Ekonomska kriza, demarkacija granice sa Azerbejdžanom, poraz u ratu i predaja određenih sela Bakuu doveli su do masovnih protesta u Jerevanu kojima se, barem za sada, ne vidi kraj. Nakon izgubljenog rata 2020. godine, likvidacije Nagorno-Karabaha, velikog broj izbeglica, pogoršanja odnosa sa Rusijom i ekonomske krize, opozicija u Jermeniji je izašla na ulice.
Protesti, koji su počeli 9. maja, su najmasovniji u poslednjih nekoliko godina.
Opozicija traži smenu premijera Nikola Pašinjana, a njihove zahteve podržava i crkva, tačnije namesnik Tavuške eparhije Jermenske apostolske crkve, arhiepiskop Bagrat Galstanjan.
Od protesta do protesta
Današnji premijer Jermenije počeo je da se bavi politikom 2012. godine, kada je bio izabran za poslanika Narodne skupštine. Bio je član stalnih skupštinskih odbora za spoljne odnose i za pitanja teritorijalne uprave i lokalne samouprave. Narednih šest godina zauzimao je razne državne dužnosti, sve dok 2018. nije počeo da organizuje masovne proteste protiv izbora Serža Sargsjana za premijera.
Nakon velikih protesta Pašinjan i Sargsjan su nekoliko puta pregovarali o smeni vlasti.
Već 23. aprila 2018. godine premijer Sargsjan je podneo ostavku, rekavši: „Nikol Pašinjan je bio u pravu. Napravio sam grešku. Sadašnja situacija ima nekoliko rešenja, ali neću pristati ni na jedno. Napuštam funkciju šefa zemlje“. Prvog maja 2018. godine, tokom glasanja u parlamentu, Pašinjan nije dobio većinu glasova i pozvao je na blokiranje transportnih objekata i masovne proteste. Već dva dana kasnije, više od trećine poslanika ponovo ga je kandidovalo za mesto premijera Jermenije, što je bilo dovoljno da Pašinjan preuzme vlast.
U jeku nemira i masovnih protesta u Jerevanu, koji su počeli posle poraza u ratu u Karabahu 2020. godine, Pašinjan je podneo ostavku na mesto premijera zajedno sa vladom 25. aprila 2021. godine. Istovremeno je nastavio da obavlja funkciju premijera zemlje, a 21. juna na prevremenim izborima odneo je pobedu koja je doživljena kao neočekivana. Frakcija na čelu sa Pašinjanom dobila je 53,92 odsto glasova. Glavni konkurent mu je bio blok bivšeg predsednika Roberta Kočarjana, koji je dobio 21,04 odsto. Opozicija u zemlji se nije složila sa rezultatima izbora zbog mnogobrojnih neregularnosti i pokušala da ospori rezultate pred Ustavnim sudom, ali nije uspela.
Nakon nekoliko godina i pogoršavanja situacije, opozicija je ponovo na ulici, ali je sada Pašinjan taj koji sedi u premijerskoj stolici.
Predaja teritorije i uloga crkve
Od leta 2020. pa do maja 2024. Jermenija nije videla toliko velike i organizovane antivladine proteste. Opozicija je izašla na ulice nakon predaje Nagorno-Karabaha Bakuu, masovnog napuštanja te teritorije od strane Jermena i razgraničenja državne granice sa Azerbejdžanom.
Protesti su počeli 9. maja i okupili su oko 70.000 ljudi, što je za Jerevan veoma značajna cifra. Narod koji protestuje je nezadovoljan načinom na koji se sprovodi demarkacija granice sa Azerbejdžanom, odnosno, politikom premijera koja podrazumeva predaju pograničnih jermenskih teritorija. U aprilu 2024. godine, Jerevan i Baku su saopštili da su specijalne komisije dve zemlje odredile kuda će tačno prolaziti granica. Cilj je da se granice dve zemlje dovedu u one okvire koji su postojali u trenutku raspada SSSR-a. U skladu sa tim dogovorom, niz sela u blizini Tavuške oblasti Jermenije trebalo bi da postanu deo Azerbejdžana.
Ne treba zaboraviti ni jug zemlje – oblast Sjunik, gde se redovno dešavaju incidenti na granici dve države. Azerbejdžan, uz pomoć Turske, insistira da se stvori međunarodni put do Nahičevanske oblasti – azerbejdžanske eksklave koja je odvojena od „velikog Azerbejdžana“ upravo Sjunikom.
Međutim, mnogi Jermeni na jugu zemlje vide to kao pokušaj aneksije međunarodno priznate jermenske teritorije i povod za novi rat. Upravo su na jugu počele prve blokade puteva i incidenti sa policijom.
Svi ti događaji su imali kumulativni efekat, što je dovelo do masovnih protesta u Jerevanu. Jermenska Apostolska Crkva je podržala narod ali niko nije očekivao da će upravo predstavnik crkve postati vođa opozicije.
Poglavar Tavuške eparhije Jermenske apostolske crkve, arhiepiskop Bagrat Galstanjan, predvodi proteste tražeći ostavku jermenskog premijera i prekid razgraničenja sa Azerbejdžanom. To, zapravo, nije bila njegova ideja već opozicije koja je predložila za lidera čoveka koji nije u politici. Galstanjan je prihvatio ponudu i zamrznuo versku službu da bi učestvovao u političkim procesima.
Opozicija je pozvala na masovno otkazivanje poslušnosti, nastavak mitinga i blokadu puteva što je dovelo do većih nereda. Prema poslednjim podacima, danas su privedena 284 demonstranta, 273 osobe su već puštene.
Protesti na ulicama Jerevana se ne smiruju, a opozicija je spremna da protestuje sve dok trenutni premijer ne podnese ostavku. Ranije je Pašinjan to sam radio kada su se približavali problemi, kako bi produžio svoj mandat. Tokom svoje vladavine, on je već dva puta raspuštao parlament i raspisivao vanredne parlamentarne izbore, ali je oba puta zadržao mesto premijera.
Mandat Pašinjana ističe 2026. godine i svaki novi pokušaj nametanja vanrednih izbora od strane vlasti bi samo mogao dodatno da pogorša stanje u zemlji. Sa druge strane, opozicija Jermenije još ne deluje dovoljno ubedljivo i ujedinjeno da bi mogla u skorije vreme da smeni Pašinjana sa vlasti.
Jedno je sigurno, a to je da će naredih pola godine za Jermeniju biti izuzetno turbulentno piše RT Balkan.
