Da li ste znali da je Srbin Pit „pištolj“ Maravić bio jedan od najboljih NBA igrača svih vremena? Bio je pravi zabavljač koji je košarku približio publici tokom 70-tih godina 20. veka.
Nakon legendarne karijere na Luizijana državnom Univerzitetu, igrao je 10 sezona u NBA ligi, pri čemu je čak pet puta učestvovao na „All-Star“ utakmicama i jednom osvojio titulu za najboljeg šutera lige.
Igrao je van okvira tadašnje košarke
Njegovi pokreti na terenu, šutevi i dodavanja su bili nešto neviđeno u to vreme, a mnogi tradicionalisti u košarci su smatrali da je zbog toga Maravić više usredsređen na stil igre nego na smisao. Ipak, Maravić je postizao ogroman broj poena i bio jedan od nosilaca igre i Atlanta Hoksima (Atlanta Hawks) i Nju Orleans Džezu (New Orleans Jazz).
Maravić je bio nosilac brojnih rekorda, poput najvećeg broja poena u karijeri (3667), najveći prosek postignutih poena (44,2 po utakmici), najveći broj postignutih poena iz igre (1387) i pokušaja poentiranja (3166), kao i najveći broj odigranih utakmica u karijeri sa 50 postignutih poena (28).
Šut kao Stojaković, dribling kao Bodiroga
Imao je šut kao Stojaković, a dribling kao Bodiroga, a pored toga radio je stvari koje ova dvojica nikad nisu uradila. Kao dečak, imao je samo jednu igračku: košarkašku loptu. U ruke mu je dao njegov otac Petar Maravić, košarkaški trener i naučio ga osnovama igre pod obručima.
Mališa je vodio loptu dok je hodao prema bioskopu, dok je gledao film u bioskopu, dok se vraćao iz bioskopa. Tapkao ju je dok je vozio bicikl. Kad ga je otac vozio negde kamionetom, dečak bi izbacio ruku kroz prozor i vodio loptu, sve dok ne bi stigli tamo gde su se uputili. Šutirao je i driblao svakog dana.
Najbolji igrač koledž košarke svih vremena
Ovo je priča o Srbinu “Pistol” Pitu Maraviću, jednom od najboljih NBA igrača svih vremena i najboljem igraču koledž košarke svih vremena. Na svojoj “Lujzijani stejt” svake godine davao je u proseku po 44 poena, a u desetogodišnjoj NBA karijeri postizao je prosečno skoro 25 poena po utakmici.
Sa loptom je radio stvari koje niko pre ni posle njega nije radio, niti će. Bio je visok 196 centimetara i imao idealnu visinu za jednog beka / krilo. Atletski, bio je daleko ispod ljudi koji danas igraju košarku. Bio je čupav, maltene neugledan, verovatno bi svaki klinac koji bi ga danas video pomislio da bi ga dobio jedan na jedan. Bože, kakva greška.
Uz sve ovo, bio je lud. Lud za košarkom, ali stvarno lud. Plakao je kad bi njegov tim izgubio, a nije bilo neuobičajeno da na utakmicu dođe totalno pijan.
Strastveno je verovao u vanzemaljce
Na krovu kuće jednom ja nacrtao velika slova: “Uzmite me!” Bila je to njegova iskrena poruka vanzemaljcima, u koje je tako strastveno verovao.
Kroz centar Nju Orleansa redovno je vozio svoju limuzinu obloženu kožom aligatora, a jednom je rekao da mu je najveća fantazija u životu da “bude nevidljiv”, kako bi mogao da “poskida glave svima iz bogatih bankarskih porodica”. Denis Rodman je za njega bio malo dete.
Ali, upravo ovo nepokorivo ludilo, kombinovano sa hiljadama sati besomučne vežbe, učinilo je od Pita jednog od najboljih napadača koje je košarka videla. Nije postojao način, niti bi danas postojao način, da ga sačuvate. Koševi iz nemogućih pozicija, pasovi kroz noge, iza leđa, preko glave, čuveni “no look pass”, sve je to Pit radio prvi, i ne samo prvi, nego najbolje ikada.
