Seoska turistička domaćinstva, salaši i etno-kuće koji su upisani u sistem E-turista i žele da unaprede svoju ponudu, do 15. aprila mogu da konkurišu za bespovratna sredstva Ministarstva turizma i omladine. Za samo mesec dana, broj registrovanih seosko-turističkih domaćinstava u tom sistemu, sa 760 porastao je na 860.
Uz ulaganje od 10 odsto sopstvenog novca, od države mogu da dobiju 2,9 miliona dinara za izgradnju bazena, platoa, rekonstrukciju i nadogradnju postojećih objekata, kao i za energetsku efikasnost.
Državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Uroš Kandić izjavio je za RTS da je to posledica konkursa koji je raspisala država jer su ljudi dobili snažan motiv da legalizuju svoje poslovanje i da se prijave u sistem E-turista.
„Od oktobra, kada smo najavili ovu uredbu, imamo za oko 20 odsto više prijavljenih seoskih domaćinstava. Podsticajne mere koje smo videli i u slučaju sa vaučerima su apsolutno motivišući faktor, više nego recimo inspekcijski nadzori i kažnjavanje“, kazao je Kandić.
Interesovanje za pomoć države je veliko, naveo je Kandić i dodao da će prioritet prilikom odobravanja subvencija imati projekti koji su zasnovani na kvalitetu i inovativnosti.
„Oni mogu konkurisati za izgradnju objekata, za dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, za parterna uređenja, nabavku dodatne opreme, kao i za bazene i unapređenje energetske efikasnosti“, naveo je državni sekretar.
Sve više stranaca posećuje seoska gazdinstva
Najtraženija su seoska domaćinstva koja nude domaću hranu. „Vlasnici 96 odsto ponude u ruralnom turizmu su fizička lica, a samo četiri odsto pravna lica ili preduzetnici. Veći deo fizičkih seosko-turističkih domaćinstava ima i gastronomsku ponudu, jer im je na taj način jeftinije da posluju, a sa druge strane, to je privlačeći faktor za turiste“, rekao je Kandić.
Prema njegovim rečima, nisu samo domaći turisti koji posećuju seoska gazdinstva, nego je sve više i stranaca.
„Imamo rast od 66 odsto kada je u pitanju dolazak stranaca u seoska domaćinstva, što je izuzetno dobro, ali i dalje su domaći turisti ti koji prevladavaju, negde otprilike oko tri četvrtine su domaći turisti“, rekao je Kandić.
Zaključio je da pored roditelja sa decom i penzionera koji žele miran odmor u prirodi, u selu sve više odmaraju i zaposleni u oblasti IT sektora, inženjeri i svi oni koji mogu slobodnije da raspolažu radnim vremenom.
Izazovi i održivi razvoj
Etno turizam u Srbiji predstavlja značajan segment u razvoju seoskih područja, nudeći brojne prednosti kako za lokalno stanovništvo, tako i za posetioce. Ova vrsta turizma omogućava očuvanje kulturnog identiteta regiona, promovišući tradicionalne vrednosti, običaje i zanate. Za domaćinstva, etno turizam može biti izvor prihoda koji doprinosi ekonomskoj stabilnosti i smanjenju seoskog iseljavanja. Pored toga, razvoj seoskih domaćinstava kroz turizam podstiče održivu upotrebu prirodnih resursa i zaštitu životne sredine.
Seoska domaćinstva u Srbiji često se transformišu u mesta koja pružaju autentično iskustvo, nudeći smeštaj, domaću hranu i aktivnosti koje odražavaju način života u ruralnim područjima. Ovo ne samo da obogaćuje turističku ponudu, već i pomaže u očuvanju biodiverziteta i kulturnog nasleđa. Turisti imaju priliku da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima, poput berbe voća, pripreme tradicionalnih jela ili radionica starih zanata, što doprinosi boljem razumevanju i cenjenju lokalne kulture.
Integracija seoskih domaćinstava u turističke aktivnosti takođe podstiče razvoj novih poslovnih mogućnosti, kao što su proizvodnja i prodaja suvenira, organske hrane i rukotvorina. Ovo direktno utiče na povećanje zaposlenosti i zadržavanje mladih u ruralnim područjima, koji bi inače mogli tražiti mogućnosti za rad u gradovima. Etno turizam takođe promoviše međukulturno razumevanje i toleranciju, što je posebno značajno u društvima koja se suočavaju sa izazovima globalizacije i kulturnog ujedinjenja.
Ulaganje u infrastrukturu i usluge, kao što su putevi, internet i turističke informacije, ključno je za uspeh etno turizma. Poboljšanje ovih uslova može značajno povećati pristupačnost i privlačnost seoskih područja za posetioce. Osim toga, obuka i edukacija lokalnog stanovništva o gostoprimstvu i marketingu mogu doprineti kvalitetnijem pružanju usluga i boljem iskustvu za turiste.
Uz sve ove prednosti, važno je napomenuti da etno turizam treba razvijati na održiv način, kako bi se izbeglo preopterećenje resursa i osigurala dugoročna korist za zajednicu. Održivi razvoj seoskog turizma generiše lokalni prihod i integriše lokalne zajednice sa ciljem poboljšanja životnog standarda i smanjenja siromaštva; čuva prirodna i kulturna dobra kao što su biodiverzitet, kulturno nasleđe i tradicionalne vrednosti
