U neočekivanom obrtu događaja, vlada Sjedinjenih Američkih Država, pod vođstvom i republikanaca i demokrata, ponovo definiše svoju ekonomsku politiku, signalizirajući značajan odlazak od decenija globalne slobodne trgovine.
Katalizator za ovu promenu, može se pratiti kroz kompleksno mešanje mera zaštite usmerenih ka čuvanju domaćih industrija, rešavanju ekoloških problema, osiguranju ključnih lanaca snabdevanja i suzbijanju brzog uspona Kine kao globalnog ekonomskog diva.
Era globalne trgovine, relativno nov fenomen koji je uveo revoluciju u načinu proizvodnje i distribucije proizvoda, sada se suočava s fundamentalnim izazovom.
Globalna ekonomija je nastala nakon drugog svetskog rata
Međusobno povezane globalne ekonomije doživela je procvat nakon Drugog svetskog rata, kada su Sjedinjene Američke Države, izlazeći kao supersila, preuzele vođstvo u uspostavljanju ekonomske uredbe zasnovane na svojim pravilima. Američki dolar postao je ključna tačka, stabilizujući sistem i olakšavajući međunarodnu trgovinu.
Ideologija slobodnog tržišta koja je usledila omogućila je korporacijama da izvor materijala i radnu snagu prošire globalno, van granica SAD, što je rezultiralo bržim ekonomskim rastom i razvojem.
Međutim, koristi ove globalne ekonomije nisu bile ravnomerno raspoređene. Fenomen zvani „Kineski šok“, svedok je miliona radnih mesta premeštenih u inostranstvo, posebno u sektorima proizvodnje, što je dovelo do ekonomske nevolje u određenim regionima Sjedinjenih Američkih Država.
Obećanje da će slobodna trgovina izazvati demokratsku revoluciju u Kini takođe se pokazalo netačnim, s’ obzirom da je zemlja iskoristila svoj ekonomski uspeh da izazove SAD na globalnoj sceni.
Cilj je poboljšanje domaće industrije SAD
Protekcionističke mere sadrže četiri ključna motiva. Prvo, potreba da se zaštite radnici suočeni sa gubicima poslova usled „autsorsinga“ (jeftinija radna snaga izvan SAD). Drugo, sve veća svest o ekološkim posledicama neograničene globalne trgovine, što podstiče vlade da se umešaju i promovišu održive prakse.
Treće, ranjivost koju je izazvala pandemija COVID-19, jer su poremećeni lanci snabdevanja ostavili mnoge nacije bez osnovnih dobara, što dovodi do preispitivanja međusobno povezanog globalnog sistema. Na kraju, zabrinutost zbog nacionalne bezbednosti, posebno u vezi sa brzim ekonomskim i vojnim proširenjem Kine, navela je SAD da ponovo proceni svoj ekonomski odnos sa ovom rastućom supersilom.
Država daje subvencije kako bi se proizvodnja zadržala unutar granica, a tarife na uvoz su veće uz ograničenja uvoza stranih proizvoda.
SAD, nekada najveći zagovornik slobodne trgovine, sada aktivno menja svoju ekonomsku politiku kako bi vratila određene industrije, poput proizvodnje mikročipova, unutar svojih granica.
Primeri protekcionizma u ostalim državama
U relativno iznenadnoj promeni, vlade širom sveta poništavaju ideju globalizacije, ovog „rešenja“ za sve naše probleme. Odbacuju je. Indija plaća kompanijama da zadrže svoju proizvodnju unutar sopstvenih granica, posebno za važne industrije poput farmaceutike i elektronike.
Južna Koreja daje novac poreskih obveznika kompanijama za proizvodnju infrastrukture zelene energije umesto da čeka da slobodno tržište dođe da je izgradi.
Japan plaća kompanijama da premeste proizvodnju nazad u Japan i da premeste svoje lance snabdevanja dalje od Kine.
Australija koristi novac poreskih obveznika da podstakne rudarske kompanije da uspostave preradu retkih zemaljskih minerala unutar svojih granica umesto u inostranstvu.
Nigerija uvodi ograničenja na strane robe koje želi da vidi proizvedene domaćinski, poput pirinča i cementa. Ne žele da budu zavisni od drugih zemalja.
A onda imate Evropu, gde tone zemalja ulažu državni novac i štite domaće industrije koje su uvek bile usmerene globalnom ekonomijom, poput energije, poljoprivrede i automobilske industrije.
Vlade se uključuju u subvencionisanje domaćih tržišta podstičući kompanije i potrošače da proizvode i prodaju proizvode unutar zemlje umesto da traže mesto na globalnom tržištu. I naravno, prednjači u svemu ovome originalni zagovornik savremene slobodne tržišne globalne ekonomije, Sjedinjene Američke Države, koje iznenada menjaju kurs od kako su delovale, sve do, recimo, Obame.
Težnja da se mikročipovi prave u Americi
Bajdenov plan se satoji u tome da pokuša da izvuče lance snabdevanja za ove mikročipove iz kineskog susedstva, znači iz Tajvana, vraćajući ih unutar granica SAD na mesta kao što je Nju Albani i Ohajo.
Vlada ne samo da pruža finansijske podsticaje, već i nameće prepreke kako bi zaštitila domaće proizvođače. Sa rastućim globalnim tenzijama,ekonomskim rivalitetima i promenama u geopolitičkim odnosima, zemlje ponovo procenjuju svoju zavisnost od proizvodnih lanaca širom sveta.
Ranjivost izložena tokom pandemije podstakla je težnju ka većoj samoodrživosti i otpornosti u ključnim industrijama. Vlade širom sveta ulažu u domaću proizvodnju i štite ključne sektore poput energetike, poljoprivrede i tehnologije.
Uspon ekonomske nacionalizacije, kako se vidi u SAD, odražava širi trend u kojem zemlje stavljaju nacionalne interese ispred ideala savršeno povezanog globalnog tržišta.
Raspad globalne ekonomije
Zaključno, raspad globalne ekonomije, nekada dočekivan kao simbol napretka, sada ustupa mesto novoj eri obeleženoj protekcionizmom i ekonomskim nacionalizmom. Promene su pokrenute složenim odnosom faktora, od suočavanja s gubicima radnih mesta i ekoloških briga do osiguravanja ključnih lanaca snabdevanja i suprotstavljanja brzom usponu geopolitičkih rivala.
Dok se zemlje bore s ovim izazovima, budućnost globalne trgovine visi o koncu, a svet posmatra kako će ekonomska prestrojavanja oblikovati decenije koje su pred nama.