Ljudi su sedamdesetih gledali NBA zbog Maravića, a ne zbog Džabara
Drugi deo čarobne slagalice koja je podigla NBA u zvezde bio je Džulijus Irving (Dr J.), ali to je sasvim druga priča. Da bi oni koji ga nikad nisu gledali shvatili kakav je igrač bio, recimo ovo: imao je šut kao Stojaković, a dribling kao Bodiroga. A pored toga radio je stvari koje ova dvojica nikad nisu uradila. Na svakoj utakmici.
Popularni „Pistol Pit“ je u NBA odigrao ukupno 10 sezona, za Atlantu, Nju Orleans, Jutu i Boston. U proseku je postizao 24,2 poena po utakmici, uz 5,4 asistencije i 4,2 skoka. U veče 25. februara 1977. godine ubacio je Njujorku 68 poena. Pet puta je dao više od 50 poena na utakmici, a 35 puta više od 40 poena. Umro je na terenu, u 40. godini života. Dok je igrao ulični basket, prepuklo mu je srce.
Rođen je bez leve koronarne arterije
Ležeći dole, rekao je “sad se stvarno dobro osećam”, i umro. Kasnije su otkrili da je rođen bez leve koronarne arterije. U prevodu, jedan od najboljih napadača u istoriji košarke je uvek bio na korak od smrti. I korak ispred drugih.
Rođen je 22. juna 1947. godine u Pitsburgu-Pensilvanija u malom predgrađu Alikipa, od roditelja srpskog porekla, on je od najranijeg detinjstva svoju familiju i prijatelje oduševljavao svojim košarkaškim umećima.
Pit je tada, potpuno opsednut košarkom, obično po čitave sate vežbao kontrolisanje lopte, razne trikove, dodavanja, „lažnjake“ kao i šuteve sa velike udaljenosti. Vežbanje se isplatilo kada se Pit pridružio prvotimcima srednjoškolskog košarkaškog tima kao osmi na listi.
On je kao tinejdžer pohađao dve srednje škole, D. V. Daniel Haj Skul (engl. D. W. Daniel High School) u Južnoj Karolini i Broton Haj Skul (engl. Broughton High School) u Rejliju (engl. Raleigh) u Severnoj Karolini. Takođe, pohađao je i jednu pripremnu godinu u Edvard militeri institutu (engl. Edward Military Institute) u Salemburgu, Severna Karolina.
Koledž skautima se dopao zbog svoje svestranosti u igri
Tokom tih godina koje je proveo u srednjim školama, dopao se univerzitetskim (koledž) skautima zbog svojih šuterskih sposobnosti, driblinga, dodavanja i skorom postignutih poena.
Priča se da je Pit želeo da se upiše na Univerzitet Zapadne Virdžinije (engl. West Virginia University), ali mu je otac na to zapretio da ako ne potpiše za LSU ne treba više nikada ni da se vraća kući.
I tako, 1966, Pit je zaista odlučio da se upiše na Državni univerzitet Luizijane – LSU (engl. Louisiana State University), i da igra za svoga oca, koji je tada bio novopostavljeni glavni trener univerzitetskog košarkaškog tima. Baš tu je Pištolj Pit (engl. Pistol Pete), sve sa svojim zaštitnim znakom-zarozanim soknama, postao legendaran.
A jedan od njegovih klupskih drugova, Den Riči (engl. Daniel Wesley „Dan“ Richey) kasnije će postati član predstavničkog doma države Luizijane, državni senator i politički savetnik.
Kada je prvi put izašao na košarkaški teren da odigra svoju brucošku (frešmen) utakmicu za LSU mnogo sveta se okupilo na tribinama da vide „oko čega je dizana tolika buka“. U to vreme, „brucoš“ nije mogao odmah da igra za prvu postavu. Na prvoj utakmcici Maravić je postigao 50 poena, napravio 11 asistencija i 11 skokova.
