Iran je u maju otvorio svoju prvu direktnu železničku vezu sa Kinom — prvu železničku vezu te zemlje sa Azijom koja se ne oslanja na pretovar preko morskih luka ili Rusije, značajno poboljšavajući svoju nacionalnu bezbednost smanjenjem ranjivosti izvoza na pretnju američke mornarice po morski teret, piše BneIntelliNews.
Nakon tihog otvaranja prve direktne iranske železničke veze s Kinom, neki analitičari tvrde da je to bio jedan od razloga vojne eskalacije izraelskog napada na Iran 12. juna. Železnička veza je značajna prekretnica u naporima Teherana da proširi trgovinske i infrastrukturne veze širom Evroazije. Prvi voz je krenuo iz Teherana u maju, putujući više od 5.300 km do kineskog grada Si’an za nešto više od 14 dana, izvestili su iranski državni mediji.
Veliki kineski planovi za Srednju Aziju i Bliski istok
Ruta, koja prelazi Turkmenistan i Kazahstan pre nego što uđe u zapadnu Kinu, deo je šireg koridora Kina–Srednja Azija–Zapadna Azija u okviru pekinške inicijative Pojas i put (BRI). Iranski zvaničnici opisali su otvaranje kao „proboj“, jer će smanjiti troškove prevoza i vreme isporuke robe između dve zemlje. Kopneno putovanje je znatno kraće od tradicionalnih pomorskih ruta preko Malakskog moreuza i Sueckog kanala. Ruta takođe efikasno zaobilazi američke sankcije Iranu i pruža Kini bolji kopneni pristup Bliskom istoku.
„Pokretanje ovog koridora veliki je korak napred u diverzifikaciji iranskih trgovinskih ruta i jačanju njegovog položaja u regionalnom tranzitu“, rekao je iranski ministar saobraćaja i urbanog razvoja Mehrdad Bazarpaš. Očekuje se da će železnička veza omogućiti direktnu isporuku iranske rasute robe poput petrohemijskih proizvoda, poljoprivrednih dobara i građevinskog materijala, a istovremeno olakšati uvoz kineske elektronike, mašina i potrošačke robe.
Iran je poslednjih godina uložio velika sredstva u proširenje svoje železničke infrastrukture, što je deo šireg razvoja kopnenih veza, uključujući tzv. Srednji koridor. Tako je u novembru 2023. otvorena nova železnička veza između Kine i Kazahstana – pruga Ajagoz–Tačeng, koja je takođe deo BRI-ja. Nova železnička pruga povezuje Tačeng u zapadnoj kineskoj regiji Sinđang sa Ajagozom u istočnom Kazahstanu. To je treći železnički granični prelaz između dve zemlje, uz koridore Alašankou–Dostik i Horgos–Altinkol. Osim toga, u razvoju je veza Kina–Kirgistan–Uzbekistan, koja će povezati Kašgar (Kina) preko Torogarta (Kirgistan) sa Andijanom (Uzbekistan). Kina i Tadžikistan su još uvek u fazi memoranduma i pregovora o izgradnji železničke veze preko prevoja Kulma, što bi bila prva direktna železnička veza Tadžikistana sa Kinom.
Dodatni podsticaj za rat?
Iranska teretna ruta, koja povezuje centralni kineski grad Si’an sa obližnjom suvom lukom Aprin, prvi je direktni iranski železnički koridor sa Kinom, ali je projekat takođe opisan kao strateška veza koju Zapad želi da spreči. U roku od nekoliko dana od puštanja pruge u rad, Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli su niz visokointenzivnih vazdušnih napada na iransku infrastrukturu, zvanično usmerenih na zaustavljanje nuklearnog programa zemlje — ali je i železnica bila meta.
O vezi između železnice i izraelskog napada pisao je i poznati South China Morning Post, koji objašnjava da je nedeljama pre izraelskog napada američka mornarica posebno revnosno kontrolisala i blokirala iranske tankere. Navodi se da je vreme transporta između Teherana i centralne Kine smanjeno sa 30–40 dana na 14. Izrael ovu vezu vidi kao „egzistencijalnu pretnju“ koja može pomoći Iranu čak i u razvoju nuklearnog programa.
Ključno je da ruta pomaže u ublažavanju rizika po energetsku bezbednost Kine i tzv. dileme Malaka – dve trećine kineske pomorske trgovine i 80% uvoza sirove nafte prolazi kroz Malakski moreuz, što je ključna saobraćajna uska grla, ali time Kina postaje veoma ranjiva. Kineski mediji navode da ovogodišnji pregovori Pekinga i Teherana imaju za cilj da novootvorenu rutu učine jačom, stabilnijom i sa većim kapacitetom za transport sirove nafte. Interesantno je da se ovih dana proširila vest da Iran potencijalno kupuje kineske lovce.
Hormuški moreuz
U roku od nedelju dana, iranski parlament je glasao za zatvaranje Hormuškog moreuza, što su analitičari nazvali „samonanetom ranom“, budući da se iranski budžet u velikoj meri oslanja na izvoz nafte, od koje većina ide u Kinu. Međutim, železnica pruža alternativnu izvoznu vezu sa Kinom kako bi se održao delimični priliv novca čak i u slučaju zatvaranja pomorskog saobraćaja. Skraćivanjem vremena kopnenog transporta na oko 15 dana, pruga takođe zaobilazi zapadni sistem osiguranja, logistike i plaćanja koji predstavlja osnovu globalne trgovine i često se koristi za sankcionisanje Irana.
Razvoj događaja dogodio se u trenutku tihe rekalibracije američke politike prema Iranu. Dok je Vašington zadržao oštru retoriku, pod republikanskom administracijom Donalda Trampa navodno se pripremao da ukine određene sekundarne sankcije kineskim subjektima koji kupuju iransku naftu. Zauzvrat, te transakcije bi se vodile preko escrow računa pod kontrolom SAD, čime bi Teheranu bio omogućen ograničen pristup dolarima – ali pod američkim finansijskim nadzorom.
Iransko uspostavljanje direktne železničke pruge s Kinom možda je sprečilo ili potkopalo takav potencijalni aranžman. Koridor predstavlja strukturni mehanizam koji Kini i Iranu omogućava produbljivanje ekonomskih veza van domašaja američkog nadzora, u vreme kada Beloj kući sve više znači kontrola nad iranskim prihodima od nafte. U celini, ova železnička veza deo je šire politike Teherana usmerene na smanjenje američkog uticaja u Iranu i vezivanje za novi kinesko-ruski evroazijski sistem — deo nastojanja Moskve i Pekinga da izgrade multipolarni svetski poredak.
„Rat koji je usledio bio je, u suštini, nadmetanje oko lanaca snabdevanja, valutne hegemonije i strateškog povezivanja. Iran je pokušao da promeni uslove svoje globalne integracije“, zaključuje Mena Unleashed, analitički profil koji najverovatnije potiče iz Irana.
