Амерички председник Доналд Трамп поново је отворио питање изласка САД из НАТО-а, овог пута у далеко озбиљнијем тону него раније, усред рата са Ираном и растућих тензија на Блиском истоку, а многи аналитичари сматрају да Трамп то питање покреће као преговарачки алат.
Наиме, у интервјуу за Телеграф поручио је да озбиљно разматра такав потез, називајући НАТО „папирнатим тигром“ и тврдећи да савез више не функционише како би требало.
Изјаве које су изазвале реакције
„НАТО је данас непрепознатљив. Никада ме није уверио. Одувек сам знао да је папирнати тигар, а то зна и Путин“, рекао је Трамп.
Овакве изјаве долазе у тренутку када САД покушавају да пронађу излаз из рата са Ираном, док истовремено расте притисак на савезнике због њихове улоге у безбедности кључних поморских рута, посебно Ормуског мореуза.
Од Гренланда до Ирана: Иста претња, нови контекст
Трамп је и раније претио напуштањем НАТО-а, али тада у другачијем контексту. Почетком године није искључио ту могућност током спора око Гренланда, територије која припада Краљевини Данској, али коју Трамп сматра кључном за америчку безбедност.
„Не бих вам говорио шта сам спреман да учиним, али Гренланд је изузетно важан за националну безбедност“, говорио је тада Трамп.
Тај сукоб отворио је дубоке поделе између САД-а и европских савезника, али садашња ситуација додатно подиже улог. Рат са Ираном, поремећаји на тржишту нафте и несигурност у глобалној трговини стављају НАТО под највећи притисак у последњих неколико деценија.
Трамп је последњих седмица отворено критиковао савезнике јер, како тврди, не чине довољно да помогну у решавању кризе.
Шта би значио излазак САД из НАТО-а?
НАТО је основан 1949. године као колективни одбрамбени савез западних земаља, а данас окупља 32 чланице. Његово темељно начело садржано је у члану 5, који каже да се напад на једну чланицу сматра нападом на све.
Сједињене Државе од самог су почетка кључна сила унутар савеза, како војно тако и политички. Без њих, НАТО би изгубио велики део своје моћи и веродостојности. Зато стручњаци упозоравају да већ и само довођење у питање америчке посвећености савезу има озбиљне последице.
„Сама идеја изласка САД-а нагриза поверење, кохезију и веродостојност колективне одбране“, рекла је недавно Иларија Ди Ђоја, професорка америчког права на Универзитету Бирмингем Сити.
Може ли Трамп то уопште учинити?
Иако Трамп говори о могућем изласку, такав потез није једноставан. Закон о националној одбрани из 2024. године поставио је ограничења према којима председник не може једнострано повући САД из НАТО-а без двотрећинске већине у Сенату или одобрења Конгреса.
Правни стручњаци истичу да би Трамп могао покушати да заобиђе та ограничења позивајући се на своја овлашћења у спољној политици, али би то готово сигурно довело до институционалног сукоба између Беле куће и Конгреса. У таквом сценарију, коначну реч вероватно би имали судови.
Постоји и историјски преседан: председник Џими Картер 1978. године повукао је САД из одбрамбеног споразума са Тајваном, али тада није постојала оваква законска препрека.
Да ли је реч о политичком притиску или стварној намери?
Део аналитичара сматра да Трамп користи претњу изласком као преговарачки алат, посебно у контексту дугогодишњих оптужби да европске земље не издвајају довољно за одбрану.
Међутим, други упозоравају да је ситуација сада другачија.
За разлику од ранијих спорова, актуелни контекст укључује рат са Ираном, дестабилизацију кључних енергетских рута и отворене несугласице унутар западног савеза.
У таквим околностима, Трампове изјаве више се не доживљавају само као политички притисак, већ као реална могућност која би могла променити глобалну безбедносну архитектуру.
Зато питање више није само да ли би Трамп то могао учинити, већ шта би такав потез значио за Европу, НАТО и цео међународни поредак.