Upečatljiv zbog svoje neuredne braon kose i zarozanih sivih sokni, Maravić je postigao više poena za Univerzitet nego bilo koji drugi igrač u istoriji.
Na LSU koledžu je postigao 3667 poena
Za samo tri godine, igrajući za tim svoga oca na LSU, Maravić je postigao 3667 poena – 1138 poena 1968 godine, 1148 poena 1969 i 1381 poen 1970 ili prosečno 43,8 ; 44,2 i 44,5 poena po utakmici.
U toku tih godina, „Pištolj Pit“ je postavio 11 NCAA rekorda i 34 rekorda Jugoistočne konferencije, a isto je oborio svaki LSU rekord u postignutim poenima, proseku postignutih poena, koševima iz igre u pokušaju kao i postignutim, i slobodnim bacanjima izvedenim kao i pogođenim.
U svojoj studentskoj karijeri, ovaj 1,96 m visoki bek, imao je neverovatnih 44,2 prosečna poena po utakmici u 83 takmičenja i bio po broju pogodaka tri puta na čelu NCAA lige. On je takođe postavio i NCAA rekord tako što je postigao više od 50 poena na 28 utakmica. Tri puta je proglašen za Ol-Amerikena i još uvek drži mnoge od ovih rekorda, iako je od toga prošlo više od 40 godina.
U njegovo vreme se igralo bez linije za 3 poena
Ovde treba istaći da u njegovih 3667 poena nije uključeno 741 poen koji je postigao kao frešmen ili činjenicu da se u Maravićevo vreme igralo bez linije za tri poena. Maravić je bio tri puta u prvom timu Ol-Amerikena i bio je proglašen za igrača godine u anketi lista „Sporting Njuz“ (engl. The Sporting News) za 1970 godinu, a takođe je primio i Nejsmitovu nagradu.
On je postigao lični rekord od 69 poena na utakmici protiv Alabame odigranoj iste godine, i sakupio još mnoge druge nagrade i univerzitetske rekorde. Maravić je zasijao na parketu i LSU je postepeno izlazio iz svoga dotadašnjeg sivila.
U godini pre njegovog dolaska, univerzitetska ekipa je postigla 3-20 rekord, a u Pitovoj početničkoj sezoni učinak LSU-a je bio 20-8 i izborili su se za učešće u postsezonskom takmičenju.
Izabran je kao 3. pik na draftu od strane Atlante
Nakon što je diplomirao na univerzitetu LSU 1970. godine, Maravić je izabran kao treći u prvoj rundi drafta NBA lige i odmah ušao u njenu istoriju kada je potpisao svoj prvi ugovor na 1,9 miliona dolara – bila je to jedna od najvećih plata u to vreme – kada je potpisao za Jastrebove iz Atlante (engl. Atlanta Hawks). Trebalo mu je ipak nešto malo vremena da uđe u početnu petorku sa prosečnih 23,2 poena po utakmici u njegovoj početničkoj-ruki sezoni.
Trejd u Nju Orleans i dalji tok uspešne karijere
Nakon što je proveo četiri sezone u Atlanti, Maravić je trejdovan u Nju Orleans Džez (engl. New Orleans Jazz), gde je dostigao svoj vrhunac kao NBA šomen i superstar. Ušao je u Ol-NBA prvi tim 1976 i 77 godine kao i u drugi Ol-NBA tim 1973 i 78 godine. Bio je na čelu NBA lige po učinku 1977 sa ličnim rekordom od 31,1 poen po utakmici.
Maravić je završio svoju karijeru u Juta Džezu (engl. Utah Jazz) i u Boston Seltiksima (engl. Boston Celtics) 1980. godine kada je jednu sezonu zajedno sa njim igrao i Leri Bird. U deset NBA sezona, Maravić je bio pet puta član ol star tima, postigao je 15948 poena u 658 utakmica što čini u proseku 24,2 poena po utakmici (15. mesto svih vremena). Bio je vodeći u ligi sa postignutih 31,1 poen po utakmici 1977.
