка војна акција на крају свалити на њихова плећа.
Прошлог месеца, Саудијска Арабија и УАЕ су рекли да неће дозволити САД да користе њихов ваздушни простор за било какав напад. То их не мора нужно поштедети иранске одмазде.
5. Иран узвраћа постављањем мина у Заливу
Ово се дуго представљало као потенцијална претња глобалном поморству и снабдевању нафтом, још од иранско-ирачког рата 1980–88. године, када је Иран заиста минирао пловне путеве, а миноловци Краљевске морнарице су помогли у њиховом чишћењу.
Уски Ормуски мореуз између Ирана и Омана је критична тачка. Око 20 одсто светског извоза течног природног гаса (ТПГ) и између 20–25 одсто нафте и нафтних нуспроизвода пролази кроз овај мореуз сваке године.
Док су се почетком ове недеље у Женеви одвијали преговори о споразуму између САД и Ирана, Иран је затворио мореуз на неколико сати како би извео вежбе бојеве муниције, први пут да је затворен од 1980-их, што је била симболична демонстрација силе.
У четвртак је, како се наводи, извео војне вежбе заједно са руским морнарима у Оманском заливу и Индијском океану.
Такође је извео вежбе брзог постављања морских мина. Ако би то поново урадио, то би неизбежно утицало на светску трговину и цене нафте. Највећи губитници у овом сценарију били би сам Иран, јер се ослања на извоз нафте за приходе, и његови главни купци у Азији, посебно Кина.
6. Иран узвраћа потапањем америчког ратног брода
Капетан америчке морнарице на ратном броду у Заливу једном је рекао да је једна од претњи из Ирана због којих се највише брине „напад ројевима“.
У том случају Иран лансира толико експлозивних дронова и брзих торпедних чамаца на једну или више мета да чак ни снажна блиска одбрана америчке морнарице није у стању да их све елиминише на време.
Морнарица ИРГЦ је одавно заменила конвенционалну иранску морнарицу у Заливу, а неки од њених команданата су се чак обучавали у Дартмуту за време шаха.
Иранске поморске посаде су велики део своје обуке фокусирале на неконвенционално или „асиметрично“ ратовање, тражећи начине да превазиђу или заобиђу техничке предности које ужива њихов главни противник, Пета флота америчке морнарице.
Потапање америчког ратног брода, праћено могућим заробљавањем преживелих међу његовом посадом, било би огромно понижење за САД.
Иако се овај сценарио сматра мало вероватним, разарач УСС Кол, вредан милијарду долара, осакаћен је самоубилачким нападом Ал Каиде у луци Аден 2000. године, у којем је погинуло 17 америчких морнара.
Пре тога, 1987. године, ирачки пилот млазног авиона грешком је испалио две ракете Екзосет на амерички ратни брод УСС Старк у Заливу, убивши 37 морнара.
САД ће имати две ударне групе носача авиона у региону када амерички брод УСС Џералд Р. Форд, који тренутно плови преко Средоземног мора, стигне у наредним недељама.
7. Режим се урушава, замењује га хаос
Ово је веома реална опасност и једна је од главних брига суседа попут Катара и Саудијске Арабије.
Поред могућности грађанског рата, какав су доживели Сирија, Јемен и Либија, постоји и ризик да се у хаосу и конфузији етничке тензије прелију у оружани сукоб, јер Курди, Белуџи, Азербејџанци и друге мањине покушавају да заштите свој народ усред националног вакуума моћи.
Велики део Блиског истока би свакако био срећан да види леђа Исламској Републици, а нико више од Израела, који је већ нанео тешке ударце иранским савезницима широм региона и који се плаши егзистенцијалне претње од сумњивог иранског нуклеарног програма.
Али нико не жели да види како највећа блискоисточна нација по броју становника, са око 93 милиона, тоне у хаос, изазивајући хуманитарну и избегличку кризу.
Највећа опасност сада је да председник Трамп, након што је акумулирао ову моћну силу близу иранских граница, одлучи да мора да делује или ће изгубити образ, и да рат почне без јасног крајњег исхода и са непредвидивим и потенцијално штетним последицама.
