Žoze Murinjo i Roma su se rastali – stigla je do kraja priča za koju su se mnogi nadali da će imati srećan kraj.
Ipak, kao i ostale „posebne“ priče proteklih godina, ni ova se nije slavno završila.
Portugalac, nekada prvo i najveće ime svetskog fudbala, upisao je u svoju biografiju još jednu neuspešnu sezonu, sudeći po statističarima i onima koji samo trofeje smatraju za merilo uspeha.
Istini za volju, Murinjova Roma je nanizala loše rezultate – u proteklih pet kola, „vučica“ je samo jednom pobedila.
Trenutno je deveta na tabeli Serije A, što svakako nije rezultat kojem su se nadali u Rimu. Barem u onom delu „večnog grada“ koji navija za Romu.
A taj deo nije mali.
Ali, slike rastanka, na kojima su navijači, ali i sam Murinjo, uplakani, govore da je Portugalac ipak učnio nešto „posebno“ u Rimu.
Trofej koji je Rim čekao šest decenija
Roma je čekala na evropski trofej od 1961. godine, a upravo ga je doneo Murinjo, vodivši Romu do trijumfa u Ligi konferencije, kada je u finalu pobedila Fejenord sa 1:0.
Čovek koji je sa jednim Portom osvojio Ligu šampiona, a isto to učinio i sa Interom, dok je Mančester junajtedu doneo trofej Lige Evrope, proteklih godina nije u žiži interesovanja zbog rezultata koje mnogi smatraju neuspešnim.
Murinjo je sam govorio da, uprkos tome što mnogi ne shvataju, svojim najvećim uspehom u proteklom periodu smatra drugo mesto sa Mančester junajtedom.
Da li je bio u pravu, govore rezultati i igre „đavola“ nakon Murinja.
Opet, može se polemisati i o startnoj poziciji Portugalca u ostalim klubovima – Totenhemu i, pre svega, Romi.
U Londonu nije doneo trofej, zbog čega je dobio otkaz. Ali, Totenhem je poznat po neosvajanju trofeja. Tako da nije baš na mestu argument da je bio neuspešan. Samo je bio u skladu sa pedigreom kluba, a ništa lošijih od brojnih velikih imena na tom mestu pre i posle njega.
U Romi, sa druge strane, imao je mlade snage na koje se oslonio, potpomognute veteranima kojima je pokušao da udahne novi život.
I opet – osvojio je trofej koji su navijači čekali punih šest decenija.
Bilo kako bilo, priča sa „vučicom“ se završila, a pravo pitanje je šta će Murinjo sada.
Premijer liga, Saudijska Arabija, reprezentativni fudbal?
Uprkos mišljenju da je njegovo vreme prošlo, brojni navijači u Premijer ligi voleli bi da ponovo vide „posebnog“ na Ostrvu.
Tri imena se spominju kao potencijalne destinacije – Njukasl, Čelsi, čak i Mančester junajted.
Njukasl je imao jak početak sezone, ali je u poslednje vreme vrlo loš, pa mnogi očekuju „šok terapiju“ na „Sent Džejms parku“.
Edi Hau je menadžer pod najvećim pritiskom u Premijer ligi, pa bi vlasnici Njukasla mogli da to učine upravo sada kada je slobodan jedan od najboljih trenera 21. veka.
Pojedini navijači Čelsija se nadaju trećem Murinjovom dolaskom u klub.
Murinjo je udahnuo svež vazduh u ostrvski fudbal kada je došao 2004. godine, možda ne toliko fudbalski koliko svojom harizmom, stavom i sveukupnom pojavom.
Sa „plavcima“ je osvojio tri titule šampiona, kao i jedan FA Kup.
Najnerealnija opcija je Mančester junajted.
Murinjo je 2016. godine došao na „Old Traford“, a Junajted, koji je (bio) u rasulu, vodio do Liga Kupa i Lige Evrope.
Junajted i ove godine razočaravajuće igra, uprkos ogromnim ulaganjima, pa ne bi bilo neočekivano da se uprava odluči za rastanak sa Erikom ten Hagom.
Saudijska Arabija može biti zanimljivo tržište za Murinja.
Portugalac je, po sopstvenom priznanju, odbio nekoliko unosnih ponuda zbog Rome, koju nije želeo da napusti.
Sada te unosne ponude mogu biti još bolje, pa se tržište na Bliskom istoku pokazuje kao veoma realna opcija.
Poslednja opcija, na koju prethodnih godina „posebni“ nije bio spreman, jeste reprezentativni fudbal.
Njegova Portugalija u ovom trenutku svakako neće menjati selektora – Roberta Martineza, pred početak Evropskog prvenstva.
Međutim, ukoliko Portugalci ne budu uspešni na šampionatu Evrope, moglo bi konačno da dođe do dogovora Murinja i tamošnjeg saveza.
Nema žurbe za novim poslom
Sigurno je samo da Murinjo ne mora da žuri sa odlukom.
Murinjo je sa „vučicom“ imao ugovor do leta 2024. godine, pa će zbog otkaza Roma morati da mu plati oko 3.500.000 evra.
Ali to nije prvi put da Murinjo dobije popriličan novac zbog raskida ugovor. Štaviše, nije ni najviše. Tačnije, ovo je daleko manje od prethodnih.
Kada je prvi put napustio Čelsi, 2007. godine, Murinjo je dobio 21.000.000 evra. Milion manje dobio je od Reala, a kada je drugi put napustio Čelsi – 10.000.000.
Totenhem je napustio sa 17.000.000 evra, dok je najsrećniji zbog otkaza bio u Mančesteru 2018. godine, kada je otišao sa „teatra snova“ sa 23.000.000 evra.