Utakmica karijere protiv Niksa
Njegova NBA simultanka, sa eksplozijom od 68 poena, desila se protiv Njujork Niksa (engl. New York Knicks) 25. februara 1977. Takođe deli i rekord sa najviše postignutih slobodnih bacanja (14) u jednoj četvrtini.
Pošto ga je povreda noge prisilila da napusti košarku 1980, Maravić se prepustio usamljeničkom životu. Sve to vreme, kao što je jednom rekao, on je bio u potrazi za životom. Pokušavao je sa jogom i hinduizmom, što je on nazivao UF-ologijom, zatim vegetarijanizam ili frutarijanizam (ishrana samo voćem) i konačno makrobiotika. Poneki put on bi nanovo prilazio hrišćanstvu.
Petog januara 1988, dok je igrao pikap košarkašku utakmicu za Crkvu Nazarena u Pasadeni, Kalifornija, sa grupom u koju je bio uključen i njihov glavni vođa Džejms Dobson (Maravić je imao zakazano da se pojavi sa Dobsonom u njegovoj radio emisiji kasnije tog dana), on je doživeo kolaps i preminuo od srčanog udara u dobu kada je imao samo 40 godina.
Autopsijom je otkriveno da je njegova smrt prouzrokovana srčanom manom koja ranije nikada nije bila dijagnostikovana. Naime utvrđeno je da je on rođen sa samo jednom koronarnom arterijom umesto uobičajene dve (nije imao levu koronarnu arteriju što je veoma retko stanje).
„On će ostati upamćen zauvek“
„On će ostati upamćen zauvek“, rekao je bivši LSU košarkaški trener Dejl Braun kada je čuo vest o Maravićevoj smrti: Kada god vidimo klinca sa razbarušenom kosom i spuštenim soknama, kako stoji na nekom poluzamračenom košarkaškom terenu i kako šutira loptu na koš, nakon što su svi ostali odavno otišli svojim kućama, mi ćemo se uvek setiti i pomisliti na Pita.
Godinama pre svoje smrti, u dobi od 23, Maravić je u razgovoru sa pensilvanijskim reporterom izjavio: Ne želim igrati u NBA ligi 10 godina, a da nakon toga umrem od srčanog udara kada budem imao 40 godina. Maravić je uveden u Košarkašku dvoranu slavnih (engl. Basketball Hall of Fame) 1987 godine. Bio je, i još uvek jeste, najmlađi igrač koji je doživeo ovu počast.
Pit Maravić je snimio 1987 video seriju pod nazivom „Pištolj Pitov domaći zadatak iz košarke“. Serija sadrži četiri različita videa – svaki posebno za dodavanja, vođenje lopte, šutiranje i driblovanje.
Video je osmišljen za ljude svih godišta koji žele da usavrše svoju košarkašku veštinu ili da vežbaljem od sebe načine jednog od najvećih košarkaša svih vremena. U decembru 1987, samo jedan dan pre njegove smrti, Maraviću je dodeljena nagrada O’Rajli Ol-koledž Basketbal klasik (engl. O’Reilly All-College Basketball Classic) u Oklahoma Sitiju, Oklahoma.
Košarkaški teren univerziteta LSU nosi ime Pita Maravića
Nakon Maravićeve smrti, Guverner Luizijane, Badi Remer potpisao je proklamaciju kojom je košarkaški teren univerziteta LSU zvanično nazvan Pit Maravić Asembli Centar (engl. Pete Maravich Assembly Center).
U NBA 1996/97 sezoni on je proglašen jednim od 50 najboljih NBA igrača u istoriji i to na panelu sastavljenom od NBA istoričara, bivših igrača i trenera.
Od igrača sa liste on je jedini bio pokojni. Njegova dva sina, Džeson i Džošua (engl. Jaeson and Joshua), primili su ovo priznanje u njegovo ime. U 2005 godini, ESPN je proglasio Maravića najvećim univerzitetskim košarkašem svih vremena. Umro je u Pasadeni 5. januara 1988. godine.